Одговор Русије на напад САД може бити изазивање ерупције Јелоустонског супервулкана

АСИМЕТРИЧНИ ОДГОВОР МОСКВЕ МОЖЕ БИТИ И УДАР

КОЈИ ЋЕ ИЗАЗВАТИ МЕГА-ЦУНАМИЈЕ

Јелоустон

• Геолози сматрају да Јелоустонски супервулкан може да експлодира у свако доба. Очигледни су симптоми повећавања његове активности. Зато је довољан релативно мали потрес, на пример, удар убојитим средством снаге мегатоне, да би се изазвала ерупција. За САД би последице биле катастрофалне
• Друга осетљива зона САД је Сан Андреас линија разлома дужине 1,300km између тихоокеанске и северно америчке плоче. Разлом пролази дуж обале државе Калифорније копном и водом. Паралелно с њим налазе се разломи Сан Габријел и Сан Хасинто. Деловање довољно моћног нуклеарног средства може да изазове катастрофалне појаве које у потпуности могу да униште инфраструктуру САД на обалама Тихог океана цунамијем великих размера
• Нуклеарну бомбу за ту операцију може да подигне и да донесе до циља тешка ракета „Војвода“, а такође и неки сателити који се изводе у орбиту. При том, постојећи споразуми не предвиђају ограничења снаге појединачних средстава
• Други разматрани начин мега-удара је - изазивање гигантских цунамија. Раније је ту идеју изнео академик Андреј Сахаров. Суштина идеје је у томе да експлодира неколико средстава у прорачунатим тачкама дуж атлантског и тихо-океанског разлома САД (три-четири убојна пуњења на сваком разлому) на дубини 1,5-2km.
• Према прорачунима Сахарова и других научника, после експлозије формираће се талас који ће код обала САД достићи висину 400-500m. Пошто се обруши на континентални део збрисаће све на растојању већем од 500km. Ако се експлозије изведу на малим дубинама, близу дна где је земљина кора најтања, висина цунамија достићи ће висину већу од 1,5km, а зона разарања премашиће 1.500km од обале

Пише: Константин СИВКОВ, председник Академије за геополитичку проблематику, доктор војних наука

 

        КАО и половином XX века, Запад поново подиже „гвоздену завесу“, спроводи ранију блоковску политику и појачава снаге NATO контингента поред граница Русије.

        Међутим, данас је положај Русије знатно лошији него што је био пре пола века. Њене економске могућности су ограничене, а зависност високих технологија од главног противника постала је драматична за безбедност Русије. Изгубљен је духовни ослонац који је садржала комунистичка идеја, а у Европи нема савезника као што је то било у време Варшавског споразума.

        У индустријско-финансијској сфери превладавају западњачка расположења олигарха повезаних са „либералним“  званичницима.

        У војно-техничкој сфери Русија није у стању да се надмеће са NATO-ом и његовим савезницима. Оних 50-60 нових борбених авиона које је произвела одбрамбена индустрија прошле године довољно је за један, два дана битке. Потребне су стотине и хиљаде авиона, као код NATO-а и у САД, али су могућности производње у Русији нагло исцрпљене. Немамо ни довољан број пилота.

        Исто то се односи и на тенкове: прошле године Русија је успела да произведе свега неколико стотина борбених машина. Тих тенкова има довољно за два, три дана борбе. Не рачунају се стари тенкови на складиштима, јер ће због својих техничких карактеристика на бојишту брзо постати лака мета.

        У другим врстама наоружања такође је приметно катастрофално заостајање Русије у односу на NATO. Ретки примери, као што су С-400 или С-500, не чине „лепо време“ у савременом рату. Руски војници са војним роком од једне године не могу да користе компликовану технику због недовољно искуства и знања. Разуме се да експерти у NATO то узимају у обзир. Русија је окружена базама и трупама западних земаља, а Оружане снаге Русије не могу успешно да се одупру снагама NATO-а.

        Рат који се приближава неће бити нуклеарни, то обе стране схватају. Натовци су увежбали ненуклеарне начине ратовања у Југославији, Либији, Ираку, Сирији и у Украјини. Сценарио је готов. Ситуација је крајње озбиљна, рачунајући састав и бројност становништва Русије.

        Настаје реална нужност у проналажењу квалитативно нових становишта за осигурање безбедности Русије, посебно стратешког обуздавања.

        Као кључни правац остаје одржавање потенцијала стратешких нуклеарних снага на потребном нивоу. Ипак, и ту постоје замке. Без обзира на релативно мали број (у поређењу са другим видовима Оружаних снага РФ), нуклеарна тријада има довољно капацитета.   

