Русији објављен рат до уништења, Москва да одговори стварањем контраполарног света

ВАШИНГТОН И ДАЉЕ СПРЕМАН ДА СЕ СА РУСИЈОМ БОРИ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ЕВРОПЉАНИНА

Пише: Јуриј СОЛОЗОБОВ, директор међународних програма московског Института за националну стратегију

  • Рат помоћу санкција - то је само прва етапа новог великог рата. Одмах после годишње посланице Владимира Путина - Конгрес САД изгласао је резолуцију 758. Та резолуција једнака је објави Русији новог хладног рата
  • Са доласком Владимира Путина на власт Русија је почела да јача и да ствара свој сопствени пол - Евроазијски савез. Али, из Вашингтона су одмах подвикнули. Тадашњи државни секретар Хилари Клинтон изјавила је: „Нећемо дозволити да васкрсне СССР под именом „Евроазијски савез“. Покушавамо да нађемо ефикасан начин да успоримо или спречимо тај процес“
  • Чим је Евроазијски економски савез био формиран, Американци су нашли тај „ефикасни начин“ - потпалили су Украјину. Зато је задатак Русије данас: да ојача по сваку цену
  • Како то може да се уради? Јасно је да Русија не може да се преко ноћи - са својих 130 милиона становника - тако „размножи“ да достигне Кину са њених преко милијарду душа.  Русија не може да постане ни таква војна суперсила као што су САД чији реални војни буџет је 25 пута већи од нашег. Зато мора користити све врсте асиметричних корака за обуздавање агресије и нове стратегије за брзо увећавање сопствене снаге
  • У новијој историји, реализиацији стратегије „контраполарног света“ највише се био приближио гнерал де Гол
  • Све више народа схвата да се налазе у неправедном светском поретку који их може изненада одвојити од „апарата за дисање“, који их може одсећи од финансијских токова и одузети им економска добра. То веома плаши многе земље света. Зато оне са надом гледају у Русију и спремне су да се удруже на темељима контраполарног света

        РУСИЈИ су објавили рат. Засад је то „рат санкцијама“.

        Економска омча се са сваким месецом који протекне стеже све више. Колико ће тај рат потрајати?

        Оптимисти тврде: до марта наредне године, до самита Европске уније. Министарства економског развоја РФ је објавило прогнозу: санкције ће потрајати целу 2015. годину.

        Председник Владимир Путин је рекао економистима да се треба припремати за „деценију санкција“.

        Али, то није крајња граница. Министар спољних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер рекао је телевизији ZDF да „криза између Запада и Русије може потрајати дуже од деценије“.

        Председник САД је расположен још оштрије. Барак Обама је већ изјавио да ће притисак на Русију бити настављен чак и ако то буде негативно утицало на европску економију.

        Дакле: Вашингтон је спреман да се са Русијом бори до последњег Европљанина.

        Американци ништа не ризикују - они су далеко од европског континента. Они чак имају намеру и да извуку корист из санкција.

        Удео Русије у трговинској размени САД у прошлој години био је само један одсто. По том показатељу, Русија је за Американце на 24-ом месту. Сасвим обрнуто, Европска унија је за Русију основни трговински партнер јер половина укупне руске трговинске размене отпада на европска тржишта.

        Русија је међу три водећа партнера Европске уније (после САД и Кине). Економска блокада Русије омогућиће САД да финансије и економију Европске уније преоријентишу на свој економски раст и решавање унутрашњих проблема Америке.

        Због тога се и формира слободна зона трансатлантске трговине.

        Западне санкције ће се пооштравати. Треба поштено признати да је Русији објављен тотални рат до уништења.

        Логика тоталног рата је неумољива. Она тражи, како је писао Карл Шмит, да противник буде проглашен за нешто злочиначко и нељудско, за потпуно ништавило.

        Недавно је амерички председник означио нову „осовину зла“. Русија је проглашена за једну од главних претњи САД - упоредо са бојовницима Исламске државе и вирусом ебола. Нас су, дакле, упоредили са бескрајно малим али смртоносним вирусом да би потом могли да око Русије поставе санитарни кордон, да нас изолују и сурово истребе.

