Ко не жели удар с леђа - нека Американцима и њиховим савезницима не окреће леђа

АВИОН ОЛЕГА ПЕШКОВА БИО ОБОРЕН НА ИСТИ НАЧИН КАО ПУКОВНИК РУЦКОЈ У АВГАНИСТАНУ

Пакистанаски F-16

• У августу 1988. године у Авганистану, после ненамерног нарушавања ваздушне границе Пакистана, два ловца F-16 те земље су оборила јуришни совјетски Су-25 којим је пилотирао заменик команданта ваздушних снага 40. армије пуковник Александар Владимирович Руцкој. И његов авион је био без пратње ловаца и без заштите ПВО са земље               
• Да ли је Генералштабу Русије потребан трећи, исти случај, да се коначно одвикне од окретања леђа војним савезницима САД? Сада су то били ловци Турске, сутра то могу да буду МиГ-29 Бугарске, прекосутра „Рафали“ Француске или ловци „Торнадо“ Немачке

Пише: Александар АЛОВРОВ, публицист

        ПОНАВЉАЊЕ је мајка знања. У мање познатој верзији ове латинске изреке поостоји и наставак - „али и уточиште за лење“.      

        У августу 1988. године у Авганистану, после ненамерног нарушавања ваздушне границе Пакистана, два ловца F-16 су оборила јуришни совјетски авион Су-25 којим је пилотирао заменик команданта ваздушних снага 40. армије пуковник Александар Владимирович Руцкој.  

        Руска авио-група је деловала близу границе Пакистана без пратње ловаца и без заштите ПВО са земље. Јер, авганистански муџахедини нису имали ваздушне снаге.  

        За пакистанске ловце није представљало много труда да оборе јуришни авион који није предвиђен за борбу у ваздуху. Пилота су, након неколико дана потере, заробили муџахедини и он би свакако био убијен да се нису умешале пакистанске специјалне јединице.  

        Историја се, до најситнијих детаља, поновила у новембру 2015. године.   

        Поново војна операција близу граница савезника САД-а, поново нема ловаца и надземних инсталација ПВО, поново напад пара F-16 и оборени бомбардер. Само што овог пута специјалне снаге противника нису помогле пилоту.  

        Русија је у Авганистану ратовала против, између осталог, Ал-Каиде, коју су формирале и финансирале специјалне службе САД-а, преко пакистанских посредника и пакистанске границе. Сада се Русија бори у Сирији против Исламске државе, коју су организовале и финансирају специјалне службе САД-а - преко турских посредника и турске границе.    

        У оба случаја су терористи против Русије користили прилично савремено америчко оружје - никога није чудио преносни ракетни ПВО систем „Стингер“ у Авганистану, никога не чуди противоклопна ракета са навођењем TOW, којом су терористи уништили хеликоптер укључен у потрагу за обореним пилотима у Сирији, и не треба нико да се чуди пројектилима ваздух-ваздух које су користили турски ловца F-16 америчке производње. 

        Да ли је Генералштабу Русије потребан трећи, исти случај, да се коначно одвикне од окретања леђа војним савезницима САД?   

        Данас су то били ловци Турске, сутра то могу да буду МиГ-29 Бугарске, прекосутра „Рафали“ Француске или ловци „Торнадо“ Немачке.  

        Како не бисмо добијали ударце у леђа, треба, пре свега, да не окрећемо непријатељу леђа. Убеђен сам да ће анализа ситуације, укључјући и проучавање историјских аналогија, бити урађена и да ће одговорни за обарање Су-24 сносити одговорност.  

        Само тако можемо да постанемо јачи - ако не будемо лењи и ако будемо учили на примерима из историје.  

         Превела Марија Билбија