И Кијев и Запад скривају ружну истину о Украјини, само – ревизор ће сигурно доћи

ПРИЛЕПИН: БАШ БИХ ВОЛЕО ДА У ТИМ ТРЕНУЦИМА НЕКИМА ВИДИМ ЊУШКЕ...

• Једног дана ће се разоткрити да су Украјинци убијали своје на кијевском Мајдану. Откриће се и да жртава у Одеси има још више, вишеструко. А да је малезијски „Боинг“ оборила украјинска војска
• Откриће се и да је од 73 гађана православна грама у Донбасу — половина гађана намерно. Биће пронађене десетине гробница са телима невиних становника Луганске и Доњецке области. Сазнаће се да су у подрумима Службе безбедности Украјине на најзверскији начин мучене стотине људи...

Пише: Захар ПРИЛЕПИН

          А ЗАМИСЛИТЕ да се постепено, корак по корак, све то открије.

          Да су наређење о убијању момака из „Небеске стотине“ на кијевском Мајдану издали њихови – неко од ваших, од оних који су заједно са вама стајали на Мајдану.

          Да су прву крв у Донбасу пролили припадници Јарошевог Десног сектора.

          Да је у Мариупољу зверски и с предумишљајем убијана полиција.

          И да се открије да жртава у Одеси има још више, вишеструко, и да су за то одговорне градске власти у Одеси, које су и довеле у град праве правцате нацисте.

          И да је „Боинг“ је оборила украјинска војска.

          И да су наређења о гранатирању цивилних квартова, када су целе улице биле самлевене у прах, издавана потпуно свесно.

          И да је трипут, потпуно свесно, украјинска војска намеравала да дигне у ваздух депонију нуклеарног отпада у Доњецку, да чак и писана наређења могу да се пронађу.

          И да је од 73 гађана православна грама у Донбасу — половина гађана намерно.

          И да буду пронађене десетине гробница са телима невиних становника Луганске и Доњецке области.

          И да се сазна да су у подрумима Службе безбедности Украјине на најзверскији начин мучене стотине људи.

          Е, када све то исплива на површину, волео бих да видим фацу, рецимо, песника Бориса или песника и критичара Јурија, као и Бахита и Алексеја који су им дошли у госте. Или нека се бар погледају између себе својим тужним очима.

          Добро знам ту кијевску дружину. Било би ми занимљиво да их видим, управо њих — своју старију браћу по занату, био би то прави гогољевски тренутак.

          Шта ли би рекли поводом свега – питам се ја. Да ли би пролили сузе, макар случајне, краткотрајне...

          Али, неће бити никаквих речи.

          Нико никада ништа неће признати.

          А ипак ће ревизор доћи, свеједно. Од ревизора се још нико није сакрио.