Исти корен имају Калифат Исламске државе и Независна Држава Хрватска

ДВЕ СЛИЧНЕ МОНСТРУМ-ДРЖАВЕ ЈЕДИНО ВРЕМЕНСКИ РАЗДВАЈА 70 ГОДИНА

Усташе у Јасеновцу

• Књига мемоара преживелог Јевреја из Јасеновца Егона Бергера изгледа веома актуелно у контексту зверстава која се данас догађају у Сирији и Ираку. И Независна Држава Хрватска и Калифат Исламске државе имају исти корен - религиозни. Хрвати су са страшћу убијали Србе и због тога што су Срби православци, а Хрвати - католици. Исламски екстремисти Калифата са истом жеђу за крвљу, убијају невернике, а Калифат у њих рачуна и муслимане-шиите
• Усташе су волеле да се фотографишу, убице Калифата воле да се снимају и све то „каче“ на интернет. А грађани Русије са задовољством купују некретнине у Хрватској, некретнине у тој поетичној земљи, заливеној неосвећеном крвљу Срба и Јевреја, која по свему судећи греје срце неких људи попут Гарија Каспарова, који заборавља, очигледно, да му се отац презивао Вајнштејн
• Уједињена Европа не жели ни да чује о зверствима Независне Државе Хрватске, која је постала део Европске уније. Хрватским убицама није суђено у Нирнбергу, многе је заштитила Католичка црква. Погледао сам у речнику Le Petite Larousse из 1996. године, на свих његових 1784 страница није се нашло места за логор Јасеновац, а ни у чланку о Хрватској се не помиње

Пише: Едуард ЛИМОНОВ

        У КУЋИ сам и читам мемоаре Егона Бергера „Јасеновац - логор смрти у Хрватској“.

        Лежем тек у два ујутро. А онда се преврћем још пар сати.

        Књига је страшна, једноставно препуна ужаса. Препуна немотивисаних бруталних убистава. На свакој страници је много убистава.

        И препуна је фотографија јер су се „усташе“ - припадници хрватске националистичке организације, која је преузела власт у Хрватској 1941. године и држала је до 1945. године - са задовољством сликале у тренуцима својих мучења и погубљења.

        Већ на корицама се види неколико младих усташа како тестеришу дворучном тестером главу српском мученику.

        Чак и наслови поглавља одишу језом која леди крв у жилама. Нескривени ужас: „Ја сахрањујем свог оца“, „Смрт мог брата“.

        Ево једне сцене, из бараке у којој су смештени Јевреји. Егон посматра како у суседној бараци за Србе, усташе (Бергер неке наводи поименце: Љубо Милош, Мотрић, Кожић) палицама и чекићима убијају Србе, док их једног по једног изводе из бараке:

        „Ударац у главу чекићем ломи лобању. Усташе имају довољно времена, па се цело брдо лешева направила пред бараком.

        Затим из бараке излазе сасвим младе усташе, Хрвати из Херцеговине, млађи од четрнаест година који су послати у Јасеновац, како би научили уметност резања грла. Сваки од њих односи одрезани нос, или језик, или уво, трофеј умотан у марамицу, како би се по повратку у родно село, хвалио да је ухватио партизана“.

        Књига је једноставно страшна, чак су и Немци, под заштитом којих је постојала Независна Држава Хрватска, гледали на Хрвате са неодобравањем, с обзиром на њихову крајњу бруталност.

        У логору Јасеновац убијено је, пажња - један милион и две стотине хиљада људи! Пре свега Срба, а после њих се на језивој листи налазе Јевреји, затим Цигани.

        Страшни мемоари Егона Бергера први пут су угледали светлост дана 1966. Године. У мојим рукама је реиздање из 2015. године.

        Књига је на француском језику, а из неког разлога је штампана у Бугарској за француску издавачку кућу Syrtes. Да ли зато што у Француској није било штампарије способне да штампа такву књигу?

        Потпуно могуће!

На хрпи лешева

        Уједињена Европа не жели ни да чује о зверствима Независне Државе Хрватске, која је постала део Европске уније. Хрватским убицама није суђено у Нирнбергу, многе је заштитила Католичка црква.

        Погледао сам у речнику Le Petite Larousse из 1996. године, на свих његових 1784 страница није се нашло места за логор Јасеновац, а ни у чланку о Хрватској се не помиње.

        Грађани Русије са задовољством купују некретнине у Хрватској, некретнине у тој поетичној земљи, заливеној неосвећеном крвљу Срба и Јевреја, која по свему судећи греје срце неких људи попут Гарија Каспарова, који заборавља, очигледно, да му се отац презивао Вајнштејн.

        Сада имамо времена за размишљање.

        Видели смо монструозна савремена погубљења која чине егзекутори Калифата над странцима, видели смо како секу главе Американцима, Енглезима, Французима, Јапанцима.

        Усташе су волеле да се фотографишу, а убице Калифата воле да се снимају.

        И са задовољством шире доказе о својим злочинима по целом свету преко Интернета.

        Сви већ знамо да Калифат уништава језиде и хиљаде Курда, да заробљене мушкарце убијају, а жене и децу дају у ропство. У ропство, у 21. веку, у ропство!

        Секу главе, не скривајући се. А снимљени видео каче на интернет, зар не?

        Књига мемоара преживелог Јевреја из Јасеновца Егона Бергера изгледа веома актуелно у контексту зверстава која се данас догађају у Сирији и Ираку.

        И Независна Држава Хрватска и Калифат Исламске државе имају исти корен - религиозни.

        Хрвати су са страшћу убијали Србе и због тога што су Срби православци, а Хрвати - католици. Исламски екстремисти Калифата са истом жеђу за крвљу, убијају невернике, а Калифат у њих рачуна и муслимане-шиите.

        Са истим бесом са којим су усташе уништавале Србе и Јевреје.

        Пред нама су две монструм-државе, седамдесет година раздвојене у времену.

        Ово сам хтео да вам предочим, и надам се, да сам успео.

        Превео: Срђан Ђорђевић