Једно руско виђење Додикове процене да је дошло време да се Срби обједињују
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ВЕЋ ДУЖЕ ОТВОРЕНО ГОВОРИ ДА БИХ НЕМА БУДУЋНОСТ
Милорад Додик
- Додикова изјава звучи храбро и веома провокативно са тачке гледишта муслиманско-хрватске Федерације БиХ и Запада који се одлучно супротстављају издвајању српског дела те земље и његовој тежњи да учврсти везе са великом Србијом
- Додик и није морао да гласно говори о свима познатој скривеној жељи подељених Срба да се обједине Република Српска и Србија. Али, он каже да је „дошло време да се објединимо“. Из његових речи је јасно да је подела Срба - привремена ситуација са којом су они само принуђени да се мире
- Посланик Двери Зоран РАДОЈЧИЋ: Једина жеља муслиманског дела БиХ је да Република Српска нестане, да се раствори. Они воде ствар ка унитарној држави у којој нема места за Србе. Немогуће је живети у таквом окружењу. Зато Милорад Додик и прича о подели земље на независне државе“
Пише: Игор ПШЕЊИЧНИКОВ, за агенцију РИА Новости
ПРЕДСЕДНИК Републике Српске (која је у саставу Босне и Херцеговине) Милорад Додик 22. марта изјавио је: „Дошло је време за рехабилитацију и обједињавање српског многострадалног народа. <…> Ако Срби немају своју државу - немају ни слободу. Зато Република Српска постоји као држава. Данас Срби треба да се окупе око своје две државе које постоје у овом историјском тренутку - око Србије и Републике Српске. Ако ми не прихватамо Републику Српску као државу, нико нам је неће дати. Нама отимају државу“.
Додикова изјава звучи храбро и веома провокативно са тачке гледишта муслиманско-хрватске Федерације БиХ и Запада који се одлучно супротстављају издвајању српског дела те земље и његовој тежњи да учврсти везе са великом Србијом.
Речи председника Додика треба тумачити у контексту у последње време наглог заоштравања противречности између, са једне стране, Републике Српске настањене Србима и, са друге стране, - Федерације Босне и Херцеговине коју насељавају муслимани и Хрвати а која ужива подршку САД и ЕУ.
До заоштравања је дошло због покушаја босанских муслимана да подвргну ревизији одлуку Међународног суда правде у Хагу од 2007. године који је одбацио захтев да се на Србију пребаци одговорност „за геноцид“ за време оружаног сукоба у Босни и Херцеговини 1992-1995. година.
На ово ћемо се вратити касније. Прво бих подсетио на неке скорашње догађаје који се тичу овог тињајућег конфликта.
Власти у Бања Луци у септембру прошле године одржале су референдум у вези са прославом 9. јануара - Дана Републике Српске. На тај дан 1992. године била је проглашена Република Српска Босна и Херцеговина која је одбила да изађе из састава Југославије. Више од 99% процената становништва српског дела БиХ рекло је „да“ прослави. Одржана је у целој Републици Српској 9. јануара 2017. године, као и претходних година.
То је изазвало велико незадовољство муслиманско-хрватског дела БиХ и ЕУ и САД које је подржавају. Већ неколико дана након тога Вашингтон је увео санкције против Додика, оптужујући га за кршење Дејтонског споразума. У изјави Министарства финансија САД се каже да је „Милорад Додик велика претња суверенитету и територијалном интегритету Босне и Херцеговине“.
Пре тога, 2015. године Високи представник за БиХ (лице које прати реализацију Дејтонског споразума из 1995. године) покренуо је разматрање увођења у земљи закона о судовима и тужилаштвима БиХ. Према том закону, босански муслимани би могли да покрећу поступке гоњења Срба за „епизоде“ из грађанског рата 1992-1995. године. Реагујући, Република Српска најавила је референдум о „нелегалности“ увођења таквих закона. Референдум није одржан под притиском САД и ЕУ пошто би његово одржавање наводно претило распадом БиХ већ 2015. године.
На почетку цитирана Додикова изјава је узвратни плотун, за сада вербални, јер је одговор на иступе муслимана.
Вратимо се тужби која је поднета Међународном суду правде.
