КАРАГАНОВ: Данашња америчка политика усмерена је на рушење Путина

РУСИЈА ЈЕ КРЕНУЛА У ТЕШКУ БОРБУ: ЗАХВАЉУЈУЋИ СВОМ КАРАКТЕРУ И ХРАБРОСТИ - ОТВОРЕНО ЈЕ ИЗАЗВАЛА ЗАПАД

Сергеј Караганов

• Налазимо се у почетној фази развоја кризе. Украјина се налази у њеном центру. Међутим, у целини, криза има много дубљи карактер. Он се састоји у томе што Русија више не жели да игра по раније понуђеним правилима која ја називам „версајском политиком у белим рукавицама“
• У ситуацији са Украјином, Русија је одбила да игра по старим западним правилима. Иза њеног одбијања налази се много дубља тенденција: све већи део света одбија да игра по старим западним правилима. Свет постаје све мање прозападни
• Сви схватају да иза нове Русије стоје нове велике земље које желе нашу победу. Због тога је оно што се данас дешава - потенцијално веома крупан преокрет у односима између света и Запада

         У АМЕРИЦИ данас многи експерти говоре да су се САД оријентисале на обуздавање Русије слично стратегији хладног рата, иако Стејт департмент званично одбацује такве претпоставке.

         Колико су веродостојне наведене оцене експерата? На питања „РГ“ одговорио је декан Факултета за светку економију и политику Високе школе за економију, политиколог Сергеј Караганов.

         • Дакле, да ли америчке власти истински настоје да изолују Русију?

         Караганов: Нажалост, потпуно сам сигуран да се правац који су узели Американци ради обуздавања Русије, чак и одбацивања у духу хладног рата (не треба мешати са нуклеарним обуздавањем),  акумулирао током последњих годину и по. То је почело када су САД схватиле да Русија неће кренути, како су се надали, путем општезападне политике. Нови правац постао је потпуно очигледан већ у периоду пролеће-јесен прошле године.

         Пажљиво сам слушао говоре многих познатих личности, анализирао много текућих страних информација из поузданих извора. Већ тада је тон наступа све више постајао непријатељски, а информације - потпуна пропаганда.

         У јесен и зиму прошле године, посебно уочи Олимпијаде, било је јасно да се у америчкој политици према Русији десио преокрет. До таквог закључка дошли су и други аналитичари.

         Ако је раније неко и сумњао, онда је бујица дезинформација, а некад и отворене клевете која је доминирала у западним медијима уочи Олимпијаде, могла да увери у постојање таквог преокрета чак и оне који најмање сумњају. Зато је, чини ми се, у извесној мери деловање Русије, укључујући и она у време украјинске кризе, било упозоравајући ударац. Мада, мислим да се и Русија припремала за такву конфронтацију: постајало је све очигледније да политика смиривања или обичног узајамног деловања није доносила никакве позитивне плодове.

         Запад је настављао експанзију на зоне руских интереса и проширивао своју зону утицаја и контроле.

         • Слажете ли се са онима који садашњу Обамину оријентацију на хлађење односа са Русијом повезују са предстојећим изборима за Конгрес? Или се шеф Беле куће коначно охладио према плановима за „ресетовање“ односа са Москвом ?

         Караганов: Оријентација на обуздавање Русије није Обамин циљ, макар због једноставног разлога што садашњи председник САД има сасвим другачији дневни ред. Он заиста жели да модернизује Америку и да реши њене дубоке проблеме. Друга ствар је што му то не успева. А традиционални спољнополитички естаблишмент у којем превладавају људи из 90-их навикао је да види Русију која клечи и проси. Постојање другачије Русије они доживљавају као лично понижење и увреду.

         Током 90-их они су тријумфовали, затим је њихова земља починила серију грешака и почела да губи. Ти људи се налазе у спољнополитичком окружењу Обаме и подстичу га на спровођење веома тврде политике у односу на Москву.

         У ситуацији са Украјином Русија је одбила да игра по старим западним правилима.

         Већ сада та политика поставља задатак не само да обуздава Русију, него се, чини се, нишани на промену режима. Те речи већ се појављују у неким америчким документима само још нису доспеле у медије.

         Шта је то у америчком поимању промена режима?

