Принцип „плод треба да сазри” примењује се према држави која умире а звала се Украјина

СВЕ ИДЕ КА ОФАНЗИВИ ВОЈСКЕ НОВОРОСИЈЕ ЧИЈЕ ЋЕ БОРЦЕ ШИРОМ УКРАЈИНЕ ДОЧЕКИВАТИ КАО СПАСИОЦЕ

• Управо ће таква политика омогућити да се у наредном периоду демонтира Украјина, а затим преформатира у проруску, ванблоковску државу. Истовремено ће баш такав приступ моћи да излечи украјинско друштво од бандеровског нацизма
• Локална офанзива пружа могућност да се од украјинских трупа ослободе најближи региони Доњецка и Луганска да би се прекинули артиљеријски напади на цивилна насеља. Сем тога, циљ локалне офанзиве  је остваривање контроле над гасоводом који се налази на северу Луганске Народне Републике, као и излазак на Мариупољ
• Циљ шире офанзиве може да буде и поражавање војних снага Украјине и разбијање фронта са изласком група ратних снага Новорусије према Криму, Запорожју и Харкову. Постаје све очигледније да је таква офанзива неопходна
• Чека се „плод сазри” јер Новорусија – није агресор. Русија – није агресор. Али, Украјина јесте – агресор и нацистичка држава. Тако и треба да остане у историји, заувек  
• То је један од делова процеса денацификације и дебандеризације бивше Украјине. Ми треба да поступимо тако да љубитеље Бандере једном заувек сатерамо у јазбину да немају шансе да се приберу ни за пет, ни за десет ни за педесет година
• Фанатизам смењују апатија и – бес на кијевску власт. Време ради за крајњи циљ руководства РФ – стварање проруске, ванблоковске, антифашистичке Украјине. Плод сазрева. Процес је у току. Наставља се демонтажа јединствене Украјине

         Пише: Михаил ОН, независни експерт (Украјина)

         У ПОСЛЕДЊЕ време једна од најактуелнијих тема јесте офанзива оружаних снага Новорусије (ОСН) – њен термин и сама вероватноћа.

         Још 1832. гогине је Карл фон Клаузевиц набројао принципе који чине основу рата. Према тим принципима ратови су се одвијали и у петнаестом и у деветнаестом и у двадесетом веку. Та иста правила регулишу грађански рат 2014. у Украјини.

         Принцип „рат је – наставак политике другим средствима” умногоме одликује политику Кремља у Новорусији. Офанзива почиње баш онда кад се исцрпљују условно мировни инструменти политике или, пак, настаје могућност да се активним борбеним дејствима оствари значајна предност.

         Зато и нема смисла да се призива рат док постоје ефикасне полуге за деловање на Украјину.

         Ти и енергенти – омча гас-угаљ - полако отрежњују кијевске елите. И финансијске обавезе Украјине према Русији. И бројне противречности између Порошенка и Коломојског, као и између других представника украјинског олигархата и политикума.

         Принцип „плод треба да сазри” у потпуности се примењује према држави која умире и која се некад звала Украјина. Управо ће таква политика омогућити да се у наредном периоду демонтира Украјина, а затим преформатира у проруску, ванблоковску државу. Истовремено ће баш такав приступ моћи да излечи украјинско друштво од бандеровског нацизма.

         Али, вратимо се офанзиви. Она се условно може поделити на локалну и глобалну.

         Локална офанзива пружа могућност да се од украјинских трупа ослободе најближи региони Доњецка и Луганска да би се прекинули артиљеријски напади на цивилна насеља. Сем тога, циљ локалне офанзиве  је остваривање контроле над гасоводом који се налази на северу Луганске Народне Републике, као и излазак на Мариупољ.

         Највише што програм предвиђа јесте излазак војске Новорусије на административне границе региона.

         Глобално напредовање може себи да постави различите циљеве у зависности од политичке и економске ситуације како у Украјини, тако и у Новорусији. На пример, циљ може да буде и поражавање војних снага Украјине и разбијање фронта са изласком група ратних снага Новорусије према Криму, Запорожју и Харкову. Постаје све очигледније да је офанзива неопходна. Стварање ЛНР и ДНР много је лакше подржавати без сталних обасипања паљбом, а и стрпљење обичних људи такође није бескрајно.

         Порошенко је отворено саопштио своју стратегију: „Деца ће у Доњецку седети у подрумима. Тако ћемо ми победити”. Односно, Петар Порошенко рачуна на терорисање цивилног становништва и на јачање незадовољства. Због тога тај фактор треба уклонити из живота ЛНР и ДНР да би социјално незадовољство у „јединственој” Украјини много брже расло него у Новорусији.

         Међутим, глобално наступање са изласком војних снага Новорусије на Запорожје, Харков и Одесу из много разлога је, нажалост, преурањено.

