Решетњиков: Brexit за Американце није у свему добитна игра, али ће им олакшати лов у мутном

УТИЦАЈНЕ СИЛЕ ЋЕ ЧИНИТИ СВЕ ШТО МОГУ ДА СЕ ИЗЛАЗАК БРИТАНИЈЕ

ИЗ ЕУ ОДЛАЖЕ И ИЗВРДАВА

• ЕУ је замишљена практично као јединствена европска држава. И одједном - победа евроскептика и то у Великој Британији! То је алармантан знак за Брисел. И не просто алармантан, већ, рекао бих, знак за узбуну за руководство ЕУ. Зато што је данас практично у свакој земљи Западне Европе (Источна је посебна прича) покрет евроскептика попримио масовни карактер
• Ако претпоставимо да ће Британија у наредних годину дана заиста напустити ЕУ, на Немачку ће пасти прилично тешка улога јединог лидера, једине локомотиве. И мислим да ће у том случају преовладати идеје од пре неколико година, када је почела грчка криза: ЕУ је потребно реформисати, направити „стару ЕУ“, „малу ЕУ“ и томе слично. У супротном, чак се и Немачка може „сломити“
• Чини ми се да САД немају чега да се плаше. Оне се надају да ће се Европа просто уплашити када остане без Британије. Јер, ЕУ са њом је прилично снажна сила у светском поретку, која је некад чак претендовала да конкурише Сједињеним Државама. А ако се излазак Британије и фактички догоди, таквих претензија више неће моћи да буде. Таква ЕУ ће морати на неког да се ослања, а ту ће САД имати велико маневарско поље
• Европа ће фактички бити ослабљена, и САД ће имати слободније руке да тамо лове рибу у мутној води. Пошто сте сад слаби, ми ћемо вам „помагати“. Американци имају ситуацију која није потпуно добитна, али која им даје могућност да ипак извуку корист з за себе

Разговарао: Александар ЦИГАНОВ

        ИЗЛАЗАК Британије из Европске уније већ је почео озбиљно да узбуркава цео океан светске геополитике, али главна олуја, изгледа, тек предстоји.

        Да ли ће тај догађај бити преседан за друге земље ЕУ или ће, напротив, натерати Брисел да збије редове и учини све да искомпликује сам механизам изласка толико да не дође ни до каквог озбиљнијег процеса у том правцу?

        На ова и друга питања о очекиваним геополитичким променама одговорио је „Царграду“ директор Руског института за стратешка истраживања Леонид Решетњиков.

        Прво је оценио: Што се тиче конкретно изласка Велике Британије из ЕУ, мислим да ће то бити веома тешко остварити. Процес ће бити сложен. Одређене снаге ће чинити све што је у њиховој моћи да се он одужи, да покрену механизам који не би дозволио Великој Британији да тако лако изађе из ЕУ.

        Мислим да референдум који је одржан у Британији треба да оцењујемо пре свега с аспекта онога што се конкретно догађа у ЕУ. Колико је та организација јединствена, да ли тамо још увек постоји тежња да се ЕУ даље развија?

        Јер, ЕУ је замишљена практично као јединствена европска држава. И одједном - победа евроскептика и то у Великој Британији! То је алармантан знак за Брисел. И не просто алармантан, већ, рекао бих, знак за узбуну за руководство ЕУ. Зато што је данас практично у свакој земљи Западне Европе (Источна је посебна прича) покрет евроскептика попримио масовни карактер. Његови учесници организују масовне акције, они постају популарни, улазе у парламенте. Са јачањем садашње економске кризе (тачније - економске стагнације), и тај покрет ће само јачати. Плус избегличка криза, веома снажни миграциони процеси.

        Или да узмемо санкције. Питање санкција такође изазива најразличитије реакције. Поједине земље - Француска, Италија - покушавају некако да зауставе продужење санкција или чак да издејствују њихово укидање. А оно што је најважније, с времена на време се јасно манифестује жеља да се ослободе диктата Брисела. И Сједињених Држава, наравно. Али, пре свега - диктата Брисела, европских бирократа.

        То јест, у ЕУ је данас много више центрифугалних сила него центрипеталних. Центрипеталних, вероватно, више и нема. За Брисел су то све знаци за узбуну: нешто треба радити!

        • А шта радити?

        - Сада је потребно пре свега анализирати како ће се понашати друштвене снаге у другим земљама. Првенствено у Немачкој. Она је дуго била (и још увек је) локомотива ЕУ, а пре 3-4 године тамо се већ активно разматрало реформисање ЕУ. Конкретно - стварање нове ЕУ од најразвијенијих западноевропских земаља. И ослобађање од свих других, од оних који вуку на дно.

        Мислим да ће те идеје опет оживети. Јер, та питања су разматрана и на нивоу врха државе...

