Почело „дешифровање“: због чега је папа Франциско поменуо Рим, Цариград и Москву?

ПОГЛАВАР КАТОЛИКА О ЗАЈЕДНИЧКОМ СЛАВЉЕЊУ ВАСКРСА

ГОВОРИО 12. ЈУНА - НА ДАН РУСИЈЕ

Папа Франциско

• Како је преноси Radio Vaticana, током разговора с католичким свештеницима, Франциско је указао да су некада „велике престонице Европе“ биле Рим, Цариград и Москва, али су између њих настали спорови. Па нагласио: „Нису лутеранци спалили Цариград, то смо били ми. Католици су и двапут напали Русију“
• Подсетивши на три „велике престонице Европе“ Рим, Цариград и Москву - Папа је, случајно или намерно, створио загонетку која тек треба да се одгонетне. Да ли се ради само о историји која је остала у прошлости и којој није суђено да се понови, или је то била алузија на могућу  будућност - аванс двојици православних вођа, московском патријарху Кирилу и цариградском Вартоломеју

Пише: Станислав СТРЕМИДЛОВСКИ

        ПОСТОЈЕ књиге на које су коментари знатно снажнији и дубљи од њих самих. Исто важи и на неке сусрете.

        Када је после недавног сусрета папе римског Франциска и председника Русије Владимира Путина у Риму прес-служба Свете столице о том сусрету објавила званично саопштење, неки експерти за Ватикан са запрепашћењем су га назвали „необично обимним“. Али, за светске експерте је и то било мало да би схватили о чему је заправо понтифик разговарао с руским лидером, до каквих су закључака дошли после размене мишљења и у ком правцу ће бити окренута једра ватиканског и кремаљског брода.

        Све је постало јасније нешто касније, за време говора који је у Латеранској базилици Франциско одржао приликом сусрета с католичким свештеницима који су дошли из 90 земаља света.

        Да кренемо од главног.

        Већина светских медија пренела је папину фразу о спремности да се пређе на исти датум рачунања датума слављења Ускрса с православцима. То је било представљено као „сензација“, иако се за реформу залагао још, на пример, папа Павле VI.

        „То би било одлично - реаговао је на понтификове речи коптски католички бискуп мињске епискупије Бутрос Фахим Авад Хана. - Људи не разумеју како је могуће да у једној цркви Исус васкрсне у једну недељу, а кроз недељу или чак месец дана - у другој“.

        Овај бискуп је напоменуо да у Египту православни Копти на челу са патријархом Тавадросом II и католици већ славе Ускрс истог дана.

        Италијански католички лист L'Avvenire оценио је да је Францисков предлог „наишао на добар пријем код православаца“. Али, не код свих. Јер, Руска православна црква жели да добије додатна појашњења од Свете столице - шта се заиста имало у виду.

        Како је агенцији ТАСС рекао заменик председника Одсека за спољне односе Московске патријаршије протојереј Николај Балашов, „ако Римокатоличка црква намерава да одустане од грегоријанског начина рачунања датума Ускрса уведеног у XVI веку и врати се на стари, Александријски, који се користио у епохи када је Црква Истока и Запада била јединствена и који православци још увек користе, таква намера би се могла само поздравити… Међутим, најближом истини ми се чини претпоставка да је Папа заправо хтео да направи корак у сусрет правослацима. То је добра намера. Друга је ствар што такво зближавање никако не може бити постигнуто путем радикалног удаљавања од наше заједничке традиције из првог миленијума хришћанства“.

        Неки други би у изјави представника РПЦ главни акценат ставили на супротни везник „али“ када је у питању Ватикан. Међутим, по нашем мишљењу, позивањем на „наше заједничке традиције из првог миленијума хришћанства“ Московска патријаршија је показала где је са Светом столицом спремна да користи саставни везник „и“.

        Мада, и ту постоје одређене нијансе. Епоха када је Црква Истока и Запада била јединствена даје много повода за размишљање. Можемо се присетити, рецимо, како је уочи Халкидонског собора (сазван 451. године) изгледала хијерархија првих хришћанских поглавара - први је био римски, затим цариградски, па александријски, антиохијски и јерусалимски.

