Игра ли Обама шах са Смрћу као Бергманов витез?

ВОДИ САД У НОВИ БЛИСКОИСТОЧНИ РАТ, МОЖДА И У ВЕЛИКИ РАТ У АЗИЈИ

СА НЕИЗВЕСНИМ ПОСЛЕДИЦАМА ЗА ЧИТАВ СВЕТ

• Ако изврши напад на Сирију, чије је руководство, наводно, прекршило забрану коришћења хемијског оружја - суочиће се са негативним ставом према новој војној акцији од стране Русије, Кине, многих земаља Латинске Америке, и главно, већине становништва саме Америке
• Ако он ништа не уради - на њега ће се из медија излити пљусак подсмеха, пре свега опозиционих, и не само њих, која ће наредне четири године називати Обаму плашљивцем, слабићем и преварантом. При том ће се све то одвијати у склопу подсмеха из Техерана и сходно томе проклињања из Тел-Авива
• Обама свеједно неће спасити своју репутацију - све непријатности због тог рата биће приписане његовом одуговлачењу од пре месец, годину, две. Он ће свеједно бити осуђен и жигосан као плашљивац и слабић

         Пише: Борис МЕЖУЈЕВ, политиколог (Москва)

        ЈУНАК познатог филма Ингмара Бергмана „Седми печат“, витез Антониус Блок, играо је шах са Смрћу одуговлачећи своју смрт која је требало да наступи заједно са прореченим поразом.

        Барак Обама све више личи на тог трагичног витеза, који некаквим лепим потезима и елегантним комбинацијама покушава да спречи неизбежно - потпуно укључивање САД у следећи блискоисточни рат, а одмах после њега - у велики рат у Азији са неизвесним последицама за Америку и читав свет.

        У ствари, после говора у Роуз Гардену, преко пута Беле куће, коментатори су разговарали само о томе да председник САД нема у резерви никакав маневар.

        Ако изврши напад на Сирију, чије је руководство, наводно, прекршило забрану коришћења хемијског оружја, суочиће се са негативним ставом према новој војној акцији од стране Русије, Кине, многих земаља Латинске Америке, и главно, већине становништва саме Америке. Ако он ништа не уради - на њега ће се из медија излити пљусак подсмеха, пре свега опозиционих, и не само њих, која ће наредне четири године називати Обаму плашљивцем, слабићем и преварантом. При том ће се све то одвијати у склопу подсмеха из Техерана и сходно томе проклињања из Тел-Авива

        Изгледа да је нашег шахисту Смрт поставила у  ситуацију пата у којем играч не може да учини ниједан добар потез. Сваки потез само погоршава његову позицију. Ипак, Обама чудом открива неки спасоносни маневар. Он чини потез, леп потез, али доста чудан, и изгледа, само привремено одуговлачи потпуно непријатан расплет.

        Он говори да намерава да изврши војни напад на Сирију, али се не укључује у копнену операцију. Не намерава да тражи одобрење Савета Безбедности, али у крајњем, није му потребно ни одобрење  од Конгреса своје земље. Али ипак, под наговором самих конгресмена (који су, узгред, благовремено иступили са одговарајућом поруком), он је одлучио да обезбеди подршку оба дома и сада, пре него што удари по ниткову Асаду, он ће, ипак, сазнати шта од њега очекују сенатори и конгресмени.

        Рекло би се да Обама елегантним гестом пребацује одговорност за све наредне догађаје у Сирији и у вези с њом, на законодавну власт. Прво, све се одвија потпуно у складу са Уставом, који у првом поглављу захтева да ратове објављује само Конгрес. Друго, у том случају Обама излази сув из воде.

        Ако конгрес блокира његову одлуку, онда он и скида одговорност са председника за раније изговорене речи о „црвеној линији“ и „хемијском оружју“. Ако Конгрес, напротив, подржи председника, у том случају одговорност се једнако дели између извршне и законодавне власти Америке. Дакле, чак и ако се сиријски рат покаже као највећи политички фијаско САД, нико неће моћи да за то оптужи лично Обаму и његову партију.

