РЕШЕТЊИКОВ: Циљ западних политичких кругова је - смењивање Путина

РУСИЈА ПОД ПУТИНОВИМ ВОЂСТВОМ СМЕТА ЗАПАДУ

ДА ШИРИ СВОЈУ ПОЛИТИКУ ДОМИНАЦИЈЕ

Леонид Петрович Решењиков

• Завере су тајна ствар. Ако се наглас говори да постоји завера, то већ не личи баш много на заверу. Али, таква линија Запада и његових савезника у Русији је очигледна. То је политика САД и њихових савезника, пре свега Енглеске, као и мањих марионета и оних кругова који су повезани са Западом, а налазе се на територији Русије
• Они сматрају да Путин, да би се променило стање ствари у Русији, мора да оде са своје функције, а да на његовом месту мора да се нађе неки „јељциноид“ који ће неодговорно следити западни курс. То је њихов циљ
• И Новоросија, и цела ситуација са Украјином сада су, без сумње, у фокусу западних сила. Они су дошли до лудила у својој параноидној жељи да изврше притисак на Русију и нашег председника

        ДИРЕКТОР Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) генерал-потпуковник Леонид Петрович Решењиков говорио је за информативну агенцију „Новоосија“ о могућој завери против Владимира Путина.

        Леониде Петровичу, у последње време много се говори о завери против Путина, конкретно, о завери дела елита које раде за Запад. Какво је Ваше мишљење, да ли постоји таква завера?

        - Са сигурношћу могу да кажем једно: западни политички кругови су у свом раду усмерени на смењивање нашег председника, зато што сматрају да Русија под Путиновим вођством смета Западу да шири своју политику доминације. Путин је превише самосталан, превише независан. Та линија се види код Американаца, и код њихових европских савезника. Међутим, пошто су одређене личности у Русији на овај или онај начин повезане са Западом - а то су и све вође покрета са Болотног трга, и друге личности, укључујући део наше олигархије - јасно је да и такви такође раде за тај циљ Вашингтона и Брисела, да раде на подривању Путинових позиција.

        Што се тиче завере, завера је тајна ствар. Ако се наглас говори да постоји завера, то већ не личи баш много на заверу. Таква линија Запада и његових савезника у Русији је очигледна. То је политика САД и њихових савезника, пре свега Енглеске, као и мањих марионета и оних кругова који су повезани са Западом, а налазе се на територији Русије.

        Какво је Ваше мишљење, да ли је тај притисак на Русију и  Путина повезан са ситуацијом у Новоросији?

        - Нема сумње да је повезан. Таква ситуација је постојала и пре догађаја у Новоросији, затим је мало утихнула, али само споља гледано. Међутим, Новоросија је додатно стимулисала ту линију, зашто што је у ситуацији са Новоросијом, независно од свих перипетија везаних за примирје, за споразуме, Русија опет показала да има независну позицију у односу на Запад, да неће да легне под Запад, што се каже. То изазива гнев, то изазива жељу да се што пре промени стање ствари у Русији.

        Они сматрају да Путин, да би се променило стање ствари у Русији, мора да оде са своје функције, а да на његовом месту мора да се нађе неки „јељциноид“ који ће неодговорно следити западни курс. То је њихов циљ. И Новоросија, и цела ситуација са Украјином сада су, без сумње, у фокусу западних сила. Они су дошли до лудила у својој параноидној жељи да изврше притисак на Русију и нашег председника.

        Прети ли Русији њен Мајдан, понављање кијевског сценарија у Москви? О томе се много говори у последње време.

        - Наравно, таква варијанта се не може искључити. Гледање кроз ружичасте наочаре, нехај и затварање очију пред проблемима, на сопствене грешке (зато што су грешке направљене и током украјинске кризе, и током борбе Новоросије) може да доведе до тога да на улице изађу незадовољни, и то не незадовољни патриотском политиком, не Русијом, већ конкретним потезима. Они могу да покушају да изразе свој протест. А том протесту могу да се прикључе снаге које су непријатељске према Русији.

        У почетку су на кијевском Мајдану били људи који су, на свој начин, били патриотски настројени, али касније је тамо стигао огроман број шизнутих и „свесних“ (термин који је настао међу присталицама независности Украјине, који су указивали на потребу подизања националне свести код Украјинаца). И овде је могуће да се нормалном протесту прикључи значајан број непријатеља Русије и покуша да га искористи.

        Зато наш државни врх, и ми и медији, треба пажљиво да се односимо према том питању, са посебном пажњом да пратимо расположење људи, да одговарамо на питања која они постављају. Не да се кријемо, не да их не примећујемо, већ да на сав глас причамо о њима. Јер, ако таквог одговора не буде, људи ће почети да изражавају своје незадовољство на други начин.

        Наш државни врх треба чешће да говори о оштрим проблемима, укључујући оне везане за Новоросију, да обезбеди више простора у медијима људима из Новоросије, да ради са омладинским организацијама. Како да то ради? Треба се састајати, причати какви су планови, шта ћемо радити, куда идемо, да би то било јасно људима и јавно. Сада има много различитих гласина, нагађања, нарочито на форумима на интернету, а нису људи криви што нагађају. То се догађа због недостатка информација. Информације треба да долазе не само од нас, политиколога, оне треба да долазе и из нашег државног врха.

        Наравно, опасност постоји, али не мора нужно да значи да ће бити активирана. Могуће је и треба јој се супротстављати, борити се против ње, неутралисати је.