Куликовска битка за дедоларизацију руске економије
МОСКОВСКИ ЛИБЕРАЛИ ОШТРО НАПАЛИ ПУТИНОВОГ САВЕТНИКА КОЈИ ЈЕ ПРЕДЛОЖИО ПЛАН У 15 ТАЧАКА ЗА ПАРИРАЊЕ САНКЦИЈАМА
- Либерали, које представља бивши министар финансија Алексеј Кудрин, план Сергеја Глазјева неће ни разматрати, будући да су у њиховом поимању санкције - критика „старијег партнера“ (или боса), коју треба прихватати искључиво позитивно и исправљати учињене „грешке“. Кретање у правцу јачања независности од Запада, само по себи је недопустиво и катастрофално
- Дедоларизација принципијелно противречи интересима САД. Читав светски финансијски систем изграђен тако да је вредност кредита утолико мања што је прималац ближи FRS-у (управо из тог разлога доларски кредит је јефтинији од рубаљског), а та разлика у вредности - то је порез који САД налаже на све који користе доларе
- Ако се изражавамо нешто старијим језиком, онда је то данак који Русија плаћа финансијским харачлијама. А план Глазјева у извесном смислу је покушај да се добије нова Куликовска битка (или „битка на Угри“) после које је стара Русија престала да плаћа данак монголско-татарској Орди
Пише: Михаил ХАЗИН, руски економиста, председник економске консултантске компаније „Неокон“
КАД Сергеј Глазјев (саветник Владимира Путина) предлаже план у 15 тачака за дедоларизацију наше економије, а Алексеј Кудрин (бивши министар финансија) говори да би то за Русију биле „санкције горе од западних“ - онда није реч о економској дискусији, већ пратимо идеолошку полемику.
Ја сам економиста, прилично сам се бавио оптицајем новца и зато имам шта да кажем о том питању, а тезе Глазјева читао сам са великим интересовањем. Има мера које су очигледне, има оних које су више спорне, нечега, можда, нема, а понешто је мало усиљено.
Али нема ничег необичног, на пример, нечега што не би чинила Кина. При том, ако пођемо од тога да ће се притисак Запада настављати (а он ће се настављати!), онда ће таква или другачија дедоларизација свакако морати да се реализује, не може се избећи.
Ипак, са становишта оних за које је блискост (или, тим пре, потчињеност) Западу основни принцип (а то је већ идеологија!), такав програм је у принципу неприхватљив.
И независно од тога шта програм садржи. Те тачке такви људи „у ствари“ неће ни разматрати, будући да су у њиховом поимању санкције - критика „старијег партнера“ (или боса), коју треба прихватати искључиво позитивно и исправљати учињене „грешке“. Кретање у правцу јачања независности од Запада, само по себи је недопустиво и катастрофално.
Будући да код нас има много присталица потчињавања Западу (односно, одустајања чак и од неких позиција равноправних партнера), које на нашем сајту називају „либералистима“, требало је очекивати тврд одговор. И он се појавио - у име лидера „либералног крила“ руске политичке елите, Алексеја Кудрина. И шта је он рекао?
План дедоларзације економије Русије, који је предложио Глазјев, по његовом мишљењу,нанеће штету самој Русији. Кудрин је на „Твитеру“ написао да се предлози Глазјева могу оценити као санкције Русији, при том „оштрије од санкција Запада“.
Нагласићу да је коришћење „Твитера“ веома индикативно, пошто никаквих аргумената „у суштини“ не може ни бити, премало је места.
Зато је упоређивање плана Глазјева са санкцијама САД фактички политичка денунцијација, будући да саветника председника изједначава са снагама које друштво данас сматра за отворене непријатеље.
Иначе, на том месту Кудрин се фактички изрекао, пошто са његовог личног становишта САД не само да имају право да налажу санкције на било кога, него је и само налагање санкција повод за радост: грди - значи, воли!
А то значи да је његов текст упућен не само својим сарадницима (односно, другима „либералистима“) који и без тога знају да је Глазјев-непријатељ, него и онима за које је Кудрин још ауторитет (него како, па толико година био је министар финансија и „обезбеђивао“ економски раст земље!) и који су искрено револтирани због санкција.
Другим речима, Кудринов текст је, у ствари, инструкција за „либералисте“ како треба нападати Глазјева. Тезе Глазјева веома су опасне за „либералне журке“, будући да, теоретски, могу да постану основа за план сличан Путиновим „мајским указима“.
„Либералисти“ већ поодавно игноришу реализацију Путинових захтева, али ако таквих планова председник буде имао много и сви они буду исто тако демонстративно игнорисани, онда то за многе представнике либералног табора (па и за читав табор) може да постане прилично опасно.
Наравно, „мајски укази“ уопште нису једини Путинов налог који је влада занемарила. На пример, сада се Централна банка и Министарство финансија успешно баве стратешком саботажом стварања националног платног система.
Ипак, ради се о томе да ће сама тема дедоларизације и последица санкција испливавати изнова и изнова и неће моћи да се сакрије смеће испод тепиха. Из тог разлога она је посебно опасна за „либералисте“.
Постоји још једна околност. Ако је тачна претпоставка о томе да руководства FRS (The Federal Reserve System) сматра да ће нови талас финансијске кризе почети најкасније 2015., онда је један од најосновнијих задатака који стоје пред властима САД у томе да пре тога не дозволе стварање предуслова за увођење регионалних финансијских центара.
Другим речима, напад на Глазјева, који је својим саопштењем иницирао Кудрин, заправо је значајан елемент за ограничавање развоја рубаљског финансијског система.
Као што сам више пута писао, основни послови за оснивање рубаљског обрачунског система могу да се ураде за неколико недеља (односно, теоретски, систем би већ могао да ради), данас може прилично снажно да се напредује и у оснивању савременог платног система, а онда се може стићи и до емисионог центра. Посебно треба имати у виду да су данас светски лидери у изради платних система руске компаније.
Али, разуме се, то принципијелно противречи интересима САД. Подсећам да је читав светски финансијски систем изграђен тако да је вредност кредита утолико мања што је прималац ближи FRS-у (управо из тог разлога доларски кредит је јефтинији од рубаљског), а та разлика у вредности - то је порез који САД налаже за све који користе доларе.
Ако се изражавамо нешто старијим језиком, онда је то данак који Русија плаћа финансијским харачлијама. А план Глазјева у извесном смислу је покушај да се добије нова Куликовска битка (или „битка на Угри“) после које је стара Русија престала да плаћа данак Орди.
Разуме се, присталице финансијске Орде устаће сви као један против реализације таквог предлога.
Превела Ксенија Трајковић
