Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије

ДА ЛИ СУ САД ДОВОЉНО МОЋНЕ ДА И „ЦРНО ЗЛАТО” ПРЕТВОРЕ У САНКЦИЈЕ ПРОТИВ РУСИЈЕ?

• Било би најлакше закључити да Обама блефира, да смо се са САД посвађали због једног разлога, а да је нафта пала – због другог, односно да су се санкције и „јефтина нафта” потпуно случајно временски подударили. Међутим, то се не дешава први пут! Сетимо се колапса 2008., који се десио одмах после пораза Грузије у Јужној Осетији. Сетимо се и пада цена нафте током 1980.-их, које су се због нечег подудариле са совјетском окупацијом Авганистана
• The New York Times је објавио да Саудијци нуде Москви поскупљење нафте у замену за одустајање од даље подршке Сирији. Али, амерички лист веома жели да читалац не примети слона – прецизније, значајну личност, краља
• Саудијски краљ Абдала умро је 23. јануара. Нови краљ Салман, жив је и здрав. Он је разрешио десетак принчева-министара, укључујући и елегантног Бандара бин Султана који је надгледао руски правац. Он је поделио становништву око 30 милијарди долара. Можда он и даље рачуна да буде дарежљиви монарх, а разорни дампинг на тржишту нафте томе само смета
•  У ствари, шта се на свету променило  после 20. јануара када је буре смесе Brent коштало око 48$? У суштини ништа, сем једне ситнице: саудијског краља. Апсолутног монарха земље са највећом индустријом нафте. А они који нарочито желе - могу и даље да говоре о „невидљивој руци тржишта” 

         Пише: Игор КАРАУЛОВ  

         СИНОПТИЧАРИ имају свог мрмота Фила, фудбалери октопода Паула. Време је да и стручњаци за нафту припитоме своју зверку за прогнозирање - поларну лисицу или шкорпиона. Можда ће тада бити лакше прогнозирати цену нафте.

         За сада стручњаци за нафту промашују чешће од хидрометеоролога. Јер, по питању временске прогнозе можемо да рачунамо макар на најуопштеније природне законитости и знамо да лети неће падати снег и да зими нећемо моћи да облачимо кратке панталоне, „мрка крв земље” може да поскупи или појефтини за десетине процената, и то неколико, ниоткуд.

         И ове, последње недеље барел нас је зачудио. У време кад се од њега очекивало даље слегање на око 40$ па и ниже, он је одједном скочио чак за 20% и сасвим се приближио нивоу од око 60$.

         По линији „бораца са (Путиновим) режимом” прекотрљао се уздах разочарења: жељени банкрот Руске Федерације изгледа да се одлаже, а „грубо слетање” руске економије... можда ће бити мало мекше. 

         Али, још једном констатовати непредвидљивост тржишта нафте било би сувише тривијално. Много је занимљивије схватити зашто је оно тако непредвидљиво.

         О томе постоје две верзије.

         Или је то тржиште апсолутно изван контроле, а буре за нафту, као у „Бајци о цару Салтану”, потпуно је предато на вољу тржишних таласа, или, по Адаму Смиту, може да се каже да мноштво „невидљивих руку тржишта” игра с њим ватерполо са резултатом који се не рачуна.

         Или је обрнуто, тржиштем нафте потпуно може да се управља, али не управљамо ми него неко ко своје науме уопште не дели са нама – у маниру тржишта одеће на московској периферији где све одлучују конкретне „газде” које се окупљају у последњој собици, а остали грађани њихове одлуке осећају на себи, на своју одговорност.

Наравно, ова последња верзија помало заудара на „теорију    завере”. Али, на данашњи дан „теорија завере” из све снаге прети Адаму Смиту Окамовом бритвом.

         Заправо, и повећањем понуде нафте (нафта из шкриљаца САД) и смањењем њене потражње (успоравање економског раста Кине) може се објаснити неки рационални пропорционални пад цена, али не онај катастрофални пад од два пута и више који смо видели у последњих пола године.

         Истовремено, није чак ни потребно да се докопамо завере, о њој и тако скоро отворено говоре утицајни људи.