Папа Франциско и патријарх Вартоломеј у Цариградској патријаршији

        Та „пентархија“ је чак добила и своју богословску потврду, у складу с којом, како постоји само пет чула, тако и сва црквена Васељења треба да буде подељена између пет патријарха.

        Та теорија је ипак у већој мери била дело људских руку. Неки црквени историчари сматрају с тим у вези да је Цариградска патријаршија добила друго место у хијерархији и у диптиху искључиво због политичке ситуације у Римском царству. Али, и сам Цариград је користио „пентархију“ када је желео да стави на своје место амбициозне аутокефалне цркве које су се појавиле после Велике шизме.

        Што се тиче Москве, она се у диптиху (већ искључиво православном) појавила после 1590. године, када су три источна патријарха признала руског патријарха Јова и одредила му пето место - после цариградског, александријског, антиохијског и јерусалимског поглавара.

        Данас православних патријарха има више - девет. И ту прелазимо на суштину онога што је рекао папа римски у Латеранској базилици.

        Како преноси Radio Vaticana, током разговора с католичким свештеницима Франциско је напоменуо да су некада „велике престонице Европе“ биле Рим, Цариград и Москва, али су између њих настали спорови.

        „Нису лутеранци спалили Цариград, то смо били ми“, истакао је папа и додао да су католици двапут напали Русију.

        По понтификовим речима, тренутно „постоји културна напетост, која се поново усијала у Украјини и која се може решити само путем политичког дијалога“.

        „Конфликт је на папиру решен минским споразумима између две стране, али њих је тешко спровести у пракси, зато је настала напетост између ЕУ и NATO, с једне стране, и Москве, с друге стране“ - казао је папа.

        Истовремено, Ватикану и даље остају на располагању све могућности за комуницирање са Московском патријаршијом и патријархом Кирилом посредством „епископа надлежног за односе са другим хришћанима“ (очигледно се ради о руководиоцу Одсека за спољне односе Московске патријаршије митрополиту Илариону Алфејеву).

        Франциско је у истом говору открио да је имао добре односе са представницима Руске православне цркве још у Аргентини, док је био архиепископ Буенос Ајреса, и да полаже велике наде у Свеправославни сабор који треба да се одржи 2016. године.

        Подсетивши на три „велике престонице Европе“: Рим, Цариград и Москву - Папа је, случајно или намерно, створио загонетку која тек треба да се одгонетне. Да ли се ради само о историји која је остала у прошлости и којој није суђено да се понови, или је то била алузија на будућност - аванс двојици православних вођа, московском патријарху Кирилу и цариградском Вартоломеју.

        Да поменемо и извесну „магију бројки“. Понтифик је одржао свој говор 12. јуна - на Дан независности Русије.

        Професор филозофије на Москвском државном универзитету МГУ и католик по вероисповести - Иван Лупандин - у интервјуу италијанском католичком порталу L'Agenzia Servizio Informazione Religiosa, говорећи о посети руског председника Ватикану, осврнуо се на то да Владимир Путин слави рођендан 7. октобра, „када Католичка црква слави празник Светог Розаријума“.

        Историја настанка тог празника везана је за битку код Лепанта (1571. године), у којој је флота Свете лиге разбила турску ескадру.

        Учесници битке са хришћанске стране молили су се пре њеног почетка са бројаницама (розаријум), а Римом је прошла процесија са бројаницама и молитвама Девици Марији за победу над Турцима. Победнички исход битке приписан је заступништву Богородице. А за православце је октобар везан за тако велики богородичин празник као што је Покров. Он се слави 14. октобра.

        Према неким изворима, то „заступништво Богородице“ догодило се у време цара Лава Мудрог и патријарха Макарија, када је Византија водила рат са муслиманима, а Цариграду претила опасност. Ех, где сада наћи мистике који би могли да дешифрују ту „магију бројки и шта се иза ње крије - случајност, подударност или навика…