        Са порастом економских тешкоћа повезаних са санкцијама и колапсом тржишта нафте, могућ је недостатак средстава за одржавање борбене готовости на потребном нивоу. Бројно стање стратешких нуклеарних снага (СНС укључују стратешке ракетне снаге, ракетне подморнице, стратешку и далеколетну авијацију), које премашује 100.000 људи ствара повољне услове за неутралисање дела тих снага методама информативног рата. 

        Систем „тренутног глобалног удара“ САД може у блиској будућности да створи услове у којима удари обезглављивања и разоружавања (удари на командна места стратешким нуклеарним снагама и на носаче стратешког нуклеарног наоружања) неутралишу руску нуклеарну тријаду потпуно или по деловима.

        Ево зашто је проналажење асиметричних путева за обезбеђивање стратешког обуздавања животно потребно Русији. Ради се о принципијелно новим системима наоружања, који су засновани на идејама другачијим од постојећих.

        Нови системи наоружања треба да испуњавају одређене услове. Пре свега, услов за гарантовани пораз противника.

        Систем треба да има могућност да са вероватноћом од 100% реализује свој ударни потенцијал довољан за обуздавање. При том, ново оружје треба да поседује факторе који искључују неутралисање не само постојећим, него и најмодернијим будућим средствима за уништење.

        Најважнији услов за ново оружје јесте његова гарантована примена при постојању политичке воље руководства земље и објективних околности које захтевају његову примену. То је изузетно важно будући да су у Русији јаке позиције следбеника Запада нарочито у ланцу највишег државног војно-политичког руковођења.

        Уз концентрисани информативно-психолошки притисак  може се довести у питање извршење наређења за примену стратешких нуклеарних снага, пошто бројно стање особља не омогућава да се обезбеди његова апсолутна поузданост посебно у околностима када је друштво подељено.

        Отуда произлази захтев за минималан број особља за опслуживање и примену асиметричног система обуздавања.

        Прописано бројно стање војног особља за такав систем треба да буде у границама које одређују могућност да се обезбеди апсолутна или приближна гаранција лојалности особља према власти и психолошке спремности особља да изврши наређење за примену система независно од ситуације у друштву и личних емоција. То значи да особље асиметричног система не може да буде веће од неколико хиљада људи.

        Упоређујући могућности савремене науке, производње и потребног наношења губитака противнику долазимо до закључка да без коришћења секундарних разорних процеса РФ неће моћи војним средствима да постигне неопходне резултате.

        Као секундарни, сад већ основни процеси, пре свега пажњу привлаче геофизички катастрофални феномени.

        Геофизичке катастрофе, које по снази неколико пута превазилазе нуклеарно наоружање, могу се изазвати релативно малим деловањем. Зато је оружје асиметричног одговора засновано на коришћењу разорних геофизичких процеса као основних фактора за наношење пораза. На томе раде научници.

        Страни која користи ново асиметрично геофизичко оружје треба да нанесе неупоредиво мање губитке него противницима.            То је могуће постићи ако се узму у обзир геофизичке карактеристике територија Русије и САД.

        Русија се налази на Евроазијском континенту, а основни део територије на којој је распоређен већи део становништва удаљен је од океана. При том просечна надморска висина гарантује заштиту од поплава чак и у случају великих катастрофалних појава које прати моћни цунами (мега-цунами).

        САД имају другачији положај. У приобалним регионима који имају незнатну надморску висину живи основни део становништва САД - више од 80%. Ту се налазе и основни производни потенцијали земље. Чак и релативно слаби цунамији висине од неколико десетина метара могу да доведу до катастрофалних последица у САД. То је очигледно показао ураган „Катрина“ у Њу Орлеансу.

        Друга геофизичка карактеристика Русије јесте то што се највећи део њене територије у Сибиру простире на дебелим слојевима (од неколико километара) базалта. Те платформе су се формирале после ерупције супер-вулкана пре око 250 милиона година. Зато и изузетно моћни удари за те регионе неће имати катастрофалне геофизичке последице.

        У САД постоји огроман проблем - национални парк Јелоустон лежи на подручју калдере, истоименог супервулкана који се приближава периоду своје активности са интервалом од 600.000 година. Пре отприлике толико времена десила се последња ерупција вулкана.

        Снага Јелоустонског супервулкана неколико пута је слабија од сибирског зато његова ерупција није довела до масовног изумирања живих бића на планети, али је за амерички континент та ерупција имала катастрофалне последице. Геолози сматрају да Јелоустонски супервулкан може да експлодира у свако доба. Очигледни су симптоми повећавања његове активности.

        Зато је довољан релативно мали потрес, на пример, удар убојитим средством снаге мегатоне, да би се изазвала ерупција. За САД би последице биле катастрофалне. Читава територија земље прекрила би се дебелим слојем пепела (десетине метара).

