„Музеји америчке окупације“ ће се појавити у свим земљама Европе чим САД ослабе или се распадну

НИЈЕ СВЕ У ЛИБЕРАЛНОЈ ФОРМУЛИ: НЕ МОЖЕТЕ ЗАБРАНИТИ ХОЛИВУД И КОКА-КОЛУ

Америчка авио-база Кунасан у Јужној Кореји

• Непријатно је увек изнова слушати преко ТВ како су нас Русе опет увредили. Зато ми треба да увредимо неке, а не да дозвољавамо да то они нама и даље чине. Кад се већ игра такав глобални покер!
• Зашто не бисмо, на пример, одвојили неку суму за превладавање расне дискриминације у САД? А ако се тамо потом појави пет Фергусона - шта да се ради, није требало да расно дискриминишу своје грађане
• Што амерички политичари буду имали више проблема на својим границама и унутар своје земље - то ће се мање мешати у туђе ствари. Међутим, у Русији све до данас није уобичајено да се говори да се негде у нешто треба умешати. А зашто се не бисмо мешали?
• Руски либерали често воле да кажу да су совјетски тенкови доносили диктатуру и да су зато били омражени, а да амерички тенкови доносе слободу, па их зато воле. Да, да, али догађају се и демонстрације против NATO, људи никакве тенкове неће, а њихова земља ладно улази у алијансу. Тамо су владе слободољубивије од грађана...

Пише: Олга ТУХАЊИНА, РИА Новости

        ГЛАВНА тема последњих дана биле су и још су нове америчке санкције против Русије и одговор Москве са протеривањем огромног броја сарадника амбасаде САД.

        Поводом америчког закона о санкцијама већ је написано и да је њиме Русија увршћена у „осовину зла“, заједно са Ираном и Северном Корејом. Указано је и да овога пута санкције нису толико усмерене против наших предузећа колико против наших европских партнера.

        Све је то исправно, али изазива чуђење што се у свакој сличној ситуацији изнова отвара широка дискусија - чиме Русија може одговорити на нови испад и може ли уопште.

        Наши политичари сваки пута истичу да се надају да ће доћи до отопљавања односа са Западом, а те наде се сваки пут на оправдавају, па се сваки пут код посланика, политиколога и експерата јавља питање: шта сад да се ради?

         Притом сами ти експерти и посланици публици предочавају да се Русија под различитим санкцијама налази стотинама година. А с обзиром на то: откуд глупе наде да ће доћи до отопљавања?          

        Много се код нас времена троши и на разјашњавање: да ли ово они нас политички не воле или нас просто само економски гуше? А да ли је уопште битно шта је ту прво и важније?

        Основа америчке спољне политике је глобална доминација, а она обезбеђује просперитет и добар живот и америчкој елити и обичним Американцима.

        Захваљујући својим војним базама и огромном војном буџету, САД могу да наређују Европи да буде мање конкурентна, а да она - све плачући и цвилећи - буде принуђена да жваће тај кактус јер своју армију нема.       

        Када наши западњаци говоре да Американци свима на свету желе само добро - они никога не обмањују. Зашто би Американци икоме желели ишта лоше? Не, они су за то да се сви потчињавају САД, одвајају им од свог новца и да од остатка живе добро. Ко је против тога? Дајте новац и будите здрави и добро расположени. У супротном ћете бити кажњени...

        Другим речима, Американци нису против да у Москви живе добро либерални сатиричар Ш. и патриотски посланик П. Али, амерички сатиричар С. и амерички патриота М. морају да живе сто хиљада пута боље.

        Код нас многи и даље имају криву представу о свету. Ту представу су деценијама формирали представници такозване стваралачке интелигенције и дисиденти.

        Сетите се само Галичевих стихова: „Отаџбина је у опасности! Наши тенкови су на туђој земљи!“.

        Можете и ви тако мислити, али када наших тенкова нема на туђој земљи наша Отаџбина није просто у опасности, него у великој невољи и у фази умирања. То са тенковима на туђој земљи је, наравно, лоше и неправилно, али је свет уређен управо тако.

Фергусон, 2014-те

        Амерички тенкови су непрекидно на туђој земљи, на хиљадама места, али то не узнемирава ниједног америчког Галича...

        Наши либерали често воле да кажу да су совјетски тенкови доносили диктатуру и да су зато били омражени, а да амерички тенкови доносе слободу, па их зато воле. Да, да, али догађају се и демонстрације против NATO, људи никакве тенкове неће, а њихова земља ладно улази у алијансу. Тамо су владе слободољубивије од грађана...

        Нећу да се упуштам у прогнозирање: којом брзином ће се у свим европским земљама појавити „музеји америчке окупације“ - ако САД изненада ослабе распадну се. Поготово ако такве антиамеричке потезе буде подстицати нека ојачала Кина.

        Све у свему, живимо у грешном свету у којем је прастаро право јакога и даље основа сваког међународног права.

        Зато, ако сте јаки војно, али недовољно јаки економски - код вас се неће појавити туђи тенкови, али ће вам увести санкције. То сада управо посматрамо.

        Шта да се ради?

        Приликом разматрања контрамера према САД, код нас се често говори о националном достојанству и поносу, у стилу „ми не можемо допустити да...“. Све је то, наравно, важно. Али, примат морају имати интереси грађана Русије. Свих, од пензионера до милионера.

        Америку треба кажњавати тако да више не гура нос код нас... Наши посланици, међутим, чак нису имали појма колико код нас има Американаца у њиховим дипломатским представништвима. Мислили су: није ни битно колико их је. Нека се шетају, нека наше младе претварају у своје агенте утицаја, нека шпијунирају - шта нас брига, Русија је широка душа.

        У нашем случају се не поштују никакви закони. Зато наши државни ограни воле свако међународно право.

        Либерали се кикоћу: зар сте у стању да забраните Холивуд и и кока-колу?

        Патриоте уздишу: „А одакле ћемо добијати технологије?“ Неки и говоре да све треба радити супротно: да Холивуду треба све дозволити...

        Американцима ми морамо чинити лоше буквално свуда где то нама не наноси штету.

        Зар је у Мексику мало антиамериканизма? А Американци ипак воле да се тамо одмарају. Само, то се може поправити.

        Што амерички политичари буду имали више проблема на својим границама и унутар своје земље - то ће се мање мешати у туђе ствари.

        Међутим, код нас све до данас није уобичајено да се говори да се негде у нешто треба умешати. А зашто се не бисмо мешали?

        Зашто не бисмо одвојили неку суму за превладавање расне дискриминације у САД? А ако се тамо потом појави пет Фергусона - шта да се ради, није требало да расно дискриминишу своје грађане.

        Све у свему, непријатно је увек изнова слушати преко ТВ како су нас опет увредили. На омаловаженима воду терају!

        Зато ми треба да увредимо неке, а не да дозвољавамо да то они нама и даље чине. Кад се већ игра такав глобални покер.