Историја је била стала, а сада су је завртили нови вирови и подигли увис нови ветрови

„ЗА НАС КОЈИ ДАНАС ЖИВИМО НИЈЕ БИЛО СРЕЋНИЈЕ ГОДИНЕ ОД 2014, А НЕМА НИ ГОДИНЕ КОЈА БУДИ ВЕЋЕ НАДЕ ОД 2015-ТЕ”

• Мирна времена нико не обећава. Година 2015. биће за нас у Русији тешка, са олујама јер ништа још није завршено. Много шта још није успело ни да почне
• Сити западни свет је наставио да исисава снагу и наде из целог човечанства – само да би у Швајцарској или Немачкој, у САД или Великој Британији, радње могле да се затварају у шест увече, да Запад може да падне у пријатни вечерњи дремеж из којег су се појављивали то Брејвик, то Фергусон...
• Само што се отворено не говори: хајде да смислимо неко ново моћно оружје и да избомбардујемо Сирију да би Републиканска и Демократска партија могле да се још 300 година смењују на власти у Вашингтону...
• Очовечивање света немогуће је зауставити иако је изгледало да је сва разлика само између кока-коле и пепси-коле

         Пише: Михаил БУДАРАГИН

         ГОДИНА која је за нама била је чудо. И светло и бреме. А следећа ће бити још тежа.

         Историју, која се била зауставила, завртили су нови вирови, а подигли је увис нови ветрови.

         Не смемо да одустанемо, оно најважније је још пред нама.

         Пред истек 2014-те, када је Крим већ постао потпуно наш, а Новоросија није успела да постане потпуно своја, долар је кренуо нагоре, а наде – надоле, па су многи добри људи упали у очај и тугу.

         Постали су свадљиви, почели су да се љуте због ситница и да криве будућност и да на њу гледају с одређеним песимизмом.

         Али, за нас који данас живимо није било срећније године од 2014, а и нема године која буди веће наде од 2015-те.

         Јер, у 2014-ој се догодило оно најважније: Русија је стекла наду да ће се избавити из најгорег заробљеништва – да ће се избавити из плена материјалних ствари.

         Политичку борбу данас не воде државе, а, тим пре, не партије, она се води на огромном празном простору историје, која је одједном добила неки, макар и привидни смисао.Испоставило се да је прогрес последњих година практично био фикција. Сити западни свет је наставио да исисава снагу и наде из целог човечанства – само да би у Швајцарској или Немачкој, у САД или Великој Британији, радње могле да се затварају у шест увече, да Запад може да падне у пријатни вечерњи дремеж из којег су се појављивали то Брејвик, то Фергусон...

         Наука се бори за продужавање живота који као да је потребан ради бескрајних куповина у бесконачној Ikea... Само што се отворено не говори: хајде да смислимо неко ново моћно оружје и да избомбардујемо Сирију да би Републиканска и Демократска партија могле да се још 300 година смењују на власти у Вашингтону...

         Мирна времена нико не обећава. Година 2015. биће за нас у Русији тешка, са олујама јер ништа још није завршено. Много шта још није успело ни да почне, једино што имамо је – нада.

         Зато свима желим да поручим: имајте на уму да у животу постоји оно што је важно и да постоје глупости – оно што је пена дана, оно што су тренутне страсти и кад одузимају сву снагу. Зато: чувајте снагу, биће вам потребна, све ће бити добро.

         Оно што нам је изгледало немогућим, одједном постаје реалност. То је очовечивање света које је немогуће зауставити иако је изгледало да су га одељења за маркетинг великих корпорација одавно међу собом поделила.

         Тамо где је до јуче изгледало да је сва разлика између кока-коле и пепси-коле – данас људи урастају у своју земљу.

         Баш тамо код узвишења Саур-Могила у Донбасу. Да им не би дали да по други пут победе.

         Зато и неће победити!