У фебруару ове године, представници муслиманске стране у Председништву БиХ (извршни орган који врши функцију шефа државе и састоји се од три члана - муслимана, Хрвата и Србина) поднели су Међународном суду ОУН у Хагу поновну тужбу Босне и Херцеговине против Србије која се окривљује за геноцид за време рата у Босни и Херцеговини 1992-1995. година. Муслимани су захтевали да се ревидира одлука Међународног суда од 2007. године у вези предмета „Босна и Херцеговина против Србије и Црне Горе“ (у то време - Савезне Републике Југославије).
Босна и Херцеговина је тражила да се Србија прогласи кривом за геноцид и тражила је надокнаду. Суд је 2007. године одлучио да Србија као држава не сноси одговорност за геноцид против босанских муслимана за време грађанског рата.
Поновна тужба може да се поднесе само уз сагласност свих чланова Председништва БиХ. Међутим, тужба је поднета на иницијативу члана председништва БиХ представника босанских муслимана Бакира Изетбеговића, без сагласности српског и хрватског представника. Међународни суд правде је 9. марта одбио да прими тужбу.
Узгред, званични Београд је оштро реаговао на захтев муслиманске стране за ревизију.
„Нејасно је како ће се даље развијати односи унутар Босне и Херцеговине и не зна се какви се односи очекују између Бошњака и Србије после таквог корака, са којим се очигледно не слажу представници хрватског и српског народа Босне и Херцеговине и међународна заједница, која обично подржава сваки корак против Србије“, - рекао је председник Србије Томислав Николић.
У условима када муслиманска заједница није спремна да се примири, Додик одговара ударцем на ударац.
Реагујући на демарш муслимана, његова странка - Савез независних социјалдемократа (СНСД) - бојкотује заседања палате представника у парламенту БиХ.
Додик и није морао да гласно говори о свима познатој скривеној жељи подељених Срба о обједињавању Републике Српске и Србије. Али, он каже да је „дошло време да се објединимо“. Из његових речи је јасно да је подела Срба - привремена ситуација са којом су они само принуђени да се мире.
Осим тога, уочи прославе 9. јануара Додик је изјавио да Босна и Херцеговина као земља нема шанси да успе, а излаз из настале ситуације он види у мирној подели на независне државе. При чему Додик о томе не говори први пут.
Он је још 2012. године директно изјавио: „Желим да се БиХ распадне“.
Неко може да оптужи Додика да су његове речи у супротности са Дејтонским споразумом из 1995. године који је ставио тачку на грађански рат у бившој југословенској Републици Босни и Херцеговини и поставио правни основ за формирање нове државе са истим називом. Овај споразум би требало да осигурава мир између страна у сукобу 1992-1995. година.
Мада, како ми је у интервјуу рекао посланик у српској Скупштини (парламенту) из патриотске странке Двери - Зоран Радојчић - „БиХ има нестабилно државно уређење које створено вештачки, занемарујући интересе свих народа који ту живе“.
Дејтонски споразум, напоменуо је Радојчић „писан је у Вашингтону тако као да су муслимани и Хрвати - добра страна, а Срби лоши момци. У таквој парадигми БиХ живи до данашњег дана. У БиХ су на делу двоструки стандарди“.
Радојчић је убеђен да босански муслимани не делују самостално већ по наговору Запада.
Није случајно премијер Србије Александар Вучић према резултатима сусрета од 3. марта са високим представником за спољну политику ЕУ Федериком Могерини рекао да ЕУ према Србији користи двоструке стандарде и споменуо у том контексту обнављање од стране муслиманске заједнице БиХ тужбе против Србије у Међународном суду правде.
Додика је упутио јасан сигнал онима који и даље намеравају да распарчавају Србију и коначно дотуку Србе.
„Треба разумети да се на Србе у Републици Српској стално врши притисак од стране муслиманског дела БиХ, од стране САД и ЕУ, - наглашава Радојчић. - Једина жеља муслиманског дела БиХ је да Република Српска нестане, да се раствори. Они воде ствар ка унитарној држави у којој нема места за Србе. Немогуће је живети у таквом окружењу. Зато Милорад Додик и прича о подели земље на независне државе“.
Радојчић истиче да се издвајање Републике Српске од БиХ може догодити „путем референдума народа РС о независности њихове републике“.
Превела: Марија Билбија
