САД по 100 милиона $ потрошиле на српски 5. октобар и пут до кијевског „евромајдана”

ПРВИ КАНАЛ РУСКЕ ДРЖАВНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ: ХОЋЕ ЛИ УСЛЕДИТИ БАЛКАНИЗАЦИЈА УКРАЈИНЕ?

• Аутор Јевгениј БАРАНОВ: Главна тема ове недеље гласи: да ли је могуће да догађаји у Украјини крену по југословенском сценарију?
• Бивши шеф Службе безбедности Украјине Игор СМЕШКО: Ово што се сада дешава у Украјини може да се преокрене и да изазове распад по југословенском сценарију.  Украјина са својом нема никакве шансе да реши грађански сукоб своје две сукобљене половине које различито виде своју историју и за сада различито виде и своју будућност. Она нема ни најмању шансу да спор реши на силу. Довољно је креснути шибицу...
• Емир КУСТУРИЦА: „Плашим се да је Украјина тренутно у веома опасном положају. Украјинци су се, као и ми својевремено, нашли у тачки у којој се укрштају интереси великих држава – у првом реду Немачке, Америке и, наравно, Русије. Да ли ће Украјина ући у Европу или не, то је питање за саме Украјинце. Али, одговор није у економији, чак ни у политичкој равни. Све што се данас догађа разрада је старе теме, познате под називом Drang nach Osten”
• БАРАНОВ: Ове недеље се на Твитеру Џулијана Асанжа, оснивача сајта Викиликс, појавило питање: Да ли је у догађаје у Украјини умешан Србин Срђа Поповић који је још 2000. године дошао на чело омладинске организације Отпор
• Пензинисани пуковник америчке војске и контраобавештајац Роберт ХЕЛВИ који је у Мађарској обучавао Србе: „Објаснио сам им да је то облик борбених дејстава и да их са тог аспекта треба посматрати. Уколико се одлучите да започенте ненасилну борбу, на снази и даље остају војни принципи, имам у виду циљ и масе које морате окупити у одлучујућем моменту”
• БАРАНОВ: Вероватно да је у Украјини наступио такав одлучујући моменат. На Мајдану је већ бљеснула помоћник државног секретара Сједињених Држава Викторија Нуланд и рекла да Вашингтон подржава оне који су изашли на улице. Како ће се завршити таква подршка, Украјинцима би, на пример, могли да испричају Сиријци. Али, њима сада није до тога...

          Водитељ дневника Ирада ЗЕЈНАЛОВА: Они који митингују у име европске будућности, по свему судећи, имају неке снове – борбу против корупције, чисте улазе, асфалтиране путеве и добре пензије. Међутим, и противници „евромајдана” боре се за исто то, али без префикса евро. И једни и други, сукобљавајући се, граде једну те исту представу о томе – о ситом грађанину самосталне земље.

          У Украјини су се већ уверили да Европска унија нема намеру да подржи оне који желе да материјално поделе европске вредности.

          Амерички Стејт департмент је изјавио да је за годину дана издвојио 100 милиона долара на основу члана Закона о подршци демократизацији и модернизацији Украјине – да би допринео убрзању њених европских интеграција.

          Мој колега Јевгениј Баранов анализирао је каква су то „убрзања”. А његов саговорник Емир Кустурица објаснио је какав је то сценарио и оценио реализацију режисерске идеје.  

          На шпици пише: Дечки, а с ким ћете ви бити?*

          БАРАНОВ: Украјинска `опозиција` објавила је да ове недеље почиње са формирањем `независне власти у Кијеву` и обратила се међународној заједници са молбом да подржи `кијевску локалну самоуправу`. Истовремено представници владајуће Партије региона упозоравају да локални совјети у западним областима Украјине организују `параде паланачких суверенитета`, доносе незаконите одлуке и угрожавају територијалну целовитост земље.

          БАРАНОВ: Тему могуће балканизације Украјине неочекивано је подгрејао бивши шеф Службе безбедности Украјине Игор Смешко који је изјавио да оно што се сада дешава у Украјини може да се преокрене и да изазове распад по југословенском сценарију.  

          СМЕШКО:  „Украјина са својом конфигурацијом - узгред, она је највећа европска земља - нема никакве шансе да реши грађански сукоб своје две сукобљене половине које различито виде своју историју и за сада различито виде и своју будућност. Она нема ни најмању шансу да спор реши на силу. Довољно је креснути шибицу па да обе половине устану у одбрану својих вредности. Тренутно, код нас, на жалост, нема национално обједињујуће идеје, још увек је тражимо”

          БАРАНОВ: Главна тема ове недеље гласи: да ли је могуће да догађаји у Украјини крену по југословенском сценарију?

          Вероватно су зато украјински новинари питали познатог југословенског режисера Емира Кустурицу: да ли је такав сценарио могућ и у њиховој земљи...

          БАРАНОВ: „Професоре, зашто су Украјинци одлучили да то питају управо Вас?”

          КУСТУРИЦА: „Претпостављам да су пошли од тога да смо блиски не само по крви већ и по начину како смо подељени. Вероватно су рачунали, имајући у виду наше искуство, да им могу дати некакву формулу како би избегли озбиљније сукобе. Али, чини ми се да сам их разочарао”.  

          БАРАНОВ: Аутор, чији је филм „Андеграунд” својевремено постао политички епитаф – сагорелој у огњу грађанског рата Југославији - уверен је да је избор који се сада намеће Украјини, да бира између Русије и европске демократије, измишљен. Ако хоћемо да кажемо бобу боб: Украјина ће морати да бира између Русије и Немачке. А сви разговори о демократији одавно су параван иза кога се крију модернизовани начини заузимања територија.

