Потребно је цивилизовано супротстављање Западу „остатка човечанства“

СВИ СУ ИЗГЛЕДИ ДА ЈЕ 2013. ПОСТАЛА - ГОДИНА У КОЈОЈ ЈЕ ЧОВЕЧАНСТВО ПРОГЛЕДАЛО

• Догађаји у Сирији су САД дефинитивно позиционирали као главног светског агресора
• Кина се дуго уздржавала да Сједињеним Државама директно идеолошки опонира, али је сада по многим светским питањима заузела атиамерички став
• „Случај Сноуден“ је открио да САД нису само глобални експанзиониста, већ и глобални шпијун
• Првобитно се Москва држала диференцираног односа према Европи и САД. Опонирало се милитаристичком американизму, али се није ишло против европеизма. Али, током 2013. се потврило да је Запад у својој антируској позицији - јединствен

Пише: Вардан БАГДАСАРЈАН, доктор историје и политиколог, заменик директора Центра научне и политичке мисли и идеологије

         ГОДИНА која истиче створила је многе претпоставке да у перспективи дође до слома успостављеног америчког центристичког светског поретка.

         То је била година у којој је човечанство прогледало. Дакле, шта је то синуло у главама људи?

         Кипарско освешћивање: пљачка - допустив начин Западне политике

         Схваћено је да кризу производи западни модел развоја. Земље периферије, које су највише биле повезане са економијом Запада, више су од других подложне кризним таласима који она производи. Кипарски догађаји су показали - кас се ради о директним интересима Запада - да приватни депозити у банкама уопште нису заштићени од конфискације.

         Кипар је показао да је у савеменом свету „цивилизована“ пљачка допустива.

         Сиријско отрежњење: САД - држава - агресор

         Догађаји у Сирији су Сједињене Америчке Државе дефинитивно позиционирали као главног светског агресора. Русија и Кина су у Савету безбедности ОУН блокирале доношење одлуке Сједињених Држава да физички свргну Асадов режим. Пропао је и покушај да се обезбеди инвазија на Сирију уз подршку већине у свету. Чак су и савезници из NATO одбили да под америчким покровитељством буду увучени у сиријски конфликт.

         Кинеско освешћивање: ширење западних вредности - пут ка десуверенизацији

         Кина се дуго уздржавала да Сједињеним Државама директно идеолошки опонира при интеграцији у светску привреду. Потврда буђења из „сна“ је и циркуларно писмо које кола међу члановима ЦК КПК у којем се говори о субверзивном карактеру ширења западних вредности у Кини.

         НРК је по многим светским питањима заузела атиамерички став.

         Египaтско отрежњење: САД немају савезнике, већ само интересе

         Свргавање египатског председника Мухамеда Морсија распршило је илузију о савезништву САД и Муслиманске браће. САД никада нису биле нити могу бити савезници традиционалним снагама. Американци исламистичке снаге користе само за своје интересе.

         Чим је између МБ и САД дошло до одређених геополитичких противречности, пројекат „арапског пролећа“ је био обустављен.

         Савезнички односи нису нису били препрека ни да САД подрже антиердогановске протесте у Турској. То је за све остале, као што је Саудијска Арабија, која се сматра традиционалним савезником Сједињених Држава, био повод да се замисле.

         „Сноуденовско“ отварање очију: глобална светска шпијунажа

         „Случај Сноуден“ открио је да САД нису само глобални експанзиониста, већ и глобални шпијун. Показало се да су праћени чак и лидери савезничких европских држава. У вези са тим је дошло до извесне напетости у односима САД и Немачке.

         Венецуеланско освешћивање: супротстављање САД  је могуће

         Прошле године је срушен мит да је Америка непобедива. Без обзира на сва ангажована информативна и финансијска средства, на изборимма у Венецуели је победио Чавезов наследник Николас Мадуро. Тај фактички пораз САД за Јужну Америку значио је наставак идеологије боливарског пројекта.

         Барак Обама је морао да одступи и на сиријском и иранском правцу.

         Руско прогледавање: цивилизацијско непријатељство Запада

         Русија је 2013. годину почела доношењем „закона о Дими Јаковљеву“ и тиме бацила изазов САД. Антиамеричка реторика постала је фактичка реторика новог позиционирања утицајних кругова у Русији.

         Првобитно се Москва држала диференцираног односа према Европи и САД. Опонирало се милитаристичком американизму, али се није ишло против европеизма. Али, током 2013. године се потврдило да је Запад у својој антируској позицији јединствен.

         Европа је категорички одбацила закон о забрани хомосексуалне пропаганде донет у Русији. Почела је кампању усмерену на бојкот Олимпијаде у Сочију.

         Европске интеграције су оштро супротстављене руским интеграцијама. Украјина је постала поприште директног сукоба два пројекта.

         Никада пре у „обојеним револуцијама“ питање односа Запад-Русија није било толико очигледно формулисано.

         Наравно да је човечанство било и раније свесно свих ситуација поводом којих је прогледало у 2013. години. Али, нису се  јавно износиле, а није их било ни на званичном дневном реду изазова.

         Сада је Рубикон пређен. А после освешћивања треба да уследи доношење целог сета политичких одлука.

         Потребно је цивилизовано супротстављање Западу у коме треба да учествује читаво човечанство.

         Улазимо у 2014. годину...  

         Превео: Горан ШИМПРАГА