Шта год се даље буде дешавало - Новоросија ће да опстане!

ЕВО ПОЗИЦИЈЕ И АРГУМЕНТАЦИЈЕ РУСКИХ ПРОТИВНИКА

ЗАКЉУЧИВАЊА ПРИМИРЈА СА КИЈЕВСКОМ ХУНТОМ

• Кијевски режим са прекидом ватре добија за њега спасоносни предах, обновиће снагу, добиће од Запада помоћ. И у сваком тренутку може поново да крене на Донбас
• NATO ће полако али сигурно, учвршћивати позиције на територији коју би војска Новоросије могла да ослободи. Очување већег дела региона у саставу Украјине значи сталну претњу од појаве база Алијансе близу градова Суми и Харков
• Примирје са Кијевом је једнако примирју са његовим западним газдама. На тај ће начин, полуколонијална олигархија у Руској Федерацији добити могућност да и даље испумпава из Русије ресурсе
• Вашингтон нема власт само над Кијевом. Он влада и у Одеси, што му даје шансу да учврсти своје позиције на Црном мору. Влада и на граници са Русијом, што чини његове позиције идеалним за притиске. Вашингтон влада над читавом територијом преко које иде транзит енергетских ресурса, и на тај начин може да диктира услове игре између Русије и Европе

Пише: Михаил АЛХИМЕНКОВ, аналитичар (Москва)

 

        „КРЕМЉ је близу да се са Порошенком договори и о примирју. Устаници зависе од Москве и зато су принуђени да му излазе у сусрет. Наизглед, није лоше - престаће да пуцају, Донбас ће де факто постати независан. Међутим, примирје значи да ће ослобађање преосталог дела Новоросије бити осујећено. У чему је ту опасност за интересе Русије и Руског Света?  

        1. Морални фактор

        Мир значи да кијевски режим неће одговарати за своје злочине.  Да становништво Украјине неће сазнати истину о томе шта се дешава. Хунта ће да измакне праведној одмазди, а руски људи у Харкову, Одеси и другим градовима остаће под њеном влашћу. Ђаволска машина пропаганде украјинских СМИ ће наставити да од братске Русије прави непријатеља, пребацујући све неуспехе на Москву и претварајући људе у агресивне дебиле. Зло ће да потраје, и већ само то значи да је мир са Порошенком - дубоко неморалан.  

        2. Фактор безбедности Донбаса

        Хунта је криминална, а криминалац на слободи представља претњу за околину.

        Чак и ако Украјина повуче војску, где су гаранције да сутра у Кијеву неће почети трећи Мајдан и да на власт неће доћи радикали који могу да крену у офанзиву са добрих позиција?

        Мировњаци нису гаранција, сетимо се Цхинвала. Осим тога, примирје значи да извор претње није уништен.

        Кијевски режим ће добити за њега спасоносни предах, обновиће снагу, добиће од Запада помоћ. И у сваком тренутку може поново да крене на Донбас. Хунта ће да искористи сваку провокацију како би показала да је примирје прекршено од стране народних република. Може и да почне са подривањем јер на Донбасу има доста припадника „пете колоне“ тајкуна Ахметова.

        Све ово, дакле, представља претњу безбедности ДНР/ЛНР.  

        3. Фактор безбедности Русије

        Ако неко помишља да ће САД плакати од радости због мировног плана Русије и да ће због тога прекинути оно што раде у Украјини, тај је у дубокој заблуди.

        NATO ће полако али сигурно, учвршћивати позиције на територији коју би војска Новоросије могла да ослободи. Очување већег дела региона у саставу Украјине значи сталну претњу од појаве база Алијансе близу градова Суми и Харков. Осим тога, то је стална полуга за притисак на Москву.  

        4. Економски фактор

        Бољи део Украјине (њен југоисток који треба да постане Новоросија) остаће под влашћу хунте и наставиће да потхрањује економију која је на самрти, поклањајући њој и властима, које су се заглибиле у лоповлуку, и своје последње сокове.

        Критичне везе кључних предузећа и објеката инфраструктуре са Русијом биће покидане. Њихова стагнација ће да се прелије у поражавајућу кризу. Олигархија ће наставити паразитирање на ономе, што се стварало деценијама напорима милиона људи. А ми нећемо добити приступ тим активама.   

        Насупрот томе, губитак Новоросије за русофобски режим значи погибију: он ће се лишити практично читавог индустријског потенцијала, неће имати шта да троши. Мада ни то није све.

        Примирје са Кијевом је једнако примирју са његовим западним газдама. На тај ће начин, полуколонијална олигархија у Руској Федерацији добити могућност да и даље испумпава из Русије ресурсе.

        Уместо преласка на потпуну замену увозне робе и на обнављање свог сопственог индустријског потенцијала, руска економија ће се заглавити на пола пута, па ће и даље зависити од Запада.

        Већем делу елите у Русији одговара таква ситуација, а навика да се руски ресурси мењају за западне технологије, неће нигде нестати.  

        5. Емотивни фактор  

        Како ће они који ратују за Новоросију - људи Стрелкова, бригада Мозговоја, присталице Павла Губарјева и многи други - прихватити мир? Као издају.