         Међу њима је и сам Барак Обама који безусловно одаје себи признање за садашње тешкоће Русије, иако је познато да се само трећина њих објашњава санкцијама које спонзоришу САД и две трећине – падом цена нафте. Дакле: јефтина нафта – да ли су и то такође америчке санкције позване да „казне” Русију?

         Било би најлакше закључити да Обама блефира, да смо се са САД посвађали због једног разлога, а нафта је пала – због другог, а ти догађаји су се потпуно случајно временски подударили. Међутим, то се не дешава први пут! Сетимо се колапса 2008., који се десио одмах после грузијских догађаја. Сетимо се и пада цена нафте током 1980.-их, које су се због нечег подудариле са совјетском окупацијом Авганистана.

         Дакле, има ли та мајсторија негде тастер?

         Још једна алузија на контролу тржишта нафте јесте и чланак који тек што је објављен у америчком листу The New York Times. У њему се говори о тајним преговорима који су, наводно, вођени између Русије и Саудијске Арабије. Саудијци су молили Русију да се окане Асада у Сирији, а у замену су нудили да повећају цену нафте на рачун смањења њене производње.

         Садржај чланка сам по себи није нарочито оригиналан. Британски The Daily Telegraph писао је отприлике исто о томе још у августу 2013. у вези са разговором Владимира Путина са тадашњим шефом саудијске обавештајне службе (а до 29. јануара ове године још и секретаром Савета за националну безбедност), принцом Бандаром бин Султаном. Смишљање такве информације, њено преиначавање према новој реалности - није вредно пажње. И не чуди што је Алексеј Пушков, шеф одбора за спољну политику у Думи, већ оптужио америчке новинаре за фалсификовање.

         Занимљиво је зашто се тај чланак појавио баш сада, када се тренд нафте тако нагло окренуо, при том без икаквих знакова руско-саудијског договора. Шта Американци желе да викну за возом који одлази?

         Спремност Саудијаца да крену на описани договор, и то још на сопствену иницијативу, била би у противречности са два широко распрострањена сценарија нафтне завере: и са оним у којем пустињска краљевина покушава да потисне са тржишта америчке „шкриљце” и њихове високе трошкове, и са оним у којем краљевство, испуњавајући молбу Вашингтона, разара Русију због њеног става у украјинском питању.

         Произлази да Саудијска Арабија одједном намерава да на пола пута остави започето и промени своју нафтну политику једино за предају Асада. Да ли је сада, после појављивања Исламске државе, борба са њим, заправо, изгубила актуелност? Не, ту се нешто не слаже.

         Чини се да The New York Times веома жели да читалац не примети слона – прецизније, значајну личност, краља.

         Као што знамо, краљ Абдала умро је 23. јануара. Нови краљ Салман, жив је и здрав. Он је разрешио десетак принчева – министара, укључујући и елегантног Бандара бин Султана који је надгледао руски правац. Он је поделио становништву око 30 милијарди долара. Можда он и даље рачуна да буде дарежљиви монарх, а разорни дампинг на тржишту нафте томе само смета.

         У ствари, шта се на свету променило  после 20. јанура када је буре смесе Brent коштало око 48$? У суштини ништа, сем једне ситнице: краља. Апсолутног монарха земље са највећом индустријом нафте. А они који нарочито желе могу и даље да говоре о „невидљивој руци тржишта”. 

         Ту је добра вест за САД у томе што ће бити спашени амерички копачи шкриљаца који су већ почели да затварају дућан (обим бушења пао је за 7%). Лоша вест је – не пролази разарање Русије.

         Зато може да се покуша да се Русија оклевеће неприличним гласинама, као што је говорио поручник Ржевски, „па, онда да бар мачка пивом полијемо.”

         (Ржевски је својим потчињени мрекао: - Господо хусари, хајде да коње искупамо у шампањцу. Они су му узвратили да за толики шампањац нема новца, а он им је на то предложио: „Па, онда да бар мачка пивом полијемо”)

         Превела

         Ксенија Трајковић