Новоросија има 30.000 бораца, хунта – 40.000 војника
АРТИЉЕРИЈСКЕ СНАГЕ СУ СЕ ИЗЈЕДНАЧИЛЕ - ХУНТА ЈЕДИНО ИМА ДВОСТРУКУ ПРЕДНОСТ У БРОЈУ ОКЛОПНИХ ВОЗИЛА
- У Кијеву се повећава политичка криза. Сви се међусобно оптужују због војног пораза. Борци казнених олигархијских батаљона и неонацистички бојовници националне гарде понашају се као руска армија с пролећа 1917. – сви се баве политиком
- Можда ће прекид ватре који је предложио Путин бити реализован. Кијев би тако де факто признао власт ДНР и ЛНР
- Међутим, питање је – у којим границама? Односно: да ли ће украјинска армија добровољно оставити Мариупољ и већи део Донбаса, северне делове Доњецке и Луганске области?
- Нејасно је да ли Кијев признаје власт Новорусије само на оним територијама које је освојила њена армија? Све то стимулише армију Новорусије да развија напредовање, нарочито према Мариупољу
Пише: Сергеј МАРКОВ
ВОЈНА ситуација. Наставља се стратешко напредовање армије Новорусије. Сломљен је јужни фронт хунте, на огромном простору трупе хунте изгубиле су јединствено руковођење.
Готово да је престало гранатирање Луганска и Доњецка од стране хунте. Заузет је лугански аеродром, готово да је заузет и доњецки аеродром. Блокиран је Мариупољ.
Ослобођене су десетине насеља Донбаса. У неколико џепова наставља се ликвидација трупа хунте. Заробљене су стотине украјинских војника, од којих већину враћају назад. Армија Новорусије преотела је огромну количину технике на чији рачун ће још више ојачати за неколико недеља. Уништена је огромна количина ратне технике хунте.
Однос живе силе отприлике је следећи: 30 хиљада армија Новорусије – 40 хиљада трупе хунте. При том и борбена својства и организованост и морални дух армије Новорусије неупоредиво су већи.
Aртиљеријске снаге су се изједначиле. Хунта има двоструку предност у броју оклопних возила.
Такође и у авијацији, али ту предност нестаје, устаници обарају авионе један за другим. Међутим, стратешко напредовање армије Новорусије успорава се због неколико фактора.
1. Потребно је време за завршетак најважнијег посла – ликвидирање џепова.
2. Потребно је издвајати људе за контролисање ослобођених територија.
3. Постоји опасност одвајања од база и самим тим доспевања у обруч.
4. Није решен најважнији задатак - одбацивање трупа хунте од Доњецка и Луганска толико далеко да гарантовано не може да буде гранатирања, па да се градови врате мирном животу.
Међутим, у Кијеву се повећава политичка криза. Сви се међусобно оптужују због војног пораза. Борци казнених олигархијских батаљона и неонацистички бојовници националне гарде понашају се као руска армија с пролећа 1917. – сви се баве политиком.
Министар одбране Украјине Валериј Гелетеј дао је изјаву која потврђује његову психолошку неадекватност. Поред осталог је тврдио да је Русија преко неформалних канала неколико пута претила применом тактичког нуклеарног оружја против Украјине.
Настављају се антиратни наступи, али их хунта успешно блокира и потискује. Пропагандистичка машина Кијева сконцентрисала се на доказивање да армија Украјине није претрпела пораз од армије Новорусије него од регуларних формација руске армије.
То упорно понављају и западни медији и антируски политичари, као и њихове присталице у руском друштву. Наводи се много података, читава лавина, али ниједна јасна, документована чињеница о учешћу у конфликту руских војника или руске војне технике није понуђена.
После моћног напредовања армије Новорусије, створене су политичке претпоставке за мир. Почело је повлачење украјинске армије из ДНР и ЛНР. Али, засад не и из Мариупоља, чини се и на северу нема повлачења. Одржани су телефонски преговори између Путина и Порошенка на основу којих је саопштено да оба лидера у много чему једнако гледају на излазак из војне и хуманитарне кризе.
Пре неколико дана преговори су вођени у Минску, истина, са нејасним овлашћењима људи из Кијева. На тим преговорима представници Новорусије први пут су исказали могућност да остану у саставу Украјине. Изгледа да је ускоро могућ компромис. Према њему, украјинске снаге одлазе из ДНР и ЛНР и де факто почиње прекид ватре.
Можда ће прекид ватре бити реализован, односно, Кијев би тако де факто признао власт ДНР и ЛНР. Међутим, питање је – у којим границама? Односно, да ли ће украјинска армија добровољно оставити Мариупољ и већи део Донбаса, северне делове Доњецке и Луганске области?
Или Кијев признаје власт Новорусије само на оним територијама које је освојила њена армија? Све ово стимулише армију Новорусије да развија напредовање.
У међувремену, Путин је предложио мировни план о којем је расправљао са Порошенком. Према њему, армија Новорусије прекида напредовање, а украјинска армија се повлачи са Југоистока, најпре тако да украјинска артиљерија не може да гранатира Доњецк и Луганск. Украјинска армија се такође обавезује да не користи авијацију. Све то прекинуће кошмар хуманитарне катастрофе у Доњецку и Луганску.
Војно-хуманитарна операција о којој је Путин тако много говорио у последње време моћи ће да се сматра завршеном. После тога почињу политички преговори између Кијева, Доњецка и Луганска.
Украјинска армија већ је почела повлачење. Али, Порошенку ће бити тешко да реализује овај план зато што се многе војне формације хунте не потчињавају њему већ таквим члановима хунте као што је Коломојски.
Дакле, план садржи седам тачака:
1. Народна војска Југоистока Украјине прекида офанзиву у доњецком и луганском правцу.
2. Украјинска армија повлачи трупе од Доњецка и Луганска толико далеко да њихова артиљерија не би могла да гранатира те велике градове.
3. Међународна контрола и мониторинг прекида ватре.
4. Забрана авијацији да дејствује изнад градова.
5. Размена заробљеника по принципу „сви за све”.
6. Отварају се хуманитарни коридори за мирно становништво.
7. Отварају се коридори за групе за ремонт и обнављање инфраструктуре.
На крају, треба успешно да се заврши хуманитарно-војна операција о којој је Путин тако много говорио последњих дана, а чији циљ је био прекид хуманитарне катастрофе у Луганску и Доњецку. При том ће се, вероватно, напредовање према Мариупољу наставити.