        Војска Новоросије је тек недавно почела да побеђује, она је сваким даном бивала све јача. После разбијања северног фронта хунте, добила је практично отворено поље за деловање, у многим правцима је степа, где је немогуће држати одбрану.

        Велики број људи зато  једноставно неће моћи да схвати зашто морају да пусте непријатеља док имају могућност да га униште, да се зауставе кад имају могућност да иду напред.  

        6. Идеолошки фактор

        Идеје Руског Пролећа и националног препорода, заштите православља од напада прозападних секти, са обнављањем Свете Руси, идеје социјалне правде и великог Руског Света, биће реализоване у апсолутно смањеним оквирима, ако уопште буду реализоване.

        Чак и идеја „уједињене проруске Украјине“ ће постати немогућа. Јер, само ће ненормалан човек помислити да ће се умно поремећени режим у Кијеву, ако буде сачуван, претворити у нешто проруско.  

        Идеја Велике Новоросије биће одложена на неодређено време. Али, зато ће се украјинизација руских региона наставити убрзаним темпом.

        7. Геополитички фактор   

        Примирје ће значити да ће Русија добити Крим и читав Донбас. А да ће САД добити преостали део Украјине.

        Оперативни добитак Руса биће нивелисан стратешким успехом Американаца.

        Украјина ће умирати под влашћу Американаца. Међутим, она њима није ни потребна жива и здрава.

        Вашингтон нема власт само над Кијевом. Он влада и у Одеси, што му даје шансу да учврсти своје позиције на Црном мору.

        Влада и на граници са Русијом, што чини његове позиције идеалним за притиске.

        Вашингтон влада над читавом територијом преко које иде транзит енергетских ресурса, и на тај начин може да диктира услове игре између Русије и Европе.

        Без обзира што САД нису постигле свој циљ, њихов се положај у региону за годину дана побољшао. То представља још једну претњу Русији, која ће пропустити прилику да претвори Донбас у своје упориште. Уместо тога, Донбас ће постати „учвршћена зона“. Москва ће се потписати под својом неспособношћу да напада, наставиће да игра „црним“ фигурама у шаховској партији са САД. Уз то, неће добити копнени коридор ка Придњестровљу и Криму.  

        8. Фактор „упркос свему“

        Аргументи присталица мира („голубова“) су невероватно танки. Они кажу да треба да се избегну жртве, оптужујући „јастребове“ за милитаризам, али тиме спашавају од пораза извор свих жртава - украјинске политичаре и припаднике војних јединица.  

        Причају о припремама за грејну сезону. Међутим Донбас, како је већ напоменула и сама ДНР, добија гас из Русије преко одвојеног гасовода.

        Што се тиче остатка Украјине, зашто ми морамо да помажемо мрском кијевском режиму да преживи зиму? Ако само ми мислимо да у украјинским домовима треба да буде топло, можда ћемо онда ми да управљамо земљом, ако су њене власти за то неспособне? У супротном, та доброта ће нам се обити о главу.

        Већ су једном 3 милијарде кредита - уместо Јануковичу отишле хунти - једва да ће нова брига за Украјину бити успешнија.       

        Још „голубови“ кажу да треба обезбедити непрекидне испоруке гаса у Европу, а рат може томе да буде препрека. Али, зар неко верује да Кијев неће красти гас када дође зима? Да ће Кијев платити за гас? Да је у интересу Гаспрома снабдевање неликвидног режима животно важним ресурсом?

        Ослобађање Новоросије = пад хунте. А пад хунте значи боље економско решење у вези Украјине. Јер, тај режим кида све везе са Русијом.  

        И на крају, нама говоре да даље од Донбаса Русију нико не чека. Истина, тако доброг положаја и тако моћног регионалног патриотизма као на Донбасу, нигде више нема. Али, хајде да се замислимо, зашто да нас тамо не чекају?

        Нас тамо не чекају не зато што  у Запорожју и Николајеву живе сами русофоби, већ зато што су људи тамо зомбирани од стране украјинских СМИ. Јер, тамо Русе годинама претварају у Украјинце.

        А негде, као у Одеси и Харкову, проруски активисти су обуздани силом. Ако се те земље ослободе и ако се очисти свест људи (само да им се укључе други канали) - тај ће процес, загарантовано, кренути обратним током.

        Када становници Новоросије сазнају истину о лажима украјинских СМИ, много тога ће се променити набоље. Међутим, примирје са хунтом (ако оно постане реално) одузима им такву могућност.    

        Ето, шта може да се догоди у случају заустављања. То се види чак уз летимичан поглед на проблем.

        Вешти циници у Вашингтону нмогу да смисле и нове начине да нам „забибере чорбу“ - стратегија „контролисаног хаоса“ и тактика „спржене земље“ дозвољавају им да чине било које деструктивне ствари.  Али, све то може да се избегне.

        Треба једноставно наставити са борбом против кијевског режима, помоћи Новоросији да се одржи. За разлику од договора са злом, то ће донети више користи.  

        Исувише тога још није решено, многи су незадовољни. Па ипак, шта год да се деси, Новоросија ће да опстане!“