        • Да, то што све Немачку директно погађа и материјално. Јер, ако Британија изађе из ЕУ, то значи да ће повући и свој финансијски улог. А то опет значи да ће на Немачку, као локомотиву европске привреде, пасти додатни терет, укључујући терет обуздавања реално беспомоћних источноевропских „тигрова“?

Леонид Решетњиков

        - Да, свакако. Међутим, и источноевропске чланице су прилично разочаране Европском унијом. То незадовољство није у свим земљама још оформљено политички, а оно је у некима већ у току. На пример, у земљама као што су Чешка и Словачка - већ и на политичкој сцени постоје снаге које говоре да ЕУ није ништа донела тим државама и да ваља размишљати о тражењу другог пута. Осим тога, британски чин ће и многе у Заједници Независних Држава натерати да размишљају: чему ми тежимо? Шта ћемо добити у Европи, ако је тамо почео процес распада?

        • А да ли се иза тога о чему говорите назире коначни распад оне Европе која се формирала после ликвидације СССР? То јест, економска и политичка логика би после изласка Британије требало да наведе Немачку, Француску и Италију, и генерално „старе“ земље Западне Европе, да доделе себи више права - уместо повећања обавеза које им падају на терет. Конкретно, да издржавају Источну Европу, где нека Летонија или Бугарска, које храни немачка рука, формално имају иста права као и она. А фактички - чак и већа. Поготово што им политичку тежину обезбеђују Сједињене Државе које плаћају њихову наручену русофобију. А са Сједињеним Државама не сме да се „качи“ чак ни Немачка. Да ли то значи да се отворио и пут распаду Европе - опет на Западну и Источну?

        - Да, да, данас на западу Европе поново размишљају о новој варијанти ЕУ.

        Али, Русија треба да полазимо од тога да резултати референдума још не значе да ће Британија данас, сутра или кроз пола године физички изаћи из ЕУ. То за сада значи само једно: ЕУ се данас налази у стадијуму веома снажног развоја центрифугалних снага. Њена будућност је заиста под великим знаком питања. То је најважнији закључак. А како ће се понашати ове или оне земље... Па, ту постоји доста различитих варијанти. Али, за сада нема центрипеталне идеје.

        • С друге стране, ако узмемо да ће Британија ипак физички изаћи из ЕУ, то значи да ће Немачка постати једини лидер ЕУ, сада већ неоспорни...

        - Ако претпоставимо да ће Британија у наредних годину дана заиста напустити ЕУ, на Немачку ће пасти прилично тешка улога јединог лидера, једине локомотиве. И мислим да ће у том случају преовладати идеје од пре неколико година, када је почела грчка криза: ЕУ је потребно реформисати, направити „стару ЕУ“, „малу ЕУ“ и томе слично. У супротном, чак се и Немачка може „сломити“.

        Нарочито због држава попут Естоније до Бугарске, које се протежу уз границе Русије. Спасавајући њих, може се удавити заједно са њима.

        • Да ли се у том светлу назире још један раскол, иако не толико битан - између Енглеске и Шкотске? Ова последња је већ спроводила референдум о изласку из Велике Британије, а данас је већ ставила до знања да себе сматра територијом која није напустила ЕУ, ма како гласао остатак Британије. Ситуација постаје интригантна...

        - Да, таква ситуација се назире - и са Шкотском, и са Северном Ирском. Наравно, таква одлука о изласку (мислим на стварну одлуку, а не на референдум као такав) може у перспективи да доведе до распада Велике Британије.

        • У последње време, нарочито у последње две године, Сједињене Државе су упорно економски везивале за себе ЕУ - преко споразума о Трансатлантској трговини, солидарног учешћа у санкцијама. А сада, са изласком из ЕУ најближег америчког савезника, да ли се намеће и раскол између САД и ЕУ?

        - Опет понављам: не може се говорити да је Велика Британија изашла из ЕУ. То се још увек није догодило. Процес изласка може да потраје и годину, и две. А тада би могли да спроведу још један референдум.

        Међутим, мени се чини да САД немају чега да се плаше у том смислу. Оне се управо и надају да ће се Европа просто уплашити када остане без Велике Британије. Јер, ЕУ са Енглеском је прилично снажна сила у светском поретку, која је некад чак претендовала да конкурише Сједињеним Државама. А ако се излазак Британије и фактички догоди, таквих претензија више неће моћи да буде. Штавише, таква ЕУ ће морати на неког да се ослања. И ту ће САД имати велико маневарско поље. Јер, Европа ће фактички бити ослабљена, и САД ће имати слободније руке да тамо лове рибу у мутној води. Пошто сте сад слаби, ми ћемо вам „помагати“. Американци имају ситуацију која није потпуно добитна, али која им даје могућност да ипак извуку корист з за себе.

        На крају желим да кажем да ће сада бити чињено све да се излазак Британије из ЕУ отегне или, како кажу Руси, изврда. Много снаге ће се трошити управо на то...