Расмусен је непоправљиви лажов са деценијским стажом

ФОГОВ СИН, ХЕНРИК, НЕДАВНО ПОСТАО АМЕРИЧКИ ДРЖАВЉАНИН ПОШТО СЕ ПРЕТХОДНО ОДРЕКАО ДАНСКОГ ДРЖАВЉАНСТВА

Андерс Фог Расмусен

  • Још 1988. био отеран са места министра економије због фалсификовања докумената и отворене лажи. Тај случај је у данским медијима добио назив „креативно рачуноводство“ (kreative bogføring)
  • На предизборним постерима 1998. био је приказан као „агент 007“ из познате серије о Џејмсу Бонду. Буквално: као агент 007 у црном смокингу са лептир машном и пиштољем на готовс.  
  • Да је Путин знао да му је у госте дошао Џејмс Бонд (а формално - премијер Данске), он би наравно знао да Џејмс Бонд увек под ревером сакоа носи микрофон. Или у шнали на кравати - да не буде исто...
  • У Данској се 2003. године догодио политички скандал јер је Фог био на састанку тзв. Билдербершке групе и одбио да парламенту Данске саопшти садржај тог сусрета и тиме отворено прекршио устав своје земље
  • Фогова влада је те исте године потписала споразум о Северном мору (Nordsøaftalen) који је Данску лишио дела дохотка од нафте која се добија на платформама у Северном мору. У складу са договором, Данској остаје само 61 одсто од продаје своје нафте док Норвешкој остаје 80 одсто. Овај споразум неки Данци називају „пљачком века“
Пише: Јуриј ТЈУРИН, филозоф (Москва) 
 

         ВЕСТ да је генерални секретар NATO Андерс Фог Расмусен ухваћен у двострукој лажи поново је скренула пажњу јавности на овог, рекло би се, неупадљивог човека.

         Сви знају почетак ове приче: још док је био дански премијер, Фог - овако га зову Данци - појавио се на састанку са председником Путином са микрофоном испод ревера сакоа и кришом снимио читав разговор са руским лидером, слично као прави шпијуни. А онда је „јавности поднео извештај“ тако што је снимак са Путином предао медијима да га објаве.

         Путин се ове приче сетио током „Директне линије“ (разговора са народом) и тада је рекао: „Он ме замолио да се сретнемо и тајно снимио наш разговор и затим га објавио у штампи. Нисам могао да поверујем ушима и очима. Каква глупост“!

         Али, поставља се питање: да ли је то била само глупост? Ако се боље над тим замислимо, онда ћемо видети да је та прича већа срамота за Данску од свих испада пијаног Јељцина који није дозволио да се на такав начин понижава његова земља.

         Испоставља се да је будући генерални секретар NATO слагао још једанпут. Добро, дешава се - ипак је прошло 12 година. Али, Фог је, у складу са својим карактером, одлучио да настави тему и замолио свог саветника - тачније „PR секретара“, како га иронично зову дански медији - такође Данца, Јонаса Торпа, да одлучно изјави (уместо извињења) да су „све те оптужбе потпуно апсурдне“. А то је већ натерало познатог данског новинара Гулбрандсена (аутора филма о Фогу), да јавно саопшти: није тако, то се заиста десило.  

         Фог је заиста дошао са микрофоном и снимао. И наставља све да негира иако је ухваћен у двострукој лажи.

         Ова прича о снимку ме подсетила на на дане када сам први пут упознао Фога 1998. године, током његовог сусрета са бирачима у једном од богатих предграђа Копенхагена у коме сам тада живео, у изнајмљеном стану.

         Сусрет се одржавао у холу једне велике гимназије. Дошао сам само из знатижеље. У то време се Фог, тада још недовољно познат политичар, кандидовао на место премијера Данске (изгубио је од тада актуелног премијера), и био познат јер је десет година пре тога отеран са места министра економије због фалсификовања докумената и отворене лажи.

         Тај случај је у данским медијима добио назив „креативно рачуноводство“ (kreative bogføring).

         Тада је Фогу пошло за руком да избегне суђење и ствар је заташкана. И, ево га, поново цела ствар оживљава као Феникс.

