Украјина нема шанси да прође без велике крви нити да преживи

КОМЕ ЈЕ УКРАЈИНА ДРАГА КАО СЕЋАЊЕ ТРЕБА ДА СЕ ЊЕ НАГЛЕДА

- МАЛО ЈОЈ ЈЕ ОСТАЛО, СКОРО ДА ЈЕ ПРЕСТАЛА ДА СЕ МУЧИ

• У сусрет 24. годишњици независности Украјина иде као потпуно неодржива држава која своје постојање наставља само зато што потенцијални чланови комисије за ликвидацију још не могу да се договоре ко и колико треба да уложи у опоравак економије бивше Украјине; како ће се конкретно разоружавати нацистичке банде у које су се претвориле украјинске структуре силе и како треба правно легализовати укидање Украјине а да то не противречи нормама међународног права 
• Крвави бесмислени рат свих против свих - у поређењу са којим ће трагедија која траје у Донбасу изгледати као обичан неспоразум - највероватнија је блиска будућност Украјине. Будућност после које за ту државу неће остати никакви изгледи
• Прелазак из релативног благостања у Кијеву и на другим територијама, које сада нису захваћене ратом, у потпуну катастрофу биће скоро тренутан и због тога још више шокантан
• После „пустоши“ из 50-80-их година XVII века - народ триста година није хтео никакву украјинску државу, а власт над сопственом националном елитом тражио је у Москви и Санкт Петерсбургу. И овога пута резултат ће бити исто такав. Само, криза ће краће трајати и биће интензивнија

Пише: Ростислав ИШЋЕНКО, председник Центра за аналитику и прогнозе

        У МАЈУ 1945. Немачка је имала знатно бољу будућност него савремена Украјина.

        Рат се већ завршавао и могло се очекивати да су главне жртве и разарања већ прошла.

        Немачка економија исправно је функционисала готово до капитулације (на пример, производња тенкова престала је тек у априлу када су Црвена армија и савезничке снаге пресекле територију те земље на неколико делова, а Берлин се нашао у опсади).

        Промена режима није претпостављала ликвидацију земље (енглески план распарчавања Немачке Стаљин је већ био одбацио). Заправо, страхоте су се завршавале, а тешка времена послератног опоравка обећавала су да неће бити дуготрајна. 

        Тако је и било. Већ почетком 50-их свет је почео да говори о немачком чуду у СРН, а у НДР захваљујући совјетској подршци социјална ситуација се стабилизовала чак и раније.

        Данас се Украјина налази у много тежем положају. Економија је сломљена, а њени остаци се брзо уништавају. При том се не виде никакве назнаке за могућност брзог преокрета ситуације.

        Незапосленост расте убрзаним темпом, курс националне валуте не само да пада, већ буквално лети надоле и по свему судећи то је лет са убрзањем. Животни стандард је урушен, социјална напетост расте.

        Грађански рат, који се донедавно водио само у Доњецкој и Луганској области, само што се није проширио на читаву територију земље.

        Влада је изгубила контролу над добровољачким нацистичким батаљонима који јој се само формално потчињавају и ратују на њеној страни а коначно су се претворили у банде које, поред осталог, поседују и тешко наоружање (артиљерију и оклопна возила) и већ отворено показују да им тешко пада да имитирају поштовање према власти. 

        Страни партнери искрено не знају шта да раде са Украјином - да спасавају - скупо је и неефикасно. Прво, нико нема (у сваком случају, сувишне) стотине милијарди долара које су потребне за спасавање Украјине. Друго, сви одлично знају да овој власти колико год новца дају - неће бити никакве користи, све ће покрасти и још тражити.

        Сав њихов „економски програм“ био је у томе да „уђу у ЕУ и живе као Немци“.

Процесија десничара у Кијеву

        Али, и одбацити Украјину није могуће. Четрдесет милиона гладних и до зуба наоружаних маргиналаца у центру Европе, уз то и на стратешки важним транзитним путевима - прави је поклон. Чак и када су у својој земљи - суседима није пријатно, а они су спремни сваког часа да јурну преко границе…

        Уопште, у сусрет 24. годишњици независности Украјина иде као потпуно неодржива држава која своје постојање наставља само зато што потенцијални чланови комисије за ликвидацију за сада не могу да се договоре ко и колико треба да уложи у опоравак економије бивше Украјине; како ће се конкретно разоружавати нацистичке банде у које су се претвориле украјинске структуре силе и како треба правно легализовати укидање Украјине а да то не противречи нормама међународног права. 