        Све је добро, осим што ће се, вероватно, ствари одвијати потпуно другачије. Пре свега, није сасвим јасно шта ће бити ако се мишљења у два дома поделе. Ако сенат  - можда - подржи Обаму, а Представнички дом, што је врло могуће, иступи против рата.

        Ако се не варам, то ће створити правну колизију која се може решити само уз помоћ Врховног суда. Али, не чекајући ту пресуду - Обама ће морати на своју одговорност да одлучи са ким је.

        Али, то није главно. Обама ће, највероватније, добити потребну резолуцију од Конгреса са малом разликом гласова у оба дома - демократе ће већином подржати председника, републиканци ће се поделити на два дела, и узгред, тај раскол ће касније одиграти значајну улогу, означавајући, условно речено, таборе интервенциониста и изолациониста у тој партији.

        Ипак, шта ће чинити Обама кад добије повољну резолуцију? Рекло би се оно што је обећао - нанети ограничени војни удар по Сирији. Али, до тада ће већ проћи две недеље. Вероватно ће Асад учинити огромне напоре да за то време коначно уништи снаге опозиције. Самит у Санкт Петерсбургу донеће до нове напетости - како између САД и њихових савезника, који много не желе да помажу Вашингтону, тако и у односима читавог Запада са Москвом и Пекингом.

        Наравно, за то време у Америци ће бити најгласнији гласови коалиција неоконзервативаца, либералних „јастребова“ и такозваних хуманитарних интервенциониста који ће, као и раније, грдити Обаму због неодлучности.

        Чим потребна резолуција буде добијена, већ сада довољно оштре грдње претвориће се у  вику без даха. А већ ту  Обама се неће избавити превентивним бомбардовањем, у том моменту од њега ће захтевати чврсту и коначну одлуку - управо упад у Сирију по ирачком обрасцу.

        Обама свеједно неће спасити своју репутацију - све непријатности због тог рата биће приписане његовом одуговлачењу од пре месец, годину, две. Он ће свеједно бити осуђен и жигосан као плашљивац и слабић.

        После тог рата  неоконзервативци и „јастребови“  превладаће све опоненте само као најдоследнији играчи у одбрани своје позиције, који сигурно иду према свом циљу - четвртом светском рату и преуређењу светског поретка у духу апсолутне хегемоније САД.

        Дакле, Обама је лукавим потезом одложио време обрачуна са Смрћу. Али, наравно, није добио партију.

        Да ли је он уопште у стању да победи? 

        Он, заправо, има у резерви један потез - и он може бити повезан са Русијом. Потез је рискантан.

        Обама превазилази своје негативне емоције према нашој земљи и њеном руководству - на самиту у Петербургу он наступа са понудом Русији: да привремено гарантује за Асада.

        Шта то значи? Представници Русије и других држава које нису сувише непријатељске према садашњој Сирији узимају под контролу арсенале хемијског оружја у тој земљи, захтевају од садашњег председника Сирије да поднесе оставку у неком прихватљивом али раније утврђеном року уз давање азила њему и његовој породици, обезбеђују формирање привремене прелазне владе која укључује умерене елементе различитих страна.

        Било би добро да баш у то време Америка одржи рунду затворених или отворених преговора са Ираном што би омогућило да се уклони напетост у том делу блискоисточног фронта

        Разуме се, све то би било могуће само у случају да САД одлуче да се лицем окрену према Русији и леђима према свим својим бројним „пријатељима“ на Истоку, који од свог моћног прекоокеанског савезника траже нове и нове жртве.

        Да ли је шахиста суперсиле спреман за такву ризичну размену, или је као раније спреман само да одлаже неминовни мат у име Пакла? Одговор на ово питање може дати само историја.

        Превела Ксенија Трајковић