ЛИМОНОВ: Вође Исламске државе су своје „позоришне вештине“ учили у Паризу и Лондону

ПОСТОЈИ ВЕЗА ИЗМЕЂУ ЈАКОБИНСКЕ ГИЉОТИНЕ И БОЉШЕВИЧКОГ

ФАРБАЊА ЛИШЋА У ЦРВЕНО, АЛИ...

• У лето 2014. године један од вођа Исламске државе, Абу Тураб ал-Мукадаси, изјавио је да ће муслиманска највећа светиња - Ћаба у Меки - бити уништена: „Уз Божју дозволу, под вођством нашег шеика ал-Багдадија ми ћемо уништити Ћабу и поубијати оне који се клањају камењу у Меки. Људи иду у Меку, не ради Алаха, већ да би додирнули камење“. Дакле, ми их зовемо исламистима, а они свету Ћабу планирају да униште
• Сви смо видели ове године њихово церемонијално брутално одсецање глава Американцима, Јапанцима и осталим злосрећним странцима који су им пали у руке. Али, појавили су се материјали који сведоче да су сцене погубљења снимане у студију. Па шта ако су и у студију? Одсецање главе је одсецање главе. У студију су одсецали зато што су желели да све буде јасно и гласно, да слика и звук буду, као у Холивуду
• Ко су ови злокобни театралисти, површно и у журби наоружани исламом? Ко су ови брадати театралисти, дугокоси, са одећом и брадом која вијори на ветру, у сандалама и шалварама, у кошуљама, скоро са реденицима преко груди? Стиче се утисак да је онај, који даје тон свему томе, студирао на позоришним академијама у Лондону и Паризу. Да је све то - дашак ветра са Сорбоне
• Само, сада су севера стигли Ивани којима није до мудријашења, који су дотад дисциплиновано, па и намргођено живели у својој строгој држави. Почели су тихо да проширују писте сиријских аеродрома. Радили су и ноћу. Потом су Ивани сели у авионе и не оптерећујући се театралним спектаклом, бомбардовали те талентоване момаке из уметничког света који сада беже, све губећи сандале

Пише: Едуард ЛИМОНОВ, писац и политичар

 

        ЗАШТО исламисти пред камерама маљевима разбијају скулптуре и дижу у ваздух безопасне рушевине Палмире које ничему не служе осим за фотографисање туриста?

        Ни војног, ни политичког смисла у томе нема, постоји само разметљиви адолесцентски бес - побацати музејско камење са пароброда савремености. И иритирати Европљане.

        Са истим циљем пред прву годишњицу Октобарске револуције 1918. године, уметник Татлин је са бригадом омладине темељно офарбао дрвеће на Црвеном тргу - сваки лист у црвену боју.

        А један од првих аката који су јакобинаци извели у Француској револуцији представљао је нови револуционарни календар: плуриели и теремидори су заменили старомодне јануаре и августе.

        Штавише, тада је енергично прорадила нова техника погубљења - гиљотина. Смисао постојања гиљотине је, како тврде историчари, био - Велики терор, уништавање непријатеља револуције.

        По мом мишљењу, смисао је био у другој ствари - у ужасној театралности овог призора. Није ни чудо што је овај спектакл окупљао са плетивом у рукама жене из целог Париза које су заузимале места у првим редовима. „Плетиље“ су их звали - les tricoteuses.

       „Исламска држава“ (они себе на арапском називају ад-Даула ал-Исламиа, а за коришћење имена ДАЕШ следи 70 удараца бичем) демонстрира свој театрални злокобни екстремизам малтене свакодневно.

        У лето 2014. године један од њихових вођа, Абу Тураб ал-Мукадаси је изјавио да ће муслиманска највећа светиња - Ћаба у Меки - бити уништена: „Уз Божју дозволу, под вођством нашег шеика ал-Багдадија ми ћемо уништити Ћабу и поубијати оне који се клањају камењу у Меки. Људи иду у Меку, не ради Алаха, већ да би додирнули камење".

        Дакле, ми их зовемо исламистима, а они свету Ћабу планирају да униште.

        По нечему они подсећају на Украину. Тамо, такође, уништавају споменике друге велике епохе - совјетске, а и министар финансија „Исламске држава“ је из Аустралије.

        Идиловци у великој мери подсећају и на средњовеквну минстерску комуну анабаптиста, која је 1534. године окупирала немачки град Минстер и успоставила у њему свој режим.

        Тамо су заједничке биле и имовина, и жене. На челу минстерске комуне био је глумац Џон Лајденски.

        Режим Исламске државе је легализовао женско ропство и привремене бракове, што је у ствари институционализација, озакоњивање свеопште проституције и промискуитета.

        Према неким извештајима, они имају своје концентрационе логоре.

        Сви смо видели ове године њихово церемонијално брутално одсецање глава Американцима, Јапанцима и осталим злосрећним странцима који су им пали у руке. Појавили су се материјали, који сведоче да су сцене погубљења снимане у студију.

        Па шта ако су и у студију? Одсецање главе је одсецање главе.

        У студију су одсецали зато што су желели да све буде јасно и гласно, да слика и звук буду, као у Холивуду.

Уништавање културног блага у Палмири

        Њихови лидери су наведени на интернету. Ево неких.

        Абу Бакр ал-Багдади (калиф),

        Абу Омар аш-Шишани,

        Абу Али ал-Анбари,

        Абу Мухамед,

        Ал Аднани,

        Абу Муслим,

        Ал Туркмани.

        Последња двојица - су надимци Туркмен и Муслим (тј. муслиман). Зато су Абу Бакр, Абу Омар, Абу Али и Абу Мухамед - имена сапутника пророка Мухамеда, у овом случају псеудоними.

        Исто, као у позоришном програму: улоге. Они су извођачи.

        Сада су разнели тријумфалну капију у Палмири (старости 2 хиљаде година), рушевину са Унескове листе светске баштине, а пре тога су уништили ирачке градове Ашур, Нимруд, и друге.

        Будући добро образовани, они схватају како повредити душу  Европљана. Па, наравно - уништавањем старина, камења које обожава европска историја.

        Ко су ови злокобни театралисти, површно и у журби наоружани исламом? Да ли су хипстери, пранкстери?

        Ко су ови брадати театралисти, дугокоси, са одећом и брадом која вијори на ветру, у сандалама и шалварама, у кошуљама, скоро са реденицима преко груди?

        Онај црни театрални пиратски „Весели Роџер“ ислама, употпуњује дух свега тога.

        Стиче се утисак, да је онај, који даје тон свему томе, студирао на позоришним академијама у Лондону и Паризу.

        Негде где су пре годину дана исцепали своје пасоше, рекавши да не захтевају држављанство. То је дашак ветра са Сорбоне.

        Никад ови театарски активисти не би остварили своје снове да нису били финансирани.

        Њима су дали и дају гомиле новца, и ево - они играју, имитриајући све крајности, савршене за човечанство и његову лепу и трагичну причу.

        Са тим новцем су се издигли и показали свој таленат.

        Запад је збуњено гледао целу ову позоришну оргију, занемевши од  чуђења, због овакве шок терапије.

        Са севера су међутим стигли Ивани којима није до мудријашења, који су дотад дисциплиновано, па и намргођено живели у својој строгој држави.

        Почели су тихо да проширују писте сиријских аеродрома. Радили су и ноћу.

        Проширивши писте до мере која им је потребна, Ивани су сели у авионе и не оптерећујући се театралним спектаклом, бомбардовали ове талентоване момаке из уметничког света.

        И сада ови беже, све губећи сандале.

        Превео: Срђан Ђорђевић