Има и нешто пророчко у начину на који је Доналд Трамп одгурнуо Душка Марковића

ЦРНОГОРСКИ ПОЛИТИЧАРИ СЕ „ОТКИДАЈУ С ЛАНЦА“ И ПРЕСКАЧУ ЈЕДНИ ДРУГЕ У ДОДВОРАВАЊУ ЗАПАДУ

Самит NATO у Бриселу

• „Пуноправност“ (статуса у NATO) релативан је појам у случају свих који нису Сједињене Државе. А шта је уопште Црна Гора и како се према њој односи „газда“ - колоритно је било продемонстрирано и само једним покретом председника САД Доналда Трампа који је грубо одгурнуо црногорског премијра Душка Марковића у други план уочи заједничког фотографисања
• Историјски, и Црногорци, и Срби (који су у суштини исти народ) сматрају Русију братском земљом. Међутим, сада официјелна Подгорица има покровитеља, па се црногорски политичари откидају с ланца - прескачући један другог- у испољавању поданичких осећања. Свом новом газди ће их изражавати - као и сви остали - бацајући се блатом на Русију
• Ни у Црној Гори ни у Србији, разуме се, готово нико не верује у глупост о руском мешању. Само, задатак и није у томе: шта ће им верзија која би била уверљива за бираче, ако су у стању да неуверљивом попуне цео информативни простор? Отворена бесмислица може улогу једине јавне верзије играти једнако добро као и смишљена дезинформација
• У политичким круговима Србије и Црне Горе се говорка да је Ђукановић, који је недавно напустио функцију премијера и који је данас тобоже без посла, то учинио да би се поново кандидовао за председника Црне Горе. Он је, као и раније, незамењиви играч Вашингтона и Брисела који је спреман да изврши „сваки задатак сваке туђе владе“

Пише: Игор ПШЕЊИЧНИКОВ, за РИА Новости

        ШЕФ Министарства спољних послова Црне Горе Срђан Дармановић изјавио је да се Русија веома „мешала у унутрашње ствари“ његове земље и да је покушала да спречи намеру власти у Подгорици да ступи у Северноатлантску алијансу.

        Како је објавила Радио-телевизија Црне Горе (РТЦГ), Дармановић је то рекао у интервјуу словачкој информативној агенцији TASR.

        „Русија се отворено мијешала у наша унутрашња политичка питања на шта нијесмо, наравно, гледали с одобравањем. Русија у посљедње двије, три године води политику интересних сфера и против је проширења NATO. Ми смо одлучили да о својим основним циљевима одлучујемо сами и били смо изненађени како снажно је Русија интервенисала и, наравно, да смо се бранили”, - рекао је Дармановић.

Где је ваше место?

        Као што памтимо, западни лидери су крајем 80-их обећали совјетском руководству да се NATO неће ширити на исток за рачун земаља бившег Варшавског уговора. Али, Варшавског уговора већ одавно нема, а NATO наставља да се шири.

        Притом, Русију не престају да из године у годину проглашавају претњом за Запад.

        Када су то учинили на последњем самиту алијансе у Бриселу, који је одржан 24. и 25. маја, међу противницима Русије по први пут је као пуноправни члан заседала Црна Гора. Упркос томе што се формалности са њеним ступањем у NATO треба да буду завршене 5. јуна.

        Међутим, „пуноправност“ је релативан појам у случају свих који нису Сједињене Државе. А шта је уопште Црна Гора и како се према њој односи „газда“ - колоритно је било продемонстрирано и само једним покретом председника САД Доналда Трампа који је грубо одгурнуо црногорског премијера Душка Марковића у други план уочи заједничког фотографисања.

        Марковић може до миле воље објашњавати да у томе не види никакав проблем. Наравно, све може бити отписано на Трампову урођену нетактичност и на његову узноситост. Само, да је на месту Марковића био неко ко није толико петостепен (рецимо, немачка канцеларка или канадски премијер), Трамп не би себи такву нетактичност дозволио.

        А у тој сцени има и нешто пророчко.                       