         То подразумева свргавање председника Владимира Путина зато што по мишљењу већине људи који одређују тон америчке спољне политике, наводно, неће бити никаквог побољшања у међусобним односима док је он на власти. Фактички, то је правац за уништење земље зато што је данашњи руски режим стваран као органска целина и подржава га већина становништва. На Западу сви говоре да Русија има мало ресурса, али не помињу да је и на Западу знатно мање ресурса него што је пре било.

         Данашња Русија има ресурсе које није имао СССР.

         • Дакле, за САД Украјина је баш онај неопходни изговор да почну отворено да спроводе политику обуздавања?

         Караганов: И не једино. За неке европске политичаре ситуација у Украјини постала је могућност да покажу да се европски пројекат развија, а не деградира. Њима је потребно да свету покажу, а пре свега себи, да је јединствена Европа, која доживљава тешку и за сада безизлазну кризу, жива и да је још за неког привлачна. То је био морално-политички фактор.

         Очигледно је неко из САД преко својих људи у Европи искористио ситуацију у Украјини да испровоцира кризу. Поред осталог, и Американци и многи Европљани рачунали су да помоћу украјинских догађаја смање огромну спољнополитичку капитализацију Русије. Сетимо се да је прошле године захваљујући чврстој, вештој и енергичној политици РФ руски утицај у свету више пута премашивао њене реалне могућности, посебно економске. Ми смо у извесној мери почели малтене да се такмичимо са САД, при том имајући на располагање по размерама много мању економију.

         • Колико је тачна тврдња да нови потенцијални амбасадор САД у Москви, Џон Тефт, има задатак да замрзне односе са Русијом?

         Караганов: За разлику од претходног амбасадора САД, Мајкла Мекфола, Тефт је професионални дипломата. Он ће радити онако како му буде речено. Ако му наложе да уређује односе - он ће то чинити много успешније од Мекфола који се у свом дипломатском деловању руководио сопственим уверењима и симпатијама.

         • Сматрате ли да се именовањем Тефта дијалог између шефова спољнополитичких ресора Русије и САД, Сергеја Лаврова и Џона Керија, неће прекинути?

         Караганов: Мислим да се дијалог неће прекинути. Али, треба разумети да се ми сада налазимо у почетној фази развоја кризе. Украјина се налази у њеном центру. Међутим, у целини, криза има много дубљи карактер. Он се састоји у томе што Русија више не жели да игра по раније понуђеним правилима која ја називам „версајском политиком у белим рукавицама“.

         То је политика коју су спроводиле европске земље-победнице према Немачкој после Првог светског рата. Тада су Европљани мотивисани похлепом и мржњом према Немачкој која је претрпела пораз у рату, наметнули Берлину и немачком народу понижавајуће услове мира и помоћу контрибуција одузимали средства и територије. На крају су самим тим припремили тле за Други светски рат.

         Сем гнусног фашистичког режима одговорност за рат у пуној мери сносе и европске земље које су Немачкој наметнуле Версајски мир. Нажалост, исто таква политика, иако у блажој форми, спровођена је и у односу на Русију. Премда су наши европски и амерички партнери више волели да о томе не размишљају, а тим пре да не говоре.

         У ситуацији са Украјином, Русија је одбила да игра по старим западним правилима. Иза њеног одбијања налази се много дубља тенденција: све већи део света одбија да игра по старим западним правилима. Свет постаје све мање прозападни. И мада је Русија захваљујући свом карактеру и храбрости отворено изазвала Запад, сви схватају да иза те нове Русије стоје нове велике земље које желе нашу победу. Због тога је оно што се данас дешава - потенцијално веома крупан преокрет у односима између света и Запада.

         Ипак, треба сагледати и ризике. Русија је кренула у тешку борбу. Надам се да нећемо изгубити.После погоршања прекинућемо хладни рат који траје у Европи и, можда, за неколико година - потписати споразум о Савезу Европе у који ће ући и Русија и земље ЕУ и Украјина (тада ће она одолети и неће бити растргнута својим противречностима и спољним силама) и Молдавија и земље Закавказја и Турска.

         Победиће и свет. У њему ће се појавити трећи ослонац. Систем са два ослонца заснован на линији Кина-САД по одређењу је нестабилан.

         Свима ће бити боље - и Русији и другој Европи и свима осталима.

         Превела Ксенија Трајковић