„Мадам, кад ваш Путин удари шаком – тресе се сто, а кад удари Оланд – затресу се само његова јаја”

ЕВО ШТА ЈЕ РУСКИЊА ДОЖИВЕЛА У МАРСЕЈУ НАКОН ШТО СУ РУСКИ У ТОМ ГРАДУ ИСПРАШИЛИ ЕНГЛЕЗЕ

Једна група руских навијача и овако је наступала

• Галина ГУЖВИНА: Седим ја јуче у Cafe de Marseill и ручам. А један конобар стално зури у мене. На крају се осмелио и каже: „Ја сам Пипо, моји родитељи су из Либана! Мадам, не могу да Вам опишем колико волим Русију и Русе!”
• Ја му на то кажем: „Али, оно прекјуче...” А он узвраћа: „Ма, шта прекјуче! Руски навијачи су добро испребијали Британце, који су све ломили овде, ево, мој ауто су оштетили, а јуче је требало да возим девојку код лекара, трудна је! Момци и ја, и уопште, сви моји пријатељи, цела моја породица – овде и у Бејруту – сви смо навијали за Русе! Само они могу да покажу тој багри где им је место!
•  Још је Мадам, знате ли зашто обожавам Русију? Зато што имате Путина, мадам!

Пише: Галина ГУЖВИНА, професор математике на Лионском универзитету (Француска)

          СВИ који посумњају у доле наведено могу да се обрате Пипу Сони, конобару у Grand-у, мислим Cafe de Marseille, једином нормалном ресторану у тржном центру La Bourse, недалеко од Canebiere, с погледом на Стару луку и античке рушевине Масилије у дворцу Музеја историје Марсеја. 

          Седим ја, дакле, јуче тамо и ручам. А један конобар стално зури у мене. На крају, кад сам већ пила последње гутљаје кафе, осмелио се и пришао.

          „Мадам, да ли сте Ви Рускиња?” – питао је.

          Ја потврђујем, а сама стидљиво црвеним, имајући на уму да је преживео Марсељ пре неки дана („Марсељ се претворио у Бејрут!” – освануо је наслов у свим новинама праћен одговарајућим сликама).

          А конобар ми радосно пружа руку:

          – Ја сам Пипо, моји родитељи су из Либана! Мадам, не могу да Вам опишем колико волим Русију и Русе!

          – Али, прекјуче...

          – Ма, шта прекјуче! Руски навијачи су добро испребијали Британце, који су све ломили овде, ево, мој ауто су оштетили, а јуче је требало да возим девојку код лекара, трудна је!

          Момци и ја, и уопште, сви моји пријатељи, цела моја породица – овде и у Бејруту – сви смо навијали за Русе! Само они могу да покажу тој багри где им је место! Знате, мадам, ми смо гледали меч и прокључали када су Руси изједначили у 90. минуту.

          Мадам! Такве радосне узвике, који су се чули тада у целом нашем кварту – то је Паније, на северу, знате, вероватно? – нисте чули нигде и никад! А затим смо сви изашли напоље и радовали се, и љубили смо се као на Васкрс. Ја сам хришћанин, да знате.

          Мадам, знате ли зашто обожавам Русију? Зато што имате Путина, мадам! Када Путин удари шаком о сто – сто се тресе. Када овај наш, како ли се оно зове, нешто додирне својом млитавом ручицом, тресу се само његова јаја!

          У том тренутку Пипу је зазвонио мобилни телефон:

          – Пардон, мадам, то је Бела, моја девојка... да, драга? Шта? О! Yes! Назваћемо га Владимир! Мадам, мадам, момци, добићу сина?

          Брате! Бели су урадили ултразвук! Хип-хоп и готово, ура! Владимир ће бити, мадам! И сада ћу, вероватно, чак и оженити Белу! 

          У овом запису нема ништа осим истине. Није промењено чак ниједно име.