         Зашто сам запамтио тај сусрет са Фогом? Зато што је на предизборним постерима он био приказан као „агент 007“ из познате серије о Џејмсу Бонду. Буквално - агент 007 у црном смокингу са лептир машном и пиштољем на готовс.  

         Фог се тада позиционирао као политичар који је „тесно повезан са Америком“ и уверени либерал који ће Данску довести до „још већег просперитета“. Још се сећам: у углу је била америчка застава, а сви гости су послужени кока колом, соком од поморанџе и укусним, хрскавим и наравно бесплатним кексом!  

         Да је председник Путин знао да му је у госте дошао Џејмс Бонд (а формално - премијер Данске), он би наравно знао да Џејмс Бонд увек под ревером сакоа носи микрофон. Или у шнали на кравати - да не буде исто.

         Али, како је син ситног спахије из данске провинције могао постати звезда и проћи пут од фотеље премијера Данске па све до места генералног секретара најмоћније војне организације на свету?

         Фогов успон почео је од момента када је написао књигу „Од социјалне државе до минималне државе“ (Fra socialstat til minimalstat), још 1993. године.

         Та књига је била написана са позиција америчког неолиберализма (за који су сви мислили да је нешто ново), али су те позиције биле скандалозне за Скандинавију. Фог је у тој књизи нахвалио „невидљиву руку тржишта“ и позвао на демонтажу данског социјалног система.  

         То је значило да држава мора да постане „минимална“, то јест да престане са бригом о људима и бави развојем друштва - да се ограничи само на функције полиције и одбране.

         Нама је то добро позната тематика - разумљива сваком Русу који је преживео гајдаровску „шок терапију“ с почетка '90-тих.

         Фогову књигу у Данској и дан данас сматрају „спорном и дискутабилном“ јер ни један од њених постулата није примењен у животу Данске. Либерални став премијера Фога дочекан је великим отпором у читавом данском друштву зато што се залагао за „минимизовање“ државе у Данској.

         Зато је Фогово премијерство било упамћено по огромном расту ксенофобије, ограничавању људских и грађанских права Данаца због „Закона о тероризму“ (у чијој је припреми аутор ових редова лично учествовао, радећи у савету при данском Министарству за интеграције), као и масовним учешћем дотада мирољубивих Данаца у скупим америчким ратовима у Ираку и Авганистану. Међутим, револтиране изјаве Данаца због тога што „дански војници гину за америчке интересе“ - Фога су мало бринуле. Он је имао своју агенду и подршку одозго.  

         У Данској се 2003. године догодио политички скандал јер је Фог био на састанку тзв. Билдербершке групе и одбио да парламенту Данске саопшти садржај тог сусрета и тиме отворено прекршио устав своје земље.

         Фогова влада је те исте године потписала споразум о Северном мору (Nordsøaftalen) који је Данску лишио дела дохотка од нафте која се добија на платформама у Северном мору. У складу са договором, Данској остаје само 61 одсто од продаје своје нафте док Норвешкој остаје 80 одсто. Овај споразум неки Данци називају „пљачком века“.  

         Друга прича је везана за Фога и повратак данског „суверенитета над својим ресурсима“ на Гренланду 2009. године (укључујући и лежишта урана и других ретких метала). Посебну истрагу заслужује то како су потом америчке компаније почеле њихову активну експлоатацију.

         Све у свему, може се рећи да је Фогов пут до места генералног секретара NATO био дуг и тежак, да је успон био обележен великим и малим лажима и веома специфичним односом према својој земљи и народу.

         Није случајно што је старији Фогов син, Хенрик, не тако давно постао амерички држављанин и што се одрекао данског држављанства и добио нову отаџбину са друге стране Атлантика. Али, и сам Фог је постао генерални секретар NATO директно са дужности премијера - и то не баш као „слободни кандидат“.

         Земљи је оставио свог заменика, иако је то било противно данским законима.

         Андерс Фог Расмусен је по својим манирима заиста сличан војнику, иако никада није служио армију.

         Људи који га лично познају истичу да Фога карактерише апсолутна искључивост, тачност и фантастична самодисциплина.

         А то што тај човек редовно лаже и то отворено - та склоност изгледа нема пресудан значај за његову каријеру...

         Превео: Горан Шимпрага

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари