Украјина је жртва рата између САД и Кине за тржиште Европске уније

ХОНГ КОНГ ЈЕ ПОСЕД РОТШИЛДА, ЕЛИТЕ БИВШЕ БРИТАНСКЕ ИМПЕРИЈЕ - ЗАТО СНОУДЕН И НИЈЕ БИО ИСПОРУЧЕН САД

• Раскринкавања наочарка Сноудена, који је учио кинески, замрзла су процес стварања евроатлантске зоне слободне трговине
• Другу рунду Вашингтон и Брисел су били одредили за октобар прошле године. Али, само месец дана пре тих преговора - Кина је асиметрично парирала Западу. Овог пута званично. Кинески лидер Си Ђинпинг изнео је идеју новог Великог пута свиле
• Јанукович је био одлучио да се у тај пројекат «убаци». Договор је био (на основу података из кинеских медија): НРК гради код Евпаторије гради дубоководну луку капацитета 140 милиона тона робе годишње
• Да би долазили бродови велике тонаже, био би ископан канал ширине 9 километара. Плус аеродром, пристаништа, фабрике – рафинерија за производњу течног гаса, терминали ИТ компанија, плаже, научни центри и сл.
• У све је била укључена и аренда 160 хиљада хектара земље за гајење пшенице и кукуруза за Кину
• Било је предвиђено и да 2-2,5 милиона Кинеза добију по поједностављеној процедури дозволе за боравак на Криму ради изградње луке и њене инфраструктуре. Суштински, била је то дозвола да окупирају Крим. Али, лукави и `мудри` председник Украјине није узео у обзир реакцију Вашингтона. Побеснели Јенкији, који су са Кримом и Севастопољем имали своје планове, активирали су Десни сектора и Мајдан...

          Пише: Михаил ХАЗИН, шеф консултантске фирме „Неокон“

          ЕКОНОМИСТА сам и полазим од објективних фактора и чињеница.

          Главни механизам светске економске кризе која је почела 2008. године јесте пад приватне тражње.

          Кључни услов да највеће светске привреде преживе јесте у тражењу нових тржишта пласмана. Оптимално тржиште управо је Европска унија.

          Операција његовог заузимања почела је 8. фебруара 2013. године. Тада су САД и ЕУ донеле одлуку да формирају Трансатлантско трговинско и инвестиционо партнерство. На иницијативу Јенкија, разуме се.

          Дакле, до краја 2014. године појавиће се највећа зона слободне трговине у свету. Она ће спасити европску привреду и отворити 13 милиона нових радних места. Робна размена између Старог и Новог Света порашће за 300 милијарди „зелембаћа“...  

          А о чему се у ствари ради?

          Сматрам да ће реализација овог пројекта Западну Европу претворити отприлике у исто оно што су постале Бугарска, балтичке земље и Источна Европа после ступања у Европску унију.

          Очекује је потпуна деиндустријализација! Јер, цена коштања производње у Европској унији је већа него у САД. Због пореза и великих социјалних оптерећења. Тако ће на крају тржиште ЕУ постати чисто америчко.  

          Сами иницијатори овог најамбициознијег могућег пројекта нису скривали да је један од главних циљева стварања зоне – заштита земаља Запада од јефтине робе из Кине и других азијских држава.

          Прву рунду преговора партнери-трансантлантисти били су наумили да одрже у јулу 2013. године. У САД.

          Али, у јуну те године је - као ђаво из табакере - искочио наочарко Сноуден са кошмарном причом како покварене америчке специјалне службе прислушкују бундес-чиновнике, чак и кад су у тоалету, а фрау Меркел док телефонира својим пријатељицама.  

          Ко га је «лансирао»? Имате право да погађате три пута.  

          Очигледно да није Русија, иако се и дан данас крије у Москви.

          Сноуден је учио кинески. Из хавајског раја побегао је у јуну прошле године у Хонг Конг – посебну територију НРК. Тамо је и предао своја прва сензационална раскринкавања.

          Журио је да забије клин између Америке и ЕУ! Има много верзија ко стоји иза  усамљеног светског денунцијанта. Кинези, ипак? А онда су га нама увалили да би са себе скинули сумње.

          Хонг Конг је посед Ротшилда – елите бивше Британске империје. Зато Сноудена и нису испоручили САД, иако Британци имају споразум о екстрадицији криминалаца са Хонг Конгом.

          Сноуденова раскринкавања су снажно замрзла процес стварања евроатлантске зоне слободне трговине, али је нису зауставила.

          Другу рунду Вашингтон и Брисел су одредили за октобар. И поново само месец дана пре преговора Кина је дала асиметрични одговор Западу. Овог пута званично. Лидер Народне Републике Кине Си Ђинпинг изнео је идеју новог Великог пута свиле.  

          Каква је то идеја?

          Од давнина је постојао Велики пут по којем су каравани камила возили из Кине у Западну Европу свилу, чај и осталу егзотичну робу. Си Ђинпинг је одлучио да га у XXI веку реанимира. Јер, веома скоро (чак и до краја 2015. године) може да дође до озбиљног пада животног стандарда становника у ЕУ.

          Европљани ће бити принуђени да макар делимично пређу са скупе немачке на јефтину кинеску робу.

