ЛИМОНОВ: Руске области Украјине формираће нову европску државу

ЈОШ НЕМА ЛИНИЈЕ ФРОНТА, АЛИ ЋЕ ЈЕ УСКОРО БИТИ - ИЋИ ЋЕ ЗАПАДНИМ ГРАНИЦАМА ДОЊЕЦКЕ И ЛУГАНСКЕ РЕПУБЛИКЕ

• Досад је боравак југоисточних „руских” области у држави Украјини био понижавајући, непријатан, али не и смртно опасан. Међутим, све је после кјевског Мајдана по њих постало смртоносно, а своју праву свирепост и сулудост показало је покољем у Одеси
• Револуционарне и контрареволуционарне територије се граниче и преклапају у хаотичном поретку и нападају једна на другу. Рат траје, а добровољачка армија Донбаса се одлично држи
• Ослободилачка револуција источних и јужних области Украјине је осуђена на победу. Те области не желе да живе под влашћу убица. Ишчупаће се оне из Украјине
• Са првим двема републикама изаћи ће из Украјине и Харковска, Одеска, Николајевска и Херсонска област, а надам се, и Запарошка. Тешка борба ће се водити за Дњепропетровску

         Пише: Едуард ЛИМОНОВ, писац и политичар (Москва)

         У ПОЧЕТКУ је било овако: формирана су револуционарна жаришта на истоку Украјине, у областима које се граниче са Русијом. 

         Прво су устали у градовима Луганску и Доњецку, симболички заузели неколико главних симболички важних административних зграда. 

         Тренутно се сада тога сећа мали број људи: у Луганску су заузели зграду Службе безбедности Украјине, а у Доњецку - зграду обласне администрације.

         Потом су букнули устанци у мањим градовима као што су Славјанск и Краматорск. 

         Тако је пожар кренуо...

         Устанак је у Украјини у почетку споро текао, да би се темпо револуције одједном подигао након масовног зверства у Одеси када су повијени проруски активисти, што је довело да одмах букну нова жаришта и то на многим местима.

         Други нагли скок незадовољстава било је убијање мирних цивила у Мариупољу.

         Тренутно, након референдума од 11. маја и формирања Доњецке и Луганске републике на основама резултата референдума, револуционарни вирус почео је да уништава ткиво Украјине, истовремено у многим насељеним местима. 

         Револуционарна жаришта тренутно пламте по читавој територији Доњецке и Луганске републике, а повремено и у Харкову и Одеси, али засад без снажног пламена. Али, и тамо се кијевска власт све теже носи са општим револуционарним расположењем народа. 

         Рат се међу двема странама наставља. Револуционарне и контрареволуционарне територије се граниче и преклапају у хаотичном поретку и нападају једна на другу. 

         Рат траје, а добровољачка армија Донбаса се одлично држи. 

         Међутим, још нема линије фронта. 

         Ускоро ће је бити. На западним границима нових република. 

         Након што су после референдума добиле и морално право да се боре за своју револуцију, две нове републике храбро покушавају да обједине своја пламтећа устаничка жаришта у једну пламену државу. 

         Желим да скренем пажњу на ослободилачки карактер револуција у Доњецкој и Луганској републици (и, наравно, на ослободилачки карактер револуције у Репблици Крим која је, на срећу по њу, успела да се из Украјине под руску капу ишчупа без рата).

         Неподношљивост да се буде у држави Украјина постао је очигледан након 22. фебруара када су власт у Кијвеу освојио крејње десни режим чији је симбол постао евромајдан. 

         Досад је боравак југоисточних „руских” области у држави Украјини био понижавајући, непријатан, али не и смртно опасан. Међутим, са доласком на власт десног режима крајње прозападно настројеног, у чијем руководству преовладавају досељеници из западних области и њихове вредности, све је по њих постало смртоносно опасно.

         Све је тако изгледало већ током фебруара на Мајдану, али је своју праву свирепост и сулудост показало покољем у Одеси. 

         Тај крајње десни режим, који поштује такве светитеље, који по светским стандардима нису ништа друго него патентирани ратни злочинци, директно је непријатељски и супротстављен вредностима југоистока. 

         Становништво југоистока армију тог режима доживљава као окупациону, а околност да војници те армије говоре језицима разумљивим југоистоку - руским и украјинским - само додатно даје злу ноту догађајима. 

         Ноту ужаса.

         Наравно да су људи устали да би се ослободили. Они су провели у украјинском заробљеништву 23 године, трпели су премијере лажове и пљачкаше, трпели су све те тимошенкове, јушћенке и јануковиче, али југоисток више не жели да трпи отворене убице. Преваранте су некако и трпели, али убице не желе. 

         Ето то је проста одгонетка држања устаничких области, то је најједноставнија мотивација. 

         Истерати окупаторе из рођене земље. 

         Зато што је све једноставно, мотивација је једноставна.

         Ослободилачка револуција источних и јужних области Украјине је осуђена на победу. Те области не желе да живе под влашћу убица.

         И неће.

         Ишчупаће се оне из Украјине на чијем челу су убице.

         Са првим двема републикама изаћи ће из Украјине и Харковска, Одеска, Николајевска и Херсонска област, а надам се, и Запарошка.

         Тешка борба ће се водити за Дњепропетровску. 

         Чак и ако Русија не буде желела да их прими - оне ће се ишчупати. 

         На карти Европе ће се појавити нова држава.

         Кијев капут!

         Превео: Горан Шимпрага