Обама говорио о себи лепо - као о „покојнику“, а републиканци су се само смешкали...

ЖЕЛЕО ДА ОГРАНИЧИ ПРОМЕТ ОРУЖЈА, А ЗА ЊЕГОВА ДВА МАНДАТА,

КУПИЛО ГА 12 МИЛИОНА АМЕРА

Барак Обама

• Обама је остављао утисак да је све могуће. Да ће се његов Change наставити. Да ће Америка и даље ићи леволибералним путем, као да је он гарант таквог развоја.
• У сали је била и Хилари. У сали је био њен конкурент на демократским предизборима, Берни Сандерс, кога је, дан пре тога, Бајден назвао „адекватнијим либералом“ од мадам Клинтон. У сали је била, разуме се, Елизабет Ворнер, лидер леве - левље од Обаме - побуне унутар Демократске партије. Али, у сали је била и конзервативна већина Конгреса. Она је на свој начин гледала сву ову циркуску представу. Ускоро ћеш отићи, Барак. Ускоро ћемо имати свог председника. А статистика показује да нећемо вратити Сенат демократама...
• Али, шта ако председник САД постане Хилари? Одлазећи председник није желео ништа да предвиђа. Није хтео чак ни претерано снажно да критикује републикански Конгрес... Он је говорио и говорио о свету срећне будућности - у којој ће водонични аутомобили ићи по ветровитим аутопутевима, у којој ће лезбејке рађати децу и у којој ће минимална зарада по сату бити... Непристојно је рећи, колико...

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

        У УТОРАК увече, то јест, у среду 13. 1. 2015. у раним јутарњим часовима, 44. амерички председник Барак Обама завршио је своје последње обраћање Конгресу.

        Његов мандат се завршава. Његова борба за „промене“, онај фамозни Change, завршила је нерешеним резултатом.

        Све што је могао да уради, било је да: (а) говори о томе, како је он био добар и колико су добре биле његове иницијативе; (б) како се Америка променила током његовог председавања, и (в) да позове Американце, јер је његов говор емитован на телевизији, да гласају за демократског кандидата на изборима 2016. године.

        Пошто републикански кандидати за највиши државни положај (осим, ​​можда, Џеба Буша, чији рејтинг је, најблаже речено, низак) преносе крајње разочарење Американаца у Вашингтон и у стање у земљи у целини, Обами ништа друго није преостало него да покуша да буде позитиван.

        Ретко се дешава да пред обраћање Конгресу (званично: о стању ствари у Унији: SOTU) председник објављује промотивни видео-трејлер. Јер, то је прилично недостојно... Међутим, Обама се ипак одлучио на тај корак.

        На интернету се два дана пре SOTU појавио видео, на којем Обама наводно вежба наступ на главној трибини у земљи.

        „Године 2009, када је наша земља била у тешкој економској кризи, нисам осећао оптимизам, као што га осећам сада“ - рекао је Обама у Овалном салону, ноншалантно седећи на радном столу.

        Затамњење... Обама се поново појављује и почиње да говори о својим успесима. А онда - и то је била главна тема обраћања Конгресу - о оним успесима, који се још могу постићи, ако у новембру 2016. године буде изабран „прави председник“.

        О самим Обаминим успесима није било много речи.

        Чак је и лист Politico, који симпатише Обаму и леволиберално крило Демократске партије, констатовао: реми (нерешено).

        За Барака Хусеиновича, овај „реми“ је једнак или поразу или Пировој победи.

        Обама је жарко желео да ограничи промет оружја. Не да није успео - постало је још горе. Око 12 милиона грађана је додатно купило оружје. И то потпуно легално.

        Обама је увео нови систем здравственог осигурања (Obamacare). Овај систем је требало да постане нека врста универзалног осигурања. Одлука је донета 2010. године. Већ 2012. године су покушали да је откажу у Конгресу, али безуспешно. А онда - све је постало ноћна мора. Здравствено осигурање је постало скупље (барем за оне који су га имали), многи су га изгубили у потпуности. Међутим, по речима америчких аналитичара, Obamacare се сада не може потпуно укинути.

        Гвантанамо. Авганистан. Ирак. Све то је потпуни неуспех.

        Рестартовање односа са Русијом. Ту је, такође, све јасно. Конфузија. Можда не његовом кривицом, али ипак конфузија. Тотална.

        Зато је, упркос активном противљењу „јастребова“, Обама успео да доврши нуклеарни споразум са Ираном. Чак и ако га следећи председник САД уз подршку Конгреса укине, ЕУ, Русија, Кина и остатак света ће бити ослобођени од санкционих мера, тако да ће Иран постати нови хот-спот, и Америка ће морати да постане један од његових инвеститора.

        Минимална цена рада. Ту све зависи од тога како ће економија пословати. Чак и либерална Хилари може отказати тај програм, ако ствари крену наопако.

        Смиривање са Кубом. Изразићу своје сопствено мишљење. Прво, то је било неизбежно. Друго, сваки отпор том пројекту током времена би пропао. Чак и Тед Круз, ако постане председник, неће повући амбасаду из Хаване.

        Али, сав Обамин оптимизам о либералној будућности Америке, најблаже речено, није оправдан.

        А управо о будућност је он и говорио.

        Када је Обама изашао за говорницу, иза његовог десног рамена седео је старац, који није изашао на изборе, а иза левог рамена - младић-победник. Не претерано добро друштво.

        Џо Бајден - одлазећи потпредседник и по уставу лидер Сената. Пол Рајан - представник екстремне деснице, који се, пустивши браду, труди да личи на оца-оснивача.

        Обама је остављао утисак да је све могуће. Да ће се његов Change наставити. Да ће Америка наставити да иде леволибералним путем, као да је он гарант таквог развоја.

        У сали је била и Хилари. У сали је био њен конкурент на демократским предизборима, Берни Сандерс, кога је, дан пре тога, Бајден назвао „адекватнијим либералом“ од мадам Клинтон. У сали је била, разуме се, Елизабет Ворнер, лидер леве - левље од Обаме - побуне унутар Демократске партије.

        Али, у сали је била и конзервативна већина Конгреса. Она је на свој начин гледала сву ову циркуску представу.

        Ускоро ћеш отићи, Барак. Ускоро ћемо имати свог председника. А статистика показује да нећемо вратити Сенат демократама.

        И ми ћемо тада...

        Али, шта ако председник Сједињених Америчких Држава постане Хилари?

        Одлазећи председник није желео ништа да предвиђа. Није хтео чак ни претерано снажно да критикује републикански Конгрес...

        Он је говорио и говорио о свету срећне будућности - у којој ће водонични аутомобили ићи по ветровитим аутопутевима, у којој ће лезбејке рађати децу и у којој ће минимална зарада по сату бити... Непристојно је рећи, колико.

        А републиканци су се само смешкали.

        Слажем се са либералним листом Politico - Обама је за осам година одиграо нерешено са конзервативном Америком. И његова завршна реч у потпуности одражава тај реми.

        Шта ће се десити даље - показаће 2016. година.

        Превео: Срђан Ђорђевић