РУСИЈА, УКРАЈИНА, АМЕРИКА: Крај јесени биће веома врућ, чак преврућ

ЛАВРОВ ВЕЋ УПОЗОРИО ДА КОНФЛИКТ СА САД ИМА ФУНДАМЕНТАЛНИ, ПРИНЦИПИЈЕЛНИ И ИЗНУЂЕНИ КАРАКТЕР

• Кремљ није све схватио јуче и подуже сагледава ситуацију на линији Сирија-Иран-Украјина као карике истог ланца и као епизоде исте кампање срачунате на уништење Русије
• САНКЦИЈЕ: Најважније да процес што дуже траје, јер за алтернативни систем СВИФТ и друге компоненте финансијског система нисмо све завршили, али се на њима упорно ради. Брзина са којом све то иде - готово је идеална
• Појавили су се наговештаји да би Русија могла иступити из неких споразума. Најинтересантнији су споразуми о нуклеарном наоружању, укључујући и оне који забрањују постављање нуклеарног оружја у космосу и на подводним платформама (код обала САД). За то нису потребна велика улагања, многе технологије већ постоје, а за САД ће то бити потпуно другачији кошмар 

          РЕТКО, веома ретко се може прочитати такозвани „директан текст” у коме топ-политичар говори оно што мисли, а не оно што од њега захтевају правила међународне дипломатије или политичка сврсисходност. Сумњам зато да је последња Лавровљева изјава намењена управо онима које брине проклето руско питање: „Да ли Кремљ разуме шта се дешава?”.

          У интервјуу ТАСС-у (узгред, колегама све честитке  на враћању историјског назива!!!), Лавров је ставио тачку на i кад је реч о томе како Кремљ види ситуацију на Западном Фронту: конфликт САД са нама има фундаментални, принципијелни и изнуђени карактер. Цитирам:

          „Не би било ни Крима ни југоистока Украјине да је Запад смислио још нешто. Постављени циљ: по сваку цену избацити Русију из равнотеже. То је давно формулисани задатак. Узмите у обзир и Сирију. Пре неколико година на нас су се острвљивали као на заштитнике диктатора који тиранише свој народ”.

          За посебно надарене, Лавров понавља још једном ту претпоставку, али овог пута сасвим директно:

          „Наглашавам: кад неко жели, повод се нађе. Вашингтон и неке европске земље нису јуче одлучили да изолују Русију”.

          Дакле, Кремљ није све схватио јуче и подуже сагледава ситуацију на линији Сирија-Иран-Украјина као карике истог ланца и као епизоде исте кампање срачунате на уништење Русије.

          У том контексту желим у блиц-форми да прокоментаришем неколико последњих догађаја:

          1. Примирје.

          Мислим да му је кратак век. А да ли је сврсисходан: треба поправити далеководе, поправити/доводити у ред гасовод у Лубанску/Доњецку који није коришћен ко зна колико година, боље је и да се конвоји хуманитарне помоћи и „хуманитарне помоћи” возе у тишини и без пуцњаве. По мом скромном мишљењу, ако буде гаса и струје у ЛНР и ДНР - то ће бити снажан адут у будућим фазама сукоба. Кладим се са 9:1 да ће војни сукоб (уз повремене преговоре) трајати дуго и дај Боже да до краја године видимо међуфинале. 

          2. Газпромова блокада реверсног гаса за Украјину.

          Европљанима је дат сигнал да се „ближи зима” и да Газпром/Кремљ имају озбиљну намеру да гасни сукоб доведу до краја.

          3. Стрелок (Игор Стрелков) је у Москви.

           Жив је — то је добро. Верује Мјуриду и ради са Мјуридом — то је лоше. То је катастрофално, али у првом реду по њега самог.

          4. Ступање на снагу Асоцијације ЕУ-Украјина одложено је за 2016. годину.

          Касно господо. Ову варијанту компромиса Путин је (преко Јануковича) предлагао у прошлој години, пре ескалације конфликта. Сада се ово може евидентирати као признање Брисела да је Москва била од почетка у праву и ништа више од тога. Улози су вишеструко подигнути од момента када је ова варијанта била актуелна.

          5. Санкције — што их је више тим боље.

          Најважније да процес што дуже траје, јер за алтернативни систем СВИФТ и друге компоненте финансијског система нисмо све завршили, али се на њима упорно ради. Брзина са којом све то иде - готово је идеална.

          6. Уговор о нафти са Ираном почиње да се кристалише.

          За то посебно треба одати признање откаченим друговима у Вашингтону који су одлучили да крајем августа уведу нове санкције Ирану -- то је био неочекивани ток, да кажемо „дипломатија у стилу Кличка” коју не могу сви одмах да процене. У Техерану јесу. Тако да се може рећи да је иранско руководство успешно прошло IQ тест.

          7. Путин је позвао Индију, Иран, Пакистан у ШОС.

          Уколико се оствари макар једна од тих понуда - то ће бити огромна победа антиамеричке коалиције. 

          8. Наговештаји да Русија може напустити различите међународне споразуме.

          Овде није реч о Европском суду за људска права, не. То је ситница. Далеко су интересантнији споразуми о нуклеарном наоружању, укључујући и оне који забрањују постављање нуклеарног оружја у космосу и на подводним платформама (код обала САД) — ови правци су далеко интересантнији.

          За то нису потребна велика улагања, многе технологије већ постоје, а за САД ће то бити потпуно другачији кошмар. 

          Крај јесени ће бити веома врућ. Чак исувише. 

          Превео: Горан ШИМПРАГА