          Лидер НРК је са речи прешао на дела. У септембру је био на «историјској турнеји» по Централној Азији. Тамо се срео са лидерима Казахстана, Туркменистана, Узбекистана, Таџикистана и Киргизије. У Пекинг се вратио са уговорима вредним преко 60 милијарди долара. Укључујући уговоре за изградњу железнице и путева.

          Рад на Великом путу почиње да кључа. Централна Азија је у том послу Кини постала савезник. Русија такође није баријера. Једина препрека на вликом трговинском путу између Кине и Европске уније остаје Украјина.  

          У току је глобална игра за светска тржишта пласмана. Лукави Јанукович је био одлучио да у њој мало учествује.

          Сви га због нечег и даље сматрају и називају проруским председником, а он је само наизглед био лојалнији Москви од Јушченка који је увек гледао на Запад.

          Јанукович је имао лични мотив да крајем новембра прошле године у Виљнусу потпише споразум о асоцијацији са ЕУ јер би тиме повећао капитал своје породице.

          Сматрао је да ће после потписивања од Запада добити опрост грехова (индулгенцију) и заштиту за свој лични капитал. Међутим, довели су га у немогућу ситуацију тако да је био принуђен да одступи.  

          Јануковичу се притисак Москве уопште није свидео. Када је својој земљи саопштио да ЗАСАД неће потписати споразум са ЕУ, а потом у последњем тренутку у Виљнусу и поступио, сам је организовао први студентски евромајдан. Да би наводно демонстрирао да народ Украјине захтева европске интеграције.  

          На социјалним мрежама се могу наћи кадрови из програма украјинске телевизије ИНТЕР како Јанукович крајем новембра пред камерама аплаудира учесницима мајдана због њихове грађанске позиције.

          Узгред, он је у Виљнусу, изјавио да ће документ свеједно потписати кроз три месеца. Намеравао је да прво узме новац од Руса. А одмах после Виљнуса одлучио је да отпутује у Пекинг. Али, не тек онако –већ да прода део Украјине.

          Е, еа финта се већ није допала Вашингтону. Не знам да ли по захтеву америчког амбасадора, или непосредно Стејт департмента, али су 30. новембра високи украјински функционери, пре свега шеф Јануковичеве администрације Левочкин, крајње оштро – опет пред камерама - растеривали студентски мајдан који  је већ јењавао.

          Јануковичу се одмах затресла председничка фотеља. А он је ипак отишао у Кину. Чудно! Он тамо ништа није добио...

          На основу кинеских извора, Јанукович је тамо снажно подржавао идеју Великог пута свиле и одлучио да лично учествује у његовој реализацији. Једноставно није стигао.  

          Како је могао да учествује?

          Тако што би Кинезима дао Крим као стратешко чвориште и претоварни пункт за Европску унију.

          Договор је био (на основу података из кинеских медија): НРК гради дубоководну луку код Евпаторије капацитета 140 милиона тона робе годишње.

          Да би бродови велике тонаже могли да долазе, био би ископан канал ширине 9 километара. Плус аеродром, пристаништа, фабрике – рафинерија за производњу течног гаса, терминали ИТ компанија, плаже, научни центри и сл.

          У све је била укључена и аренда за 160 хиљада хектара земље за гајење пшенице и кукуруза за Кину.

          Старт пројекта био је предвиђен већ за крај ове године!

          Подизвођач је требало да буде компанија HKND Group  милијардера Ванг Ђинга.

          Иста она која ће градити знаменити Никарагвански канал.

          Јанукович је зато до председничких избора 2015. године реално очекивао 10-15 милијарди долара кинеских инвестиција. Био је то значајан адут за победу.

          Било је предвиђено да 2-2,5 милиона Кинеза добију по поједностављеној процедури дозволе за боравак на Криму ради изградње луке и њене инфраструктуре. Суштински, била је то дозвола да Кинези окупирају Крим. Али, лукави и `мудри` председник није узео у обзир реакцију Вашингтона.

          Побеснели Јенкији, који су са Кримом и Севастопољем имали своје планове (не говорећи о тржишту ЕУ), тада одлучују да склоне  Јануковича који се био занео. На мајдан су дошли бојовници Десног сектора и остали јуришници које су припремали амерички инструктори по америчким приручницима. Помоћник државног секретара Викторија Нуланд лично им је делила «колачиће». Јанукович је морао да побегне.  

          Шта је са пројектом «Кинески Крим»?

          Крим је сада наш! Какви ће споразуми бити између Москве и Пекинга не могу да кажем. Али, Кина тражи алтернативне путеве – на пример, узима у дугорочни закуп луку Пиреј у Грчкој.  

          А шта ће бити са трансатлантском зоном слободне трговине између САД и ЕУ? 

          Засад се још не зна. Али, сумњам да ће је бити до краја ове године. Остало је исувише мало времена.

          Осим тога, и руководству Европске уније генерално постаје јасно да је економски циљ САД да ЕУ уништи као конкурента.  

          Кина, као и увек, ради «испод жита». И, вероватно ћемо нешто касније видети њен нови наступ. Али, тек пошто се ситуација у Украјини искристалише.

          Превео: Горан ШИМПРАГА