Исход избора у Србији може бити веома опасан по Републику Српску

ВУЧИЋ НАПРАВИО ИЗБОРЕ ДА БИ КАО ЂУКАНОВИЋ ПОКУШАО ДА ОСВОЈИ

40% ГЛАСОВА И ПРЕУЗМЕ АПСОЛУТНУ ВЛАСТ

Пише: Миша ЂУРКОВИЋ, руска информативна агенција Рекс

• Србија наставља своје постојање као окупирана земља у којој западне амбасаде по својој вољи креирају владу. И то ће вероватно остати тако док се Русија не врати озбиљније у балканску игру
• Српски народ, који је великом већином патриотски расположен и окренут Русији, нема стварне могућности да то своје опредељење искаже на изборима 16. марта. Ова фингирана представа окончаће се владом која је далеко од стварних потреба и жеља велике већине у Србији која данас само гледа како да преживи и како да дође до било ког плаћеног посла
• Сви знају да прави проблеми Србији тек предстоје и да то нема много везе са тиме какви ће бити резултати у недељу
• На чудан начин, за српски народ ће тог дана много важнија бити недељна шетња  неонациста у Риги и одговор који ће се на то дати на Криму. То је данас чини се једини ствари избор

         ЧУДНОМ  игром судбине, 16. март 2014 године повезаће неколико значајних догађаја на којима ће народ у разним деловима Европе исказивати своју вољу.

         Ето, у Риги су власти поново одобриле нацистима, наследницима летонске SS легије из Другог светског рата, да слободно марширају обележавајући сећање на своје претке. Руси наравно сматрају да је то слављење нацизма. Европа о томе углавном ћути као што се углавном труди да не види како су нацисти из Десног сектора и Свободе извели пуч у Кијеву, а као прву меру увели забрану употребе руског језика у земљи.

         Срби се, наравно, сећају како је 1990. неоусташки ХДЗ у Хрватској, који је на власт дошао уз помоћ западних спецслужби, као једну од правих мера увео одузимање Србима статуса конститутивног народа. Рекло би да се историја понавља и да Запад лицемерно користи фашизам кад год му то треба у геополитичкој борби. Борби чији се циљеви не мењају вековима...

         Само, данашња Русија није исто што и Србија за време Милошевића. То је велика нуклеарна сила у успону која се полако али сигурно враћа на светску сцену бележећи победу за победом. Ова нова снага подиже и самопоуздање код свих Руса и православаца у свету. Народ се буди и више не жели да буде објекат туђих манипулација.

         Последњи весник овог неумитног процеса је референдум који је такође заказан за 16. март. Тог дана ће грађани аутономне области Крим гласати за присаједињење Русији.

         Руси, који чине огромну већину становништва, желе да се заштите од нациста из Кијева и да искористе чињеницу да је Крим једна од најважнијих стратешких тачака руске војне силе. Присетимо се: ова област је до 1954 била део Русије да би је тада Хрушчов пренео у састав Украјине. Крим је, међутим, остао седиште руске црноморске флоте и та чињеница је довољна да одреди његову будућност.

         У недељу 16. марта Руси са Крима искористиће преседан који је NATO увео у савремене међународне односе и искористиће своје право на самооопредељење. Како год Русија одреаговала на ову њихову одлуку, она ће остати као трајна чињеница и на њој ће се градити свака будућа политика у региону и према Криму.

         Ова одлука је и од велике политичке важности за Русе, и за православце који у њој као и кроз читаву модерну историју виде једину наду.

         Наравно, требаће времена да последице ових дешавања стигну и до удаљених крајева.

         Истог дана кад нацисти у Риги буду марширали, а Руси на Криму одлучивали на референдуму, грађани Србије ће изаћи на опште републичке изборе, тек две године након прошлих. Избори се одржавају упркос катастрофалној економској, социјалној и политичкој ситуацији у земљи.

         Александар Вучић, лидер тренутно највеће странке направио је изборе како би слично Ђукановићу у Црној Гори покушао сам да освоји 40% гласова и преузме апсолутну власт. Своју наводну популарност он базира на потпуној злоупотреби спецслужби за надгледање и дезавуисање опозиције што чини преко својих таблоида и свих телевизија са националном фреквенцијом.

         Вучић бираче свакодневно обасипа беспримерним лажима о наводном доласку милијарди  из арапских земаља и обећањима да ће добити посао.

         Но још горе од тога је што - упркос јачању Русије и отварању приче о Евроазијским интеграцијама - цела корумпирана и контролисана политичка елита Србије срља ка NATO-у и Европској Унији. Нови парламент ће вероватно имати готово потпуни консензус о тим питањима као и око промене устава.

         Једине опције које су против овог консензуса јесу безмало уништена странка хашког оптуженика Шешеља која је без шансе да прође цензус и Двери српске које су упркос недостатку новца на ивици цензуса. То су једине опције које се безрезервно залажу за сарадњу са Руском федерацијом. Коштуничин ДСС, који је такође на ивици цензуса, јесте евроскептична странка, али оног типа како су то и британски конзервативци. И они су веома резервисани према сарадњи са Русијом.

         Срби у Србији у недељу заправо немају много избора јер због потпуне медијске блокаде и сиромашаних кампања СРС и Двери њихове програме нису могли ни да чују.

         Србија, дакле, наставља своје постојање као окупирана земља у којој западне амбасаде по својој вољи креирају владу. И то ће вероватно остати тако док се Русија не врати озбиљније у балканску игру.

         Но, резултати ових избора могу бити веома опасни за Републику Српску. Велика политичка моћ коју је Вучић добио резултат је потребе Запада да ојача свог главног играча који му завршава геополитичке задатке. До сада је највећи био одрађивање предаје севера Косова преко тзв Бриселског споразума. Али, има и других.

         Очекује се да Вучић у сарадњи с својим пријатељем Микијем Ракићем, са којим је поцепао највећу опозициону Демократску странку, припреми и улазак Србије у NATO у следећих пар година, током мандата будуће владе.

         Очекује се и да Београд одигра кључну улогу у подривању и рушењу Милорада Додика, председника Републике Српске.

         До избора Вучић мора да глуми  и патриоту који се виђа са Додиком и да подржава Српску. После избора промениће се дискурс па ћемо слушати како се Вучићева наводна борба против корупције прелива и према Српској, да би угрозио Додика управо у време кад Запад почиње да ради на тзв. препакивању Дејтона којим би Српска требало да се ближе веже за Сарајево. Стога је и Додик све чешће присутан у Москви и тражи помоћ од Русије.

         Српски народ, који је великом већином патриотски расположен  и окренут Русији, нема стварне могућности да то своје опредељење искаже на изборима 16. марта. Ова фингирана представа окончаће се владом која је далеко од стварних потреба и жеља велике већине у Србији која данас само гледа како да преживи и како да дође до било ког плаћеног посла.

         Сви знају да прави проблеми Србији тек предстоје и да то нема много везе са тиме какви ће бити резултати у недељу.

         На чудан начин, за српски народ ће тог дана много важнија бити она шетња у Риги и одговор који ће се на то дати на Криму. То је данас чини се једини ствари избор.