        Друга осетљива зона САД је Сан Андреас линија разлома дужине 1,300km између тихоокеанске и северно америчке плоче. Разлом пролази дуж обале државе Калифорније копном и водом. Паралелно с њим налазе се разломи Сан Габријел и Сан Хасинто. То је област геофизичке нестабилности која проузрокује земљотресе магнитуде до 8,5 степени по Рихтеровој скали.

        Деловање довољно моћног нуклеарног средства може да изазове катастрофалне појаве које у потпуности могу да униште инфраструктуру САД на обалама Тихог океана цунамијем великих размера.

        У САД такође постоје атлантски и тихо-океански трансформисани разломи. Пролазећи паралелно са источним и западним обалама САД, ти преломи могу да постану извор великих цунамија који ће нанети катастрофалне губитке на великој дубини од обале.

        Са геофизичког становишта, САД су веома рањиве. Војска треба да утврди помоћу којих средстава је могуће изазвати замашне геофизичке процесе.

        Године 1961. изнад Нове Земље на висини већој од 5.000 метара експлодирало је највеће у историји човечанства термо-нуклеарно средство снаге 58Mt. Према мишљењу западних експерата, то није била пуна снага средства, будући да према низу карактеристика није имала слој од урана-238, који може да повећа снагу експлозије 1,5-2 пута, односно до 100-120Mt.

        То средство било је урађено у габаритима са карактеристикама бомбе од 16 тона, која је бачена из авиона Ту-95.  Према процени експерата из нуклеарног центра у Сарову и највећег руског стручњака за ту област, доктора техничких наука, Игора Острецова, данас се средство такве снаге може произвести са тежином пет до седам тона.

        Такво средство може да подигне и да донесе до циља тешка ракета „Војвода“, а такође и неки сателити који се изводе у орбиту. При том, постојећи споразуми не предвиђају ограничења снаге појединачних средстава.

        Према томе, гарантован извор катастрофалних геофизичких процеса може да буде удар по Јелоустонском супервулкану. Чак и појединачна експлозија средства на копну изазваће најјачу ерупцију. САД ће престати да постоје, мада ће и за остали свет последице бити катастрофалне.

        У најмањој мери страдаће Русија - због удаљености од места ерупције, размера територије и места простирања. Такође штете неће бити велике за земље које се налазе на деловима земљине кугле супротно од САД.

        Ерупција би била катастрофална за сву цивилизацију. Али, за то и постоји такво оружје. Могућношћу своје примене то оружје треба да пресеца сваку помисао о нападу на Русију.  

        Други разматрани начин мега-удара је - изазивање гигантских цунамија. Раније је ту идеју изнео академик Андреј Сахаров. Суштина идеје је у томе да експлодира неколико средстава у прорачунатим тачкама дуж атлантског и тихо-океанског разлома САД (три-четири убојна пуњења на сваком разлому) на дубини 1,5-2km.

        Према прорачунима Сахарова и других научника, после експлозије формираће се талас који ће код обала САД достићи висину 400-500m. Пошто се обруши на континентални део збрисаће све објекте на растојању већем од 500km. Ако се експлозије изведу на малим дубинама, близу дна где је земљина кора на местима споја плоча најтања, онда ће експлозије разорити кору, а магма ће у контакту са океанском водом вишеструко појачати снагу експлозије. У том случају висина цунамија достићи ће висину већу од 1,5km, а зона разарања премашиће 1.500km од обале.

        Ова врста оружја сматра се за изузетно „чисто“: не наступа нуклеарна зима пошто се не образују гигантски облаци прашине, већ вода пада на земљу у облику радиоактивног пљуска у близни свог формирања, односно изнад САД.

        Такав удар свакако ће изазвати тектонску активност у читавом региону, а могућа је и ерупција Јелоустонског супер вулкана.

        Повратни талас однео би неке делове Европе. То је асиметрична претња за крајњи случај.

        До катастрофалних геофизичких последица довела би такође и експлозија само једног моћног убојног средства у региону разлома Сан-Андреас, Сан-Габријел или Сан Хосинто.

        Размотрени сценарији потврђују да је број потребних супер средстава асиметричног оружја веома мали - око десетак. То ствара повољне услове за њихову сигурну примену у складу са горе наведеним условима за асиметрично оружје.

        Допремање средстава на одредиште може се обезбедити на различите начине. Пре свега, са неколико моноблочних тешких балистичких ракета које одолевају системима ПРО. Такви системи могу да се поставе на стратешке подморнице „Тајфун“ (пројекат 941). Довољна је једна подморница  да се обезбеди асиметрично обуздавање.

        Супер убојита средства могу да се поставе на надзвучне ракете које се лансирају са подморница или са копнених лансирних уређаја.

        Према прорачунима научника за развој и производњу убојних елемената потребног калибра, потребно је 5-12 година. Отприлике толико времена је потребно за развој и производњу потребног броја носача. Односно, асиметрично оружје у Русији може да се појави у наредних десет година.

        Превела Ксенија Трајковић