Прекинути узлет Ларија Самерса добар и за Обаму и за Русију

ЗА МНОГЕ ЗЕМЉЕ ПОЈАВИЛА СЕ ШАНСА ДА СЕ ИЗБАВЕ КОЛОНИЈАЛНЕ ЗАВИСНОСТИ ОД МЕЂУНАРОДНИХ ФИНАНСИЈСКИХ СТРУКТУРА

Лоренс Самерс

• Светска финансијска елита подељена је на три основне групе: на „мењаче новца“ који су заинтересовани за појављивање нових независних валутних зона и претендују на статус јединственог центра за размену између тих зона, на „зеленаше“, који су - „фин-интерна“ и заинтересовани за очување јединственог светског финансијског система и на „Американце“ - онај део светског финансијског система, који се заснива на чисто америчкој основи и жели да учини емисију ФРС инструментом искључиво за подршку економије САД
• За „зеленаше“ је озбиљан ударац одустајање Ларија Самерса од трке за место првог чеовака Федералног резервног система САД, а изгледа да су и њему - као Строс-Кану - показали неки видео са неком собарицом 
• „Зеленаши“ су за удар по Сирији, а Обама - против. Они који желе - могу да погледају како се он окретао као риба на уљу да спречи удар, како су га у томе подржавали републиканци који ту наступају као Обама, као присталице „америчке“ партије
• После „случаја Строс-Кан“ се директно појавило питање: ко се на рачун кога спасава - „зеленаши“ на рачун САД или САД на рачун „зеленаша“
• Први пут током много деценија банке Goldman Sachs и JPMorgan престале су да контролишу финансијско-економску политику САД
• Сва руска елита која се формирала 1990.-2000. година била је оријентисана на тада једину „Фин-интерну“. А после случаја „Строс-Кан“ десила се принципијелна подела: они, који се условно могу назвати „Породицом“ и „либералима“ - наставили су своју повезаност са нешто смањеном „Фин-интерном“, а припадници  „силе“ и „патриоте“  прешли су у „мењаче“

Пише: Михаил ХАЗИН, председник економске консултантске компаније „Неокон“

         ИПАК  је корисно понекад читати вести. Кад сам се пробудио, погледам интернет и - гле! „Бивши главни саветник за економију председника САД, Барака Обаме, екс-министар финансија, Лоренс Самерс, опозвао је своју кандидатуру за учешће на изборима председника Федералног резервног система САД. Барак Обама је прихватио изјаву Л. Самерса, преноси агенција Ројтерс.

         „Процес потврђивања кандидатуре од стране Конгреса, који ће уследити после предлагања кандидата, биће веома тешко искушење које не иде у корист ФРС, администрације САД и на крају, опоравка економије у земљи“ - написао је Л. Самерс у писму са образложењем Бараку Обами.  

         Зашто ми се ово саопштење учинило толико значајним? Ради се о томе да се, како сам више пута писао, после „случаја Строс-Кан“, светска финансијска елита поделила на три основне групе: на „мењаче новца“ који су заинтересовани за појављивање нових независних валутних зона и претендују на статус јединственог центра за размену између тих зона, на „зеленаше“, који су - „фин-интерна“ и заинтересовани за очување јединственог светског финансијског система (који су сами до сада контролисали) и на „Американце“ - онај део светског финансијског система, који се заснива на чисто америчкој основи и жели да учини емисију ФРС инструментом искључиво за подршку економије САД.

         Окршај између њих води се у неколико праваца, али најважнија је била борба за функцију руководиоца ФРС.

         „Зеленаши“ све време имали три основна извора прихода: то су неопорезоване трансакције капитала у регионима са максималном пореском стопом (кроз интерне канале транснационалних финансијских структура), контрола неопорезованих региона („офшор“ зона) и емисије ФРС (у мањој мери других централних банака које они контролишу). Током последњих година сва ова три правца претрпела су тежак ударац.

         Посебно су пооштрени закони о порезима (сада се скоро свуда порези плаћају у месту остварења добити), пооштрена је контрола офшор зона, и мада су, изгледа, „зеленаши“ успели да се за сада одвоје од „пореза Тобина“, администрација председника САД узела је под контролу ФРС. У томе се успело без кадровске револуције  - после „случаја Строс-Кана“ сви чиновници ФРС схватили су да је „погрешно“ понашање бременито познанством са сувише живахним собарицама.

         Или, као у случају са претендентом на функцију руководиоца ЦБ Израела, неочекиваним покушајима да се из продавнице „дјутифри“ изнесе неки предмет без плаћања.

         За „зеленаше“ су почели „црни“ дани, будући да је инфраструктура њихових банака и других финансијских институција сама по себи нерентабилна - сувише много поједе инфраструктура, зараде и демонстрација своје „оштрине“. Будући да је јасно да се у условима дужничке кризе смањење пореза више не може вратити, да дневни ред је дошло питање контроле ФРС.