        Такође није јасно ко ће и какве бенефиције добити (територијалне, економске и т. д.).

        Поврх свега, Сједињене Државе, којима је пропао план да Украјину претворе у антируски пробој фронта, затим им је такође пропао план да Русију увуку у рат на украјинској територији (што је водило неизбежном прекиду односа са Европом), покушавају да истисну из ситуације последње позитивне „мрвице“ за себе. А таква позитивна страна може да буде само експлозивно ширење грађанског конфликта на читаву територију земље.

        За такав развој догађаја све је већ спремно: поцепала се група политичара са мајдана која је заузела власт. На протеклим парламентарним изборима у октобру, у циљу „правилног“ пребројавања гласова активно је коришћен ресурс силе, при том су митраљесце на изборним јединицама снабдевале практично све политичке снаге са мајдана - а резултат се показао бољим код оних који су имали више митраљезаца.

        Нацисти који су организовали фебруарски оружани преврат збијени су у добровољачким одредима, добили су тешко наоружање и технику и стекли искуство у реалним борбеним дејствима. Они су пуни презрења према влади која није умела да угуши отпор у Донбасу, да задржи Крим и није у стању да нормално снабдева армију у рату ни да њоме командује.

        Политичари који су хушкали нацисте на своје опоненте (Порошенко на Јацењука, Јацењук на Порошенка, обојица на Коломојског, Коломојски на обојицу) подижу батаљоне на нов ниво. Нацистички бојовници почињу да схватају да политичари без њих ништа не могу, а уз то код њих јача уверење да би они сами без политичара боље управљали земљом.

        Све у свему, постоје унутрашње силе спремне на бунт, постоји спољни захтев за бунт (САД нису против потапања у крвави хаос читаве територије Украјине), државна власт је подељена, парализована и нема подршку становништва. Будући да је једини привредни систем у Украјини разорен, а хоризонт размишљања нацистичких бојовника не претпоставља организовање сложене производње (они би храну да набаве, а аутомобиле свакако више воле стране), неминовно је срозавање економије у обичну натуралну привреду, што је већ почело и убрзано иде.

        Таква ситуација доводи до одсуства потребе за централном влашћу - свака банда може да контролише свој регион храњења. Односно, после свргавања „политичара мајдана“ територијални батаљони ће највероватније брзо изгубити интересовање за учешће у власти у Кијеву и почеће да проглашавају своју власт у својим родним крајевима. 

        Они могу формално да признају неку власт главног града. Међутим, кнежеви из времена феудалне расцепканости такође су признавали предност великог кијевског кнеза, што им није сметало да иду у походе против Кијева, да спаљују главни град и да силом смењују кнежеве. Заправо, логика опстанка подстицаће  батаљоне на међусобну борбу за ресурсе (једноставније речено, за храну).

        Крвави бесмислени рат свих против свих - у поређењу са којим ће трагедија која траје у Донбасу изгледати као обичан неспоразум - највероватнија је блиска будућност Украјине. Будућност после које за ту државу неће остати никакви изгледи.

        Становништво које опстане ни само неће желети настављање експеримента. Када глад, пустошења, крв долазе у сопствену кућу - просветљење брзо долази. Прелазак из релативног благостања у Кијеву и на другим територијама, које сада нису захваћене ратом, у потпуну катастрофу биће скоро тренутан и због тога још више шокантан.

        После „пустоши“ из 50-80-их година XVII века - народ триста година није хтео никакву украјинску државу, а власт над сопственом националном елитом тражио је у Москви и Санкт Петерсбургу. И овога пута резултат ће бити исто такав. Само, криза ће краће трајати и биће интензивнија.

        Дакле, коме је Украјина драга као сећање треба да се ње нагледа - мало јој је остало, скоро да је престала да се мучи…

        Русија је очигледно могла и била је спремна да спаси Украјину. Ипак, судећи по демонстративном превременом завршетку Путиновог учешћа на самиту  G 20, пропраћеног објашњењем да наводно, „у понедељак на посао, треба се наспавати“, САД нису прихватиле руске компромисне предлоге.

        Дакле, Украјина нема шанси да прође без велике крви и да преживи.  

        Превела Ксенија Трајковић