        Рат помоћу санкција - то је само прва етапа новог великог рата.

        Одмах после годишње посланице Владимира Путина - Конгрес САД изгласао је резолуцију 758 усмерену на изоловање Русије и појачавање инструмената информационог утицаја на нас.

        Та резолуција једнака је објави Русији новог хладног рата. А то значи да Американци немају намеру да се задрже само на Криму, Украјини и гасу.

        Да би се схватило ово што се догађа, треба историјски филм вратити уназад, али не до „кримског пролећа“, већ четврт века уназад. У време када се распадао СССР, а заједно са њим рушио биполарни светски поредак.

        Исток и Запад су дотад много година држали један другог „за косу“, плашећи се међусобно нуклеарним уништењем. Да, то је била фамозна равнотежа страха. Али, са нестанком СССР као једног од светских полова - мир није постао одрживији.

        Распад Совјетског Савеза развезао је руке америчким неоконзервативцима са њиховом илузорном идејом о светској хегемонији САД.

        Почетком 90-тих година појавила се геополитичка раскрсница. Људи који се баве стратегијом покушавали су да одреде куда креће Земља. Једни су прогнозирали тријумф Pax Americana и планетарну доминацију једног империјалног центра, што би била ситуација какву не познаје историја човечанства. Други су говорили о вишеполарном свету који су представљали као сложни светски парламент, предвиђајући и непријатељство међусобно једнаких полова.

        Међутим, Самјуел Хантингтон, писац бестселера „Сукоб цивилизација“ убрзо је променио мишљење. Почео је да говори о uni-multipolar-world, што у преводу значи један-и-по-поларни свет. Смисао те концепције је прост: САД и њихови савезници из NATO доминирају са својом целокупном моћи, а осталим „недораслим“ играчима намењена је само улога „млађих партнера Америке“ или статиста у масовним сценама. Само толико.

        По тој шеми смо живели у време док је председник Русије био Јељцин, а шеф дипломатије Козирев. Русији су тада дали помоћну столицу у Г-7 и много разних обећања - од распуштања NATO до економског чуда. Али, све се завршило дефолтом 1998, извозом наших стратешких ресурса и системом ПРО у Европи.

        Са доласком Владимира Путина на власт Русија је почела да јача и да ствара свој сопствени пол - Евроазијски савез. Ми са својим савезницима - Белорусијом и Казахстаном - не правимо војну реинкарнацију СССР-2, већ мирнодопски економски мост између ЕУ и Кине. Базични принципи тог савеза су - равноправност, прагматизам и узајамно уважавање. Наш савез гарантује очување националне самобитности и државног суверенитета свих земаља-чланица“.

        Али, из Вашингтона су одмах подвикнули. Тадашњи државни секретар Хилари Клинтон изјавила је: „Нећемо дозволити да васкрсне СССР под именом „Евроазијски савез“. Покушавамо да нађемо ефикасан начин да успоримо или спречимо тај процес“.

        Чим је Евроазијски савез био формиран, Американци су нашли тај „ефикасни начин“ - потпалили су Украјину.

        Још фундаменталнији узрок свему је то што су нови самостални центри силе - Русија на челу са Путином, Кина и Иран - једине препреке на путу САД ка светској доминацији.

        Зато је наш задатак данас: да се ојачамо по сваку цену.

        Како то можемо да урадимо?

        Јасно је да Русија не може да се преко ноћи - са својих 130 милиона становника - тако „размножи“ да достигне Кину са њених преко милијарду душа.  Русија не може да постане ни таква војна суперсила као што су САД чији реални војни буџет је 25 пута већи од нашег. Зато Русија мора користити све врсте асиметричних корака за обуздавање агресије и нове стратегије за брзо увећавање сопствене снаге.

        Одговор може да буде у формирању - већ данас - не више поларног, већ - контраполарног света. То је нови геополитички задатак који Русија треба да оствари.