         Прилично брзо је изабран кандидат „зеленаша“ за ту дужност - Лари Самерс, бивши заменик, а затим секретар Државне благајне САД (министар финансија) у време Клинтона, координатор руске приватизације (који то није мало искористио), човек контраверзне репутације и одређених ставова. Почела је кампања за његову промоцију на ту дужност.

         Они који желе могу сами да погледају, сви материјали се налазе на Интернету, ја ћу истаћи само једну занимљиву околност. Ради се о томе да је Самерс, иако је Обами био главни економски саветник првих година његове председничке функције, отишао још пре избора, а после избора из редова чиновника Беле куће биле су отпуштене практично све утицајне присталице „зеленаша“. 

         Први пут током много деценија банке Goldman Sachs и JPMorgan престале су да контролишу финансијско-економску политику САД.

         То је био природан потез после „случаја Строс-Кан“, када се директно појавило питање: ко се на рачун кога спасава - „зеленаши“ на рачун САД или САД на рачун „зеленаша“.

         Међутим, како у таквој ситуацији провући свог човека на функцију руководиоца ФРС, уз то и прикрити га у Белој кући тако да га не чека судбина Строс-Кана?

         Тада ми се чинило да је најједноставнија варијанта - уценити Обаму пре избора 2014. опасношћу од организовања финансијског колапса, после којег би републиканци добили под своју контролу оба дома Конгреса, а после чега би и Обамина судбина и читавог политичког и бизнис-тима, који стоји иза њега, била решена.

         Наравно, ја немам информације инсајдера о гужви у Белој кући. Мислим да то и у самим САД мало ко зна јер то није информација која се поверава, али неки индиректни подаци показују да је притисак на Обаму повећаван, а најјаснији пример је случај са Сиријом. 

         Нећу се дотицати тумачења, али, суштина конфликта је следећа: „зеленаши“ су за удар по Сирији, а Обама - против. Они који желе - могу да погледају како се он окретао као риба на уљу да спречи удар, како су га у томе подржавали републиканци (који ту наступају као Обама, као присталице горе наведене „америчке“ партије), али, читава хронологија показује размере конфронтације.

         И у том тренутку Самерс повлачи своју кандидатуру са конкурса... То уклања могућност за уцену Обаме - он може, и било би му драго да га одреди, али овај је лично одбио...

         „Зеленашима“ ће бити веома тешко, или немогуће, да припреме новог кандидата таквог формата (и исте такве храбрости, да не кажем „хладноће“). Дакле,  они су пропустили, можда, за себе критични удар. Зато се сада питање очувања светског финансијског система заснованог на долару поставља у пуном значењу.

         Одговор траже разлози таквог понашања Самерса. Можда су му доставили неку „причу са собарицом“ (на пример, доказани случај остварења удела од неке приватизације у Русији), можда су га само уплашили - ипак, његова алузија на гласање у Конгресу говори управо о првој варијанти.

         У сваком случају „добровољно“ одустајање (знаци навода су ту зато што сви они који су га видели говоре да је он невероватно сујетан човек, који се својом вољом не би одрекао високог положаја), говори о томе да је на њега извршен јак притисак.

         На крају, зашто је све то необично важно за нас?

         Ради се о томе да је сва руска елита која се формирала 1990.-2000. година била оријентисана на тада једину „Фин-интерну“. А после случаја „Строс-Кан“ десила се принципијелна подела: они, који се условно могу назвати „Породицом“ и „либералима“, наставили су своју повезаност са нешто смањеном „Фин-интерном“, а припадници  „силе“ и „патриоте“  прешли су у „мењаче“.

         То се добро види по борби за развој Царинског савеза - док се тиме бавио „патриота“ Глазјев, све је било добро, а чим су га заменили „либералом“ Христенком под контролом „породичног“ Шувалова - све је стало. Али, за „мењаче“ који сада енергично ратују са „Фин-интерном“ принципијелно је важно да се на евроазијском простору појави своја, независна валутна зона - дакле, присталице „Фин-интерне“ треба уклонити.

         Сада се борба одвија са доста променљивим успехом. „Либерали“ се бране од покушаја да им се одузме Централна банка и узели су под контролу Ревизорски суд. Истовремено „породични“ су изгубили пријатељство са „мењачима“ и нису успели да спрече споразум ВР - Росњефт (иако су се веома трудили), па и случај са „Урал-калијем“ нанео је озбиљан ударац њиховом имиџу.

         Мада, и њега су покушали да искористе за рушење Царинског савеза. Међутим, озбиљан ударац по „Фин-интерни“ у причи са Самерсом даје добре разлоге за очекивање да ће и његовим агентима у Русији у најскорије време бити тешко. То нам пружа шансу да се коначно избавимо из колонијалне зависности од међународних финансијских структура.

         Превела Ксенија Трајковић