„Словенски неопаганизам“ тражи у Русији статус традиционалне религије

ОВАЈ АНТИХРИШЋАНСКИ ПОКРЕТ ПОСТАО ПОПУЛАРАН КОД ДЕЛА ОМЛАДИНЕ И ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Паганска свечаност у Московској области

• Све је почело са Горбачовљевом перестројком, али се под маском „родне вере“ тинејџерима често подмећу идеологија неофашизма, расизам и национализам
• Највидљивији интереса ка паганизму показале су заједнице и клубови који се баве историјском реконструкцијом и борилачким вештинама. Клубови словенско-горичке борбе. Име ове борбе потиче од речи „горица“ - „брег“. На таквим узвишењима су се - на обредним гозбама у знак сећања на мртве - одржавале ритуалне борбе
• Сами нови пагани признају да у њиховом покрету има жестоких присталица „аријевске чистоте“, непријатељски расположене према хришћанству. И, мало ко може разликовати тинејџера-нацисту, који себе назива „родноверцем“, од паганина-интелектуалаца из „Велесевог круга“ који медитира о природи и једном богу Одину и Роди

Пише: Роман ЛУНКИН, директор Центра за проучавање религије и друштва

        СЛОВЕНСКИ неопаганизам после Горбачовљеве перестројке постао је јединствени религијски покрет са националним колоритом.

        Пагански, у суштини антихришћански, поглед на свет постао је популаран међу омладином и међу делом интелигенције. Али, заинтересованост младих људи за неопаганизам - све чешће користи у политичке сврхе.

        Под маском „родне вере“, тинејџерима се често подмећу идеологија неофашизма, расизам и национализам у широком смислу те речи.

        У вези са украјинским догађајима, идеологија „словенског братства“ у Украјини је постала инструмент русофобије и одвајања од православља. Због тога је важно увидети реалност руског словенског неопаганизма, којег такође користе деструктивне политичке снаге као простор за манипулације.

        Најпопуларније отелотворење интереса ка паганизму постале су заједнице и клубови који се баве историјском реконструкцијом и борилачким вештинама.

        То су ратоборци, клубови словенско-горичке борбе. Име ове борбе потиче од речи „горица“ - „брег“.

        На таквим узвишењима су се - на обредним гозбама у знак сећања на мртве - одржавале ритуалне борбе.

        Део реконструктора и оних, који су се интересовали за борилачке вештине, затим је прешао у православље, формиравши сличне клубове по парохијама.

        Међутим, многи клубови словенског ратоборства почели су да привлаче националисте и неофашисте са својим култом снаге, храбрости и „руске вере“.

        Неофашистички позив постао је за словенски паганизам озбиљно искушење. Почетком 2000-их, најпознатији лик је био „чаробњак Доброслав“ (Александар Добровољски) у Кировској области, који је ширио ксенофобичне идеје, мрзео хришћанство, сарађивао са „Руским националним јединством“" и Комунистичком партијом РФ.

        Идеје о супериорности словено-аријеваца проповедао је и Александар Хиневич, вођа забрањене Цркве Инглингова из Омска.

        Покрети Доброслава иХиневича су ишчезли, међутим, остале су групе родновераца које користе паганизам за отворено непријатељске акције против православне цркве и за фашистичке ксенофобичне изјаве.

        Познат је цео низ акција које су извршили „родноверци“: подметање бомбе у православном храму у Бируљиово-Западном, актови вандализма против крстова. Међутим, колико су ове акције повезане са паганским заједницама, остаје нејасно, јер адолесцентска употреба коловрата и свастика још увек их не чини паганима.

        Сами лидери словенских пагана покушали су да се дистанцирају од неофашиста и расиста који су фактички дискредитовали концепт „родноверја“. Током 2009. године, Унија словенских заједница и „Круг паганских традиција“ у заједничком саопштењу осудили су цео низ одвратних ликова, међу којима су били Хиневич и Трехљебов, чије су публикације проглашене екстремистичким.

        А 2012. године иста ова коалиција - заједно са заједницом „Велесов круг“ - осудила је велики број „псеудонаучних теорија, од Хиневича до Фоменка“.

        На овај начин, главне паганске организације покушавају да направе баланс између оживљавања руске вере и национализма - што није увек могуће, чак ни у православљу.

        Један од циљева лидера паганских организација је - званично признавање словенског паганизма као једне од „традиционалних религија“.

        У том смислу, следбеници „староседелачке вере“ периодично јавно иступају као руске патриоте.

        „Круг паганске традиције“, на пример, позвао је 2014. године своје присталице да подрже на свенародном гласању „Име Победе“ књаза Олега Вешћева, као и хероје Отаџбинског рата 1812. и 1941-1945. године.

        Ипак, националистички шмек руског паганизма и даље остаје заштитни знак, који стално подсећа на себе.

        И сами нови пагани признају да у њиховом покрету има жестоких присталица „аријевске чистоте“, непријатељски расположене према хришћанству. И, мало ко може разликовати тинејџера-нацисту, који себе назива „родноверцем“, од паганина-интелектуалаца из „Велесевог круга“ који медитира о природи и једном богу Одину и Роди.

        Превео: Срђан Ђорђевић