          КУСТУРИЦА: „Плашим се да је Украјина тренутно у веома опасном положају. Украјинци су се, као и ми својевремено, нашли у тачки у којој се укрштају интереси великих држава – у првом реду Немачке, Америке и, наравно, Русије. И у том драматичном моменту они су, исто као и ми, били лишени унутрашњег јединства и општих представа о својој земљи. Да ли ће Украјина ући у Европу или не, то је питање за саме Украјинце. Али, одговор није у економији, чак ни у политичкој равни. На крају крајева, све што се данас догађа разрада је старе теме, познате под називом Drang nach Osten”

          Гледиште српског режисера дели и предавач историје за земље Источне Европе на Београдском универзитету доктор Милош Ковић.  

          КОВИЋ:„Једни те исти догађаји из наше заједничке историје овде се доживљавају дијаметрално супротно. Оно што је за једне била победа, други доживљавају као пораз”

          БАРАНОВ: Крајем `80-тих у тренутку када је Југославија преживљавала најтежу кризу, на власт у републикама су дошли национални екстремисти, што је условило не само распад јединствене државе, него и невероватну кланицу у којој су дошли на наплату стари рачуни.

          КУСТУРИЦА: „На жалост, мислим да то што се сада дешава у Украјини није тако лако зауставити. Проблем је што оне који су сада на улици, а сутра могу и ратовати, баш брига за рационалне аргументе. Украјинци су социјално понижени, али док једни мисле да промене зависе од њих, други мисле да то није тако. И једно и друго је илузија, а игра се управо на тим противречностима. Људи мешају информисаност и знање, то није једно те исто”   

          И додаје: „А ево шта је важно! Не шири се Источни војни блок на Запад, већ се Западни војни блок шири на Исток. Украјина је у Европи – а да ли је то грађанско или војно питање? Одговор на ово питање, вероватно ће објаснити и све остало”.  

          БАРАНОВ: Кустурица је уверен да искуство Југославије може бити корисно само за разумевање да Украјину неће оставити на миру све док не буду реализовани сви планови везани за њену будућност. Док су суверенитет и целовитост земље оно последње што их брине.

          ОЛЕГ ЦАРЈОВ, посланик украјинског парламента: „Мени су се као народном посланику Украјине обратили активисти друштвене организације „Воља” који су ми предочили убедљиве доказе да се на територији наше државе уз непосредно учешће амбасаде Сједињених Америчких Држава реализује пројект „Техком” у оквиру којег се врше припреме за распаљивање грађанског рата у Украјини”

          БАРАНОВ: Ове речи посланика Партије региона, изговорене са трибине Врховне раде још 21. новембра, изгубиле би се у повицима и звиждуцима из сале да Стејт департмент није ове недеље, у самом јеку догађаја на Мајдану, неочекивано признао да финансира украјински европски сан. Само су за прошлу годину европска стремљења Украјине САД коштала 100 милиона долара.   

          НИКОЛА ВРЗИЋ, новинар: „Необична подударност: Американци су код нас за свргавање Милошевића уложили исти износ. То није никаква тајна. Све можете пронаћи у отвореним изворима. Лист Вашингтон Пост је још 2000. године објавио податак да се ради о 41 милиону долара, иако је накнадно бивши амерички амбасадор у Београду Монтгомери изјавио да су подршка опозицији и финансирање активности омладинске организације Отпор Америку коштали 100 милиона долара”

          БАРАНОВ: Директне сличности се на овоме не завршавају. Ове недеље се на Твитеру Џулијана Асанжа, оснивача сајта Викиликс, појавило питање: Да ли је у догађаје у Украјини умешан Србин Срђа Поповић који је још 2000. године дошао на чело омладинске организације Отпор. Након свргавања Милошевића професионални револуционари из ове организације активно су учествали у припремама држаних удара у тридесетак земаља, укључујући и Украјину 2004. године. Данас, то што је остало од Отпора, има респективни назив – Канвас – Центар за примењене ненасилне акције и стратегије. Њихово седиште налази се у Београду у Гандијевој улици број 76 А.

          БАРАНОВ: Недуго пре државног удара у српској престоници,  југословенске власти су оптужиле опозициони покрет Отпор да њихову делатност финасирају из Сједињених Америчких Држава и да их подучавају амерички тренери. Тада је ова изјава оцењена као пропаганда и као покушај да се поткопа ауторитет покрета младих опозиционара.

          БАРАНОВ: Пензинисани пуковник америчке војске и контраобавештајац Роберт Хелви допутовао је у Мађарску која се граничи са Југославијом и одмах по окончању натовског бомбардовања почео да обучава Србе.

          ХЕЛВИ:  „Објаснио сам им да је то облик борбених дејстава и да их са тог аспекта треба посматрати. Уколико се одлучите да започенте ненасилну борбу, на снази и даље остају војни принципи, имам у виду циљ и масе које морате окупити у одлучујућем моменту”

          БАРАНОВ: Вероватно да је у Украјини наступио такав одлучујући моменат. И ево, иза леђа пољских и прибалтичких политичара, на Мајдану су већ бљеснули лик помоћника државног секретара Сједињених Држава Викторије Нуланд и њена изјава да Вашингтон подржава оне који су изашли на улице. Како ће се завршити таква подршка, Украјинцима би, на пример, могли да испричају Сиријци. Али, њима сада није до тога.

          Аутор: Јевгениј БАРАНОВ

          Превео: Горан ШИМПРАГА

          (*А чьи вы, хлопцы будете?: Хлопец – израз за клинца који се користи у Украјини, те због тога алузија на Хрвате)

          Линк репортаже: http://www.1tv.ru/news/world/247862