         „Један-и-по-поларни“ свет може се развијати у разним правцима - од монополарности (када империјални Центар држи под чврстом контролом све субцентре) ка више поларности.

        Јасно је да ће САД свим средствима бранити постојање светског поретка са једним центром силе.

        Рачунице се своде на то да се реална вишеполарност тек формира. Американци се, заједно са својим савезницима, надају да ће им укупна војна, технолошка и економска моћ омогућити да заувек успоставе своју надмоћ и да направе неопозиви „антрополошки раскид“. Да све субцентре на планети претворе у масе „недорађених људи“ или напросто у дефектна створења која неће бити штета и напросто уништити.

        Американци у начелу одбијају да признају за посебне полове и Русију, и Иран, и Кину, чак им поричу право на реални суверенитет. Они у нама не виде чак ни непријатеље, него траву коју треба да „пасе“ њихова економија, дакле - гледају на нас као на један од нивоа у ланцу исхране.

        Да би натерали друге да их признају и поштују - Русија и остали нови центри силе мораће да преко контраполарног света пређу тешки пут од монополарног ка вишеполарном светском поретку.

        У новијој историји, реализиацији стратегије „контраполарног света“ највише се био приближио де Гол. Велики Француз је решио задатак јачања реалног суверенитета Пете републике у веома сложеним геополитичким условима - између совјетског чекића и NATO наковња. Притом је избегао да се његова земља нађе у замци: није допустио рат између богатих и света сиротиње. Де Гол је својој земљи предложио пројекат „француског национализма“ са свима схватљивом тежњом да се живи и ради „за себе“, а не за неког другог. Ради тога је предузео неколико међусобно повезаних корака.

        Де Гол је најпре објединио нацију око јаког председника, неке врсте „некрунисаног монарха“. Затим је почео да води политику „културног национализма“ - оснажио је позиције француског језика као светског и ограничио присуство у својој земљи америчкој масовној култури. У економији је реализовао пројекат форсиране индустријализације и енергетског национализма“. Саградио је мрежу атомских електричних централа које и данас дају 75 одсто енергије коју троши Француска, па се њима и данас користе његови потомци.

        Коначно, генерал је у сфери одбране предложио програм „атомског национализма“. Заједно са снагама атомског обуздавања, које је створио од нуле, разрадио је нову доктрину „наношења неприхваљивих губитака“. Све то је де Голу омогућило оно на шта све досад нису способне владе Немачке, Енглеске и Швајцарске.

        Он је из САД повукао француске резерве злата, заменивши их за доларе.

        Разуме се да генералу све ово нису опростили. Он је постао жртва државног преврата - прве у историји „обојене револуције“ која се догодила маја 1968. године.

        Савремена Русија је доста тога узела од деголовске Француске - од основа уставног поретка до слободољубивог духа Пете републике. Али, главна је ипак - тежња ка суверенитету.

        На ово је у својој годишњој посланици посебно указао председник Путин: „Или ћемо бити суверени - или ћемо се растворити и изгубити у свету“.

        Ми имамо много плусева у поређењу са временом де Гола: сигурни нуклеарни штит, енергетске ресурсе и јединство нације. На горком искуству суседа које су разорили таласи „обојених револуција“ научили смо лекцију и зато знамо противотров за ту епидемију.

        Русија у савременом свету има много савезника. Они су и у нашем Евроазијском економском савезу, ту је и стратешки савез са Кином која постаје економска сила број један. Наши савезници су и многе земље у Европи, Азији и Латинској Америци које саосећају са Русијом у „рату санкцијама“.

         „Друге земље не желе да буду део система у којем их већина може овако успешно изоловати од основних и животно важних токова и претворити у жртву“ - указао је аналитичар Ендрју Качус у интервју „Гласу Америке“.

        Све више народа схвата да се налазе у неправедном светском поретку који их може изненада одвојити од „апарата за дисање“, који их може одсећи од финансијских токова и одузети им економска добра. То веома плаши многе земље света.

        Зато оне са надом гледају у Русију и спремне су да се удруже на темељима контраполарног света.

        Превела Ксенија Трајковић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари