РЕШЕТЊИКОВ: Новоросија је већ реално независна од Кијева
ДИРЕКТОР РИСИ: СПОРАЗУМ О ПРЕКИДУ ВАТРЕ ЈЕ НЕСУМЊИВА ПОБЕДА НОВОРОСИЈЕ, НИЈЕ КОНАЧНА, АЛИ ЈЕ ВЕЛИКИ УСПЕХ
- Ни сам Порошенко, ни они који га окружују, ни већи део украјинске елите за сада нису спремни да се одрекну свог идејног темеља - унитарне Украјине
- Тим пре још увек нису спремни да признају као свршену ствар да су Доњецк и Луганск део Новоросије, која више није део Украјинске Републике
ЗАШТО је Украјина пристала на прекид ватре на истоку земље - агенцији ИТАР-ТАСС је разјаснио директор Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) Леонид Решетњиков.
- Зашто је до тога дошло наврат-нанос?
- Примирје је знак да је стање украјинске армије, украјинске политичке елите и украјинске привреде у тако јадном стању да им је био потребан барем један солидан предах како би се опоравили. По мом мишљењу, такви потези су највише условљени управо тиме…
- Ипак, отуд и таква журба?
- Главна жеља Кијева је била да што пре добије предах и искористи га да се поврати. Уколико Порошенкове речи нађу израз у одговарајућим командама и наређењима, онда треба очекивати и почетак дуготрајних разговора и преговора. То је, уосталом, делом условљено објективним околностима: ситуација на југоистоку Украјине је тешка, очас посла је тамо немогуће било шта решити. Па, ни за месец, ни за два тамошња тешка питања се не могу решити. Али, за то време кијевске власти планирају да доведу у ред себе и своју армију.
- Може ли се то оценити као последица победа армије Новоросије?
- Без сумње. То је несумњива победа. Она, разуме се, није коначна, али представља велики успех! Он се састоји барем у томе што је власт, која се тако агресивно, тако сурово и без милости понашала на територији Донбаса, јуначким отпором устаника приморана да говори о примирју. А то је заправо закамуфлирана мировна понуда.
- Примирје је добро и за Новоросију? Барем ће престати да се пролива крв…
- Ипак мислим да прави контекст те понуде није да се постигне неки мировни споразум с ДНР и ЛНР. За данашњи Кијев то за сада није најважније. Најважније је – добити могућност да се предахне, да се дође к себи, некако се повратити. Нарочито због тога што рачуна на западну помоћ. У сваком случају, режим мора пре зиме да на неки начин обезбеди додатни „кисеоник”.
Мислим да при том ни сам Порошенко, ни они који га окружују, ни већи део украјинске елите за сада нису спремни да се одрекну свог идејног темеља - унитарне Украјине. Тим пре још увек нису спремни да признају као свршену ствар да су Доњецк и Луганск део Новоросије, која више није део Украјинске Републике.
- То онда значи да се тим републикама могући предах не исплати?
- Не мора да значи. Само треба сагледати, израчунати како да га искористе у свом интересу. Пре свега да издејствују да Порошенко и Кијев током преговора признају објективну војну и политичку ситуацију, да докажу бесмисленост покушаја да се оспори чињеница да је Новоросија реално независна од Кијева. То је, пре свега, задатак за дипломатију.