ЛИМОНОВ: Ево зашто Русија не треба да враћа добре односе са Украјином нити да се дружи са САД

АМЕРИКА НИЈЕ ВИШЕ ОНА АМЕРИКА - ПРВО ЈОЈ ЈЕ ОТКАЗАО РАЗУМ, ОНА ЈЕ ПРИ КРАЈУ

Лимонов са борцима у Новорусији

• Територије Украјине треба поделити углавном с Пољском - њима западни део, а нама наше рускојезичне земље на Истоку. То су наше земље, живео сам у Харкову од 1946. до 1967. године, зато могу да посведочим да је то руска земља. „Украјина“ је, дакле, потребна да би била подељена. Украјинска државност се може оставити у девет области око Кијева, да њихови националисти не би правили проблеме ни Пољској, ни Русији
• Сједињене Државе треба, такође, посматрати као потенцијалну жртву. Оне се могу победити само нападом на њих у њиховој јазбини, у њиховој кући. Мексиканци су погодни да буду гробари Сједињених Држава. Русија треба само да подгрева код Мексиканаца снове о реваншу, и не постоји ништа боље за Русију од побуне 13 милиона Мексиканаца који живе у Америци и око 30 милиона Хиспаноса
• Све је ово оствариво, драги пријатељи, а ви све хоћете да се дружите са свима. Не треба се дружити!

Пише: Едуард ЛИМОНОВ, писац и политичар

        ПОСТОЈЕ стереотипи. На пример, јаук-рефрен малограђанина: „Када ћемо више поново успоставити нормалне односе с Украјином?“.

        А шта ће нама, заправо, „нормални“ (такви као пре фебруара 2014. године) односи с Украјином? Шта да радимо заједно?

        Да ли ви успостављате добре односе с кокошком или прасетом које намеравате да закољете за празник? Да ли вам је то потребно? Није, то је чињеница.

        Већ смо се навикли да живимо без увоза пољопривредних производа из те предивне пољопривредне земље на нашем југу. Ми и сами имамо области са перспективном пољопривредном будућношћу: Краснодарски крај, Ставропољски крај, Алтајски крај, и то није све. Бурјатија може да постане наша Аргентина, тамо толико стада може да се напаса. Месо ће постати храна сиромашних, само треба паметно радити.

        Друга је ствар што нам је Украјина потребна за нешто друго. Треба поделити њене територије углавном с Пољском, њима западни део, а нама наше рускојезичне земље на Истоку, о томе пишем и говорим још од 1991. године. То су наше земље, живео сам у Харкову од 1946. до 1967. године, зато могу да посведочим да је то руска земља.

        „Украјина“ је потребна да би се поделила. Украјинска државност се може оставити у девет области око Кијева, да њихови националисти не би правили проблеме ни Пољској, ни Русији, тамо би ишли у вишиванкама (традиционална народна ношња са везом у Украјини) и до изнемоглости читали Тараса Шевченка један другом.

     Тарас Шевченко

        Пољска се за сада нећка, али ускоро ће престати, примећујем како тамо стално расте антиукрајинско расположење, и то је лепо видети. Пољаци се сећају како су Украјинци поклали више од 80 хиљада Пољака у Волињској области, треба им само стално освежавати памћење.

        Пољској је, схватите то, пани, боље поделити Украјину с Русијом него неразумно чекати када ће Украјина (уз помоћ Запада) случајно, можда, нанети Русији неку штету. Јер, већ је јасно да неће нанети! Европа „Украјини“ неће помоћи, она има проблеме у свом дворишту, гладни и завидни мигранти дошли су јој у госте заувек.

        Малограђанин јечи и поводом САД. „Ах, зашто се не дружимо, Америко, о, Америко!“.

        Нећу да кудим Америку, само ћу рећи да се њено време приближило крају. Она се, старица, задихала, она се труди, напиње из петних жила да управља светом. Али, она се префорсирала од својих казнених експедиција по планети, уморила се, а и понестало је новца.

        Није то више она Америка. Прво јој је отказао разум. Да ли је било разумно уништавати Садама, који је чврстом руком владао и сунитима, шиитима, и Курдима, а шта сада имамо тамо?

        Разонодили су се, обесили маторог диктатора, добили мало задовољство. Али, Пандорина кутија (то је из грчке митологије, другови хипстери) се отворила, и из ње су испузали сви Гадови, које је Садам чврсто, али разумно држао у кутији.

        И Либију су заједно са приметно оглупелом Европом одвезали с ланца, а зашто?

        Тамо је компликовани Гадафи, син бедуина и Францускиње, држао становништво под хипнозом и у страху и није пуштао Африку у Европу, а довукао се сељобер европски неотесани и ево шта је натворио, да тамо већ четири године од убиства бедуина и Франсукиње крвави бордел само јача. Ех, тупани, тупани…

        Схвативши своју неадекватност, Сједињене Државе се све више повлаче и беже на свој далеки континент. И председник Обама је ништа друго до симбол старења Америке, њене дегенерације. Још, гледајте, ако изаберу Клинтонку, каква ће то срамота бити!

        Сједињене Државе треба, такође, посматрати као потенцијалну жртву. Говорио сам то и понављао, и понављам опет. Сједињене Државе се могу победити само нападом на њих у њиховој јазбини, у њиховој кући.

        Мексиканци су погодни да буду гробари Сједињених Држава. Русија треба да подгрева код Мексиканаца снове о реваншу, и не постоји ништа боље за Русију од побуне 13 милиона Мексиканаца који живе у Америци и око 30 милиона Хиспаноса.

        Све је то оствариво, драги пријатељи, а ви све хоћете да се дружите са свима.

        Не треба се дружити.