Остало је само да се отплеше

        „Наше чланство у NATO није уперено ни против кога, па тако ни против Русије. Али, наравно, не можемо да пристанемо да неко трећи одлучује гдје ћемо бити“, ватрено је Дармановић тврдио словачкој агенцији.

        Он је опет оптужио Русију да су њене „тајне службе отворено подржавале опозицију у Црној Гори која је била против уласка у NATO, све до отвореног покушаја државног удара“.

        Званична Подгорица ће, разуме се, мантру о покушају државног удара који је покушала Русија (уочи парламентарних избора 16. октобра прошле године) понављати у свакој згодној прилици. Али, по проценама црногорских патриотских организација - против чланства у NATO и данас је око 60 одсто становништва.

        Инсистирање црногорског министра на антируској реторици уочи самита NATO и након њега - не може се објаснити ничим другим него тежњом да се оправда пред својим народом за ступање Црне Горе у алијансу против Русије.

        Историјски, и Црногорци, и Срби (који су у суштини исти народ) сматрају Русију братском земљом. Међутим, сада официјелна Подгорица има покровитеља, па се црногорски политичари откидају с ланца - прескачући један другог - у испољавању поданичких осећања.

Протест против NATO у Подгорици

        Свом новом газди ће их изражавати - као и сви остали - бацајући се блатом на нашу земљу.

Све је како су научили. А научили су погрешно

        Уосталом, она иста Радио-телевизија Црне Горе активно је пренела још једну Дармановићеву изјаву: да његова земља у Русији не види „пример демократског система“ и да Москва покушава да омета деловање NATO и да га ослаби, а ЕУ да подели, чак и на Балкану.

        Пошто је Црна Гора у том контексту - еталон демократије, треба подсетити да су њене власти категорично одбиле да одрже општенародни референдум о уласку земље у NATO јер су унапред знале да ће већина бити против. Управо зато је одлука о ступању у NATO „провучена“ кроз Скупштину (парламент), гласовима посланика са којима је власти било једноставније да се „договори“ него са народом.

        Зато су црногорске власти и њихови вашингтонски ментори морали да претходно реше задатак обезбеђивања „неопходног“ састава Скупштине који ће ратификовати закон о ступању Црне Горе у алијансу. И, управо уочи тих парламентарних избора, који су по замисли Ђукановића и његових вашингтонских луткара морали да у Скупштину уведу „своје људе“, у Црној Гори се догодио „покушај државног преврата“. Све у свему, одговарајућа - методологија.

        Ни у Црној Гори ни у Србији, разуме се, готово нико не верује у глупост о руском мешању. Само, задатак и није у томе: шта ће им верзија која би била уверљива за бираче, ако су у стању да неуверљивом попуне цео информативни простор?

        Отворена бесмислица може улогу једине јавне верзије играти једнако добро као и смишљена дезинформација.

        Када се чита оно што америчка штампа пише о Русији, такође се мораш чудити: зар тамошњи читаоци заиста верују у „мешање Русије“ у њихове председничке изборе или у то да Трамп заиста делује по инструкцијама Кремља? Али, ако 95 одсто информативног поља подржава ту верзију - она напросто постаје основна.

        И нека половина становништва (плус-минус по различитим европским земљама) ипак не верује у „руску претњу“ - то мало брине они који све то гурају.        

Најлојалнији поданик

        Уосталом, као NATO пакту најлојалнији Црногорац - Мило Ђукановић је наизменично био и председник и премијер Црне Горе дуже од 20 година.

        Он одавно сарађује са Вашингтоном и Бриселом који су га својевремено спасили од кривичног процеса када је суд у Напуљу тражио да буде изручен да би му се судило. У замену, он се обавезао да ће своју земљу одвојити од Србије (што се и догодило на „референдуму“ 2006. године), а затим је и увући у NATO.

        Ето тако. У политичким круговима Србије и Црне Горе се говорка да је Ђукановић, који је недавно напустио функцију премијера и који је данас тобоже без посла, то учинио да би се поново кандидовао за председника Црне Горе.

        И шта?

        Он је, као и раније, незамењиви играч Вашингтона и Брисела који је спреман да изврши „сваки задатак сваке туђе владе“.