Ривлин неће бити 9. маја у Москви, а Јевреје Аушвица није ослободио Обамин деда већ Руси

АКО НЕЋЕ ДА ДОЂЕ ПРЕДСЕДНИК ИЗРАЕЛА – ТРЕБА ПОЗВАТИ МАХМУДА АБАСА, ОН БИ ТО ВОЛЕО

Реувен Ривлин

• Не желе да дођу председници Пољске и балтичких земаља у Москву? Одлично! Уместо њих могу се на параду позвати немачки политичари који маштају да свој прогнани народ врате у Мемел (данашња Клајпеда у Литванији), у Бреслау (данашњи Вроцлав) и Данциг (данашњи Гдањск)
• Русија, осим овога, може пружити несмртоносну помоћ и афроамериканцима Фергусона и Чикага, борцима народне милиције Монтане и Небраске који се боре против самовоље америчке полиције. А некима можемо и оружјем помоћи...

         Пише: Исраел ШАМИР

         ПРЕДСЕДНИК Израела неће бити у Москви 9. маја. Има важнија посла – саопштили су у Израелу.

         Многи су почели да негодују: како тако, па Црвена армија је спасила Јевреје, а сада председник јеврејске државе чак не жели ни на јубилеј да допутује у Москву и да каже „хвала”.

         Такви још додају: а ти узми па их поново спасавај.

         Зар се открило да је Освјенцим (Аушвиц) ослободио Обамин деда, а не Руси? У најгорем случају, Украјински фронт у којем нису били само Украјинци. Зато они подржавају Бандеру, а пљују Путина.

         Неки су већ предложили израелском председнику да отпутује у Кијев где ће можда организовати алтернативно обележавање краја Другог светског рата – кратком церемонијом чији учесници ће носити портрете Степана Бандере и Хитлера.

         Оштроумни јеврејски блогер Михаел Дорфман посаветовао је, чак, шефу државе Ривлину да 9. мај прослави у ... Ташкенту. Јер, милион Јевреја се борио на ташкентском фронту – пише Дорфман – па тамо јеврејски председник и треба да буде на 70-годишњицу Победе.

         Мене је одбијање из Тел Авива (да Ривлин иде у Москву) подсетило на јеванђељску параболу.

         Један богати човек приредио пир, позвао на њега одабране, а они нису дошли, образлажући недолазак свако на свој начин. Ражалостио се домаћин, па послао слуге на улице свога града да на гозбу доведу сиромахе, хроме и слепе. Тако је било много званих, али мало одабраних. Тако је то било у причи.

         Дакле, не долази израелски председник? Добро. Позовимо Махмуда Абаса, председника Палестине. Он би веома волео да допутује. А у томе би било и смисла.

         Као прво, крепки бедуини-Палестинци, ратници Арапског легиона под командом Глаб-паше, учествовали су у рату, ослобађали Сирију и Либан од француских вишиста, Ирак од профашистичких снага Рашида Алија, ратовали против елитних немачких јединица Ромела у Египту и Либији.

         А као друго, Палестинци су – жртве рата. Остали су без својих кућа и насеља и помешали се са јеврејским избеглицама. Тако они све до данас лутају, мада је рат одавно прошао.

         Овако би се могло поступити и са другима званим, а не одабраним.

         Не желе да дођу председници Пољске и балтичких земаља у Москву?

         Одлично! Уместо њих могу се на параду позвати немачки политичари који маштају да свој прогнани народ врате у Мемел (данашња Клајпеда у Литванији), у Бреслау (данашњи Вроцлав) и Данциг (данашњи Гдањск).

         Русија је све то дала балтичким народима, Пољацима и Украјинцима, али више не треба да стоји на путу њиховог повратка ранијим власницима.

         Русија, осим овога, може пружити несмртоносну помоћ и афроамериканцима Фергусона и Чикага, борцима народне милиције Монтане и Небраске који се боре против самовоље америчке полиције.

         А некима можемо и оружјем помоћи.

         Уосталом, могли бисмо позвати и лидере Хамаса и Хезболаха, да буде гошћа чорба.

         Празник мора бити радостан, а ако нису дошли позвани – нека дођу они које одаберемо.