         1.  Стварање Система

         Сада се на територији ЛДНР одвија изградња државног система. Избори су били само први и најлакши корак. Сада се свуда уклања „атаманштина” и ситни криминал. Ужурбан одлазак Козицина, догађаји у Антрациту, бројни „одмори” раније популарних ратних команданата – догађаји су истог карактера.

         Ако је неко одлучио да изгради малу личну републику у којој може да чини шта хоће добија упозорење. Ко уопште није схватио сугестије добија – „инцидент у Антрациту”. Нема сумње да је добро и корисно располагати угљем и продавати га Славјанској термоелектрани. Али, већ је време да се размишља о будућности Новорусије - бити део Система и део ВСН, а не војска атамана Грицаја Таврическог.

         Сада се у Новорусији све чини да се задаци решавају централизовано, по закону и усаглашено са званичнима властима ЛДНР. Коме се то не свиђа може да оде. Бесмислена самовоља се завршава. Тек кад се успостави пуна контрола над свим одредима народне војске, када сви они постану армија Новорусије не само де-јуре, него и де-факто, тек онда су могуће неке широке војне операције

         2.  Ми нисмо агресори

         Други разлог је спољнополитички. Још је Стаљин крајем 1930.-их говорио да рат треба да почну фашисти и – онда ће сва наша дејства да их поразимо на њиховој територији бити морално оправдана. Али, они треба први да почну. И у томе се састоји вектор Русије. Новорусија – није агресор. Русија – није агресор. Али, Украјина је – агресор и нацистичка држава.

         Тако и треба да остане у историји, заувек. То је један од делова процеса денацификације и дебандеризације бивше Украјине. Ми треба да поступимо тако да  љубитеље Бандере једном заувек сатерамо у јазбину да немају шансе да се приберу ни за пет, ни за десет ни за педесет година. Да би у свим уџбеницима историје свих земаља света једино Украјина остала као нацистичка држава која је учинила геноцид цивилног становништва на Донбасу.

         Мировни споразум треба да прекрши Украјина. А она ће тако и учинити. Зато што је рат – једино оправдање за евромајданску владу и зато што народ све лошије и горе живи. Гас је при крају, угља практично нема, гривна пада, цене расту, као и плаћање за комуналне услуге. Без рата држава Украјина је неодржива. И западни тутори захтевају геноцид на Донбасу да би стално провоцирали Русију.

         3.  Армија Новорусије

         Глобална офанзива биће могућа тек после комплетног формирања армије Новорусије. Као што је и обећао Владимир Путин, у тешком тренутку Донбас брани „Северни ветар”. Ко не верује нека се сети Иловајска и запањујућих губитака војних снага Украјине. Али, армија Новорусије сама ће ослобађати регионе Новорусије. Русија није страна у конфликту, што руководство Русије није само једном или двапут наглашавало.

         Оне формације и ратни команданти који су се разумно сагласили да буду део Система будуће армије Новорусије сада припремају потребна документа. Обавештајне службе проверавају досијеа, идентитет и повезаности. Управо су због тога неке „мидијске личности” неочекивано отишле на „одмор”. Сем тога наставља се формирање јединица, попуњава састав потребним стручњацима, у ратним условима изводе се вежбе чета и батаљона. Тек се формира јединствена ударна песница.  

         4.  Прво позадина, па онда маневри

         Пре ослобађања нових области Новорусије неопходно је да се спреми позадина у ЛДНР. Неопходно је да се формира активни финансијски систем, да се формира пореска служба, банкарски систем, царина, да се обезбеде исплате пензија и зарада. Зато што ће, чим армија Новорусије ослободи нове градове, Кијев одмах искључити електричну енергију, грејање, замрзнуће пензије и плате. Порошенков тим већ је разрадио такву стратегију и из све снаге покушава да је примењује у ЛДНР.

         У ратним дејствима могуће је разарање инфраструктуре градова, као што се у пракси и показало да украјинске трупе прво уништавају котларнице, електричне подстанице, гасоводе и водоводе. Приликом одступања они ће дејствовати управо тако. Баш због тога ЛДНР биће одговорна за нормалан живот у регионима ослобођеним од нациста. Ради тога је неопходно да се све поуздано обезбеди у основним областима Новорусије.

         5. Време је лек за безумље

         Већ су почеле промене у друштвеној свести „једино-украјинаца”. Украјинско друштво заухвата апатија. „Револуција гiдности” (гiдности” – сурогат „вредности”, прим. прев.) за њих се несхватљиво претворила у беду, циклична искључивања електроенергије, колапс привреде, високу инфлацију националне валуте, грађански рат и хиљаде смрти.

         Фанатизам смењују апатија и – бес на кијевску власт. Све иде ка томе да ће на крају борце војних снага Новорусије дочекивати као спасиоце. Време ради за крајњи циљ руководства РФ – стварање проруске, ванблоковске, антифашистичке Украјине.

         Плод сазрева. Процес је у току. Наставља се демонтажа јединствене Украјине. 

         Превела

       Ксенија Трајковић