Интерес Русије је да Украјина престане да буде „не-Русија“ и да постане - Украјина

ТЕК СВЕДЕНА У СВОЈЕ ЕТНИЧКЕ ГРАНИЦЕ - УКРАЈИНА БИ ПОСТАЛА

РУСИЈИ ПРИЈАТЕЉСКА ЗЕМЉА

• Јединствена Украјина не може бити пријатељска Русији, а пријатељска Украјина Русији не може бити јединствена у постојећим границама
• Крајња тачка политичког развоја Украјине нема алтернативу: база NATO у Конотопу, тенкови у Глухову - директно на главном Московском друму. Ударне групације NATO на правцима Харков-Москва, Луганск-Волгоград, Доњецк-Ростов-Кавказ. И расецање Европске територије Русије снажним ударима у року од два до три дана
• Уопште не постоји украјинска нација као јединствена целина. Да би држава Украјина имала чврст темељ потребно је водити политику украјинизације, односно уништавати руску заједницу и руски језик, наметати украјински идентитет у чијој је основи патолошка русофобија…

Пише: Јегор ХОЛМОГОРОВ, Москва

        ЧЕСТО нас оптужују да смо „јастребови“, да пропагирамо рат и захтевамо распад Украјине док је наводно прави интерес Русије - пријатељска и јединствена Украјина.

        Не желим да се расправљам. У интересу Русије је и војно-стратешки савез са краљевством високих вилењака и одгој расе вукова вегетаријанаца.

        Наша проповед није пропаганда рата, већ здравог смисла. Никада није постојала, не постоји и неће постојати „јединствена Украјина која је Русији пријатељска држава“. Феномен Украјине постоји да би био антируски, непријатељски и усмерен да долазак NATO на ту територију. По дефиницији, ниједна друга Украјина не може да постоји.

        Дозволићу себи да цитирам текст који сам написао у децембру када се Путин спремао да Јануковичу да 15 милијарди долара.

        „Украјина је као независна држава у садашњим границама главни геополитички непријатељ Русије. Прво, зато што Украјина - када се позиционира као „не-Русија“ - има одређени интерес и тежину у свету. Као „пријатељ Русије“ Украјина није потребна Западу - а и зашто би била? - а  ни остатку света, а због чега онда не би била Русија?

        Друго, зато што Украјина поседује руске територије које су преваром отете, територије које су без отпора дали Јељцин и његова клика (који нису решавали чак ни проблеме „националне издаје“, већ далеко баналније унутарполитичке проблеме - да не дозволе ширење „црвеног појаса“).

        Да би сачувала отето и гарантовала себи неповредивост садашњих територија, Украјина ће увек бити принуђена да буде у антируској алијанси која је у стању да пружи оружану подршку територијалном интегритету ове мале империје.

        Сваки председник независне Украјине, у данашњим границама, мораће да се придржава антируског курса. Сваки. Ако мене или вас поставе за председника Украјине уз услов да не уништимо земљу као независну државу - и ми ћемо морати да се на тој дужности придржавамо антируског курса…

        Крајња тачка политичког развоја Украјине нема алтернативу: база NATO у Конотопу, тенкови у Глухову - директно на главном Московском друму. Ударне групације NATO на правцима Харков-Москва, Луганск-Волгоград, Доњецк-Ростов-Кавказ. И расецање Европске територије Русије снажним ударима у року од два до три дана.

        Плус кишобран ПРО и беспилотне летелице за онеспособљавајући ударац. А свака стабилизација постојеће Украјине повећава вероватноћу управо таквог исхода. Да ппоновим: за „Украјину-не-Русију“ са садашњом територијом и границама, овај исход нема алтернативу.

        Што се тиче Русије, ако жели да избегне овакав сценарио, не постоји никаква алтернатива „абхазијском“ сценарију, односно демонтажи на делове мале империје под називом Украјина.

        Украјина мора бити сведена на димензије украјинске националне државе. То неће само побољшати стратешке позиције Русије, већ ће и кардинално променити ситуацију у самој Украјини.

        Када постане пуноправна национална држава - која неће гушити руску етничку и културну компоненту и која неће по сваку цену стално скривати украдено - тек тада ће Украјина моћи да води политику украјинских националних интереса. И то не политику „не-Русије“, већ , „Украјине“.

        Другим речима: јединствена Украјина не може бити пријатељска Русији, а пријатељска Украјина Русији не може бити јединствена у постојећим границама. Боље нам је да онда пронађемо узајамно разумевање са Западенцима (становницима запада Украјине који су најантирусије расположени), него са „Јединственом Украјином“.

        Уопште не постоји украјинска нација као јединствена целина. Да би држава Украјина имала чврст темељ потребно је водити политику украјинизације, односно уништавати руску заједницу и руски језик, наметати украјински идентитет у чијој је основи патолошка русофобија…

        То јест „јединствена Украјина”=украјинизација, украјинизација=русофобија.

        Сваки избор у корист јединствене пријатељске Украјине је самопревара која ће се завршити базама NATO на југоистоку од Москве.

        А избор поделе Украјине, без обзира што је она за већи део житеља југоистока природна појава, омогућиће нам да и Западна Украјина такође постане пријатељска.

        Јер, када остане сама, брзо ће почети да схвата да није не-Русија, већ обична источноевропска држава која ће се постепено потчињавати законима геополитичког магнетизма који долази их Москве.  

        Превео: Горан ШИМПРАГА