Москва спрема економску контру Ђукановићевом курсу

ЂУКАНОВИЋЕВА ВЛАДА „ЧИСТИ” ЗЕМЉУ ОД ОСТАТАКА РУСКОГ УТИЦАЈА, НЕ ГНУШАЈУЋИ СЕ НИКАКВИХ СРЕДСТАВА

• Извор у дипломатским круговима сматра да је што брже ослобађање од „сувишног” присуства руских грађана био један  од основних захтева нових „старијих партнера” Црне Горе у НАТО. И, без обзира на вековно пријатељство народа и на негативан однос према НАТО већег дела становништва, власти мале туристичке земље салутирале су и латиле се да извршавају наређења
• „Већи део становништва Црне Горе расположен је проруски. Међутим, током последњих неколико година настојањима иностраних политичких технологија проруске снаге на власти нашле су се у апсолутној мањини” – наглашава Максим Кисељов, један од аутора реферата на МГУ: „Црна Гора: цена евроинтеграције”
• Кисељов закључује: „Расте незадовољство становништва Ђукановићевом политиком и сасвим је могуће да ће економски одговор Русије помоћи да се сруши вештачки створен политички дисбаланс снага у тој земљи. Русија треба да штити своје интересе и својину својих грађана на Балкану”
• Спектар разматраних мера је широк: од регулисања испорука вина из Црне Горе (које чини 90% црногорског извоза) до увођења визног режима који може да утиче на туристички ток (који чини око трећину свих страних туриста)

         Пише: Борис ЛОЈМАН, „Росијскаја Газета”

         ОЗБИЉНИ и утицајни московски дневни лист „Росијскаја Тагета” објавио је текст под насловом „Непријатно лице Црне Горе”.

         Ни текст ни наслов сигурно нису случајни. Факти тај текст преносе у целини:

         „Ових дана се сазнало да се одмах после САД и ЕУ Црна Гора придружила санкцијама против Русије због ситуације на Криму.

         Наступајући на трансатлантском самиту у Бриселу, њен премијер Мило Ђукановић уверио је европске чиновнике и америчке конгресмене да је главни приоритет Црне Горе - што бржи улазак у НАТО и ЕУ и да је на путу према том „највишем циљу” он спреман на много шта.

         „У складу са нашим обавезама према партнерима из САД и ЕУ, ми се такође придружујемо санкцијама” – изјавио је Ђукановић у Бриселу. Неколико дана касније, у Вашингтону, замолио је потпредседника Џ. Бајдена да прими што је пре могуће његову земљу у НАТО.

         У светлу околности у којима су се против санкција изјаснили многи политичари високог ранга земаља чланица ЕУ, таква позиција Црне Горе према Русији не изгледа нарочито продуктивном.

         После одвајања Црне Горе од Србије 2006, управо је руски новац омогућио да се сиромашна југословенска периферија претвори у један од европских шампиона у привлачењу инвестиција и да обезбеди прилично сигуран живот. За неколико година руски грађани укупно су уложили у економију Црне Горе око две милијарде евра.

         Ради се како о крупном бизнису, који је инвестирао у локалне рударске компаније и металуршке комбинате, тако и о хиљадама наших суграђана који су купили релативно јефтине (15-20 хиљада евра) некретнине у одмаралиштима Будве, Тивта и Котора. 

         Иначе, стручњаци истичу да залагањем власти Црне Горе односи две земље нису непомућени и то већ неко време. Иза лепих цифара пораста броја руских туриста, којима црногорски чиновници тако воле да илуструју „пријатељство” наших земаља (прошле године читавих 300.000!), скрива се сасвим другачија слика: током неколико последњих година руске грађане потајно потискују из свих области живота туристичке државе.

         Извор у дипломатским круговима сматра да је што брже ослобађање од „сувишног” присуства руских грађана био један  од основних захтева нових „старијих партнера” Црне Горе у НАТО-у. И, без обзира на вековно пријатељство народа и на негативан однос према НАТО већег дела становништва, власти мале туристичке земље салутирале су и латиле се да извршавају наређења.

         Ђукановићева влада усрдно „чисти” земљу од остатака руског утицаја, не гнушајући се никаквих средстава. И сада руском руководству Железаре у Никшићу стижу претње физичким обрачуном, а полиција одбија да на њих реагује.

         Компанија која је инвестирала десетине милиона евра у модернизацију нерентабилног предузећа на крају је приморана да неодложно и колективно напусти Црну Гору, а пошто је повратила фабрику, влада је продаје енглеској фирми.

         Прошлог лета црногорски чиновници отели су од структура Олега Дерипаске највеће предузеће у земљи – комбинат алуминијума, КАП, и изнели га на продају. Са последицама Ђукановићеве политике суочили су се и обични руски власници црногорских некретнина.

         Полиција не жури са истрагом пљачки руских кућа, које су постале честа појава, ни масовних афера по питању некретнина, чије жртве постају руски грађани. Нашим суграђанима – сувласницима заједничких предузећа – под измишљеним изговорима ускраћују улаз у земљу, а у њиховом одсуству напросто отимају посао.

         „Црногорски политичари имају кратко памћење – изјавио  амбасадор Русије у Црној Гори, Андреј Нестеренко, за новине „Дан”. Године 2005. високи званичници Црне Горе нас су буквално преклињали да подржимо инвестицијама слабу црногорску економију, говорили да су Руси и Црногорци браћа, а сада – истерују”.

         Ових дана МИП Русије јавно је изнео свој став поводом политике М. Ђукановића: „Такве изјаве и поступци у супротности су са дугом традицијом пријатељства и узајамног разумевања између народа наших земаља, који се заснивају на три века искуства руско-црногорских односа” – истиче се у саопштењу министарства. А председник  Државне Думе Федералног Собрања Руске Федерације, Сергеј Наришкин, истакао је да „напредовање  односа између Русије и Црне Горе не треба да буде талац других геополитичких интереса и пропорција трећих учесника, посебно прекоокеанских”.

         Неки извори истичу да се сада озбиљно разматрају неке могуће узвратне мере. Кажу да руски новац – од туризма и инвестиција у локани бизнис – чини значајан део БДП Црне Горе. Спектар разматраних мера је широк: од регулисања испорука вина из Црне Горе (које чини 90% црногорског извоза) до увођења визног режима који може да утиче на туристички ток (који чини око трећину свих страних туриста). 

         „Наравно, већи део становништва Црне Горе расположен је проруски. Међутим, током последњих неколико година настојањима иностраних политичких технологија проруске снаге на власти нашле су се у апсолутној мањини” – наглашава Максим Кисељов, један од аутора реферата на МГУ: „Црна Гора: цена евроинтеграције”.

         „Расте незадовољство становништва Ђукановићевом политиком и сасвим је могуће да ће економски одговор Русије помоћи да се сруши вештачки створен политички дисбаланс снага у тој земљи. Русија треба да штити своје интересе и својину својих грађана на Балкану” – сматра Кисељов”.

         Превела

       Ксенија Трајковић