Foreign Policy списак 100 водећих мислилаца света претворио у геополитичку диверзију

ТОПОВИ ЋУТЕ, АВИОНИ СУ ЈОШ НА АЕРОДРОМИМА, АЛИ ЈЕ ПРОПАГАНДИСТИЧКА МАШИНА ЗАПАДА МОБИЛИСАНА…

Foreign Policy

• Амерички часопис међу реметиоце спокојства у свету ове године сврстао осморицу. Петорица су овако или онако су повезана са исламским терором на Блиском истоку и у Африци (укључујући вођу Исламске државе Абу Бакара ал-Багдадија и главешину Боко Харама Абубакара Шекауа), а остала тројица су - грађани Русије
• То су председник Владимир Путин (уз формулацију „зато што је управо он извео у први план судбину Русије“), филозоф Александар Дугин („за разраду екпазионистичке идеологије Русије“) и бивши премијер Доњецке Републике Александар Бородај („за руковођење настанком непризнате републике“)
• Ово је прави скандал који свим антируским снагама обећава пуне гаће радости, али у овоме - за оне који пажљиво слушају речи Барака Обаме - нема никаквог изненађења. Његов идеолошки постулат је: тројна претња свету - Исламска држава-Русија-Ебола, а тај постулат је у овај рејтинг само уграђен са креативном довитљивошћу
• Изгледа да се морамо навикавати на то да међународни рејтинзи, разни спискови и хит-параде - који ни досад нису блистали објективношћу, постају територија рата
• Топови ћуте, авиони су на аеродромима, али је пропагандистичка машина Запада мобилисана и спремна да све пред собом „пржи напалмом“. Пред њом је задатак да маргинализује Русију, да је сатера у паралелну реалност, у пећине Тора-Бора…

Пише: Игор КАРАУЛОВ, писац и преводилац

        СПИСАК сто водећих мислилаца света, који сваке године објављује амерички часопис Foreign Policy, преживео је три етапе сопствене еволуције.       

        Најпре су сачинитељи списка покушавали да направе рејтинг светских паметњаковића, популарних личности које се баве интелектуалним радом - од Ноама Чомског до Ричарда Докинза, од Френсиса Фукујаме до Орхана Памука.

        Потом су се критеријуми за одабир мислилаца јако разводнили, па су списак за 2009. годину већ предводили ликови као што су финансијер Бер Бернаке, двоје Клинтонових, генерал Петреус и, наравно, краљ свих светских интелектуалаца Барак Обама. Тако се рејтинг фактички претворио у смотру кандидата за Нобелову награду за мир, са неизбежним учешће шефова држава, ајкула бизниса, срадалника из земаља у развоју, алтернативних сликара и сличних.

        Ове године је наступила најпикантнија етапа - етапа геополитичке диверзије.

        Већ у прошлогодишњем списку личности са рејтинга нису биле поређане по редним бројевима, већ разбијене на поједине категорије: „властодршци“, „бунтовници“, „иноватори“, „еколози“, „летописци“, „магнати“...

        У списку за 2014. годину, који се појавио под вриштећим насловом „Поцепани свет“, додата је још једна рубрика, ради које је изгледа све то било и замишљено - Agitators. То јест: реметиоци спокојства или напросто „смутљивци“. 

        Та категорија је предвиђена за мислиоце-антихероје које, публика треба да доживљава као наследнике професора Моријартија или као апсолутне зликовце из филмова о Џемсу Бонду.

        Међу реметиоце спокојства сврстана су осморица. Петорица од њих (укључујући вођу Исламске државе Абу Бакара ал-Багдадија и главешину Боко Харама Абубакара Шекауа)  овако или онако су повезана са исламским терором на Блиском истоку и у Африци, а остала тројица су - грађани Русије.

        То су председник Владимир Путин (уз формулацију „зато што је управо он извео у први план судбину Русије“), филозоф Александар Дугин („за разраду екпазионистичке идеологије Русије“) и бивши премијер Доњецке Републике Александар Бородај („за руковођење настанком непризнате републике“).

        Ово је прави скандал који свим антируским снагама обећава пуне гаће радости, али у овоме - за оне који пажљиво слушају речи Барака Обаме - нема никаквог изненађења. Његов идеолошки постулат је: тројна претња свету - Исламска држава-Русија-Ебола, а тај постулат је у овај рејтинг само уграђен са креативном довитљивошћу.

        Наравно, вирус не можеш сместити у списак физичких лица, мада је Љев Лосјев писао: „Јесте ли ви Рус? Не, ја сам вирус сиде“. Зато је предложена друкчија тријада, Још упечатљивија: Исламска држава-Русија-Боко Харам…

        Хајде, пратимо мало руке наших америчких колега. Шта заправо ради часопис Foreign Policy?

        Покушава да Русију вештачки смести у контекст у којем нико од нас не може да је замисли ни у страшном сну: да нас угура у „исламистички сендвич“ у којем су Исламска држава, која се појавила уз подршку САД и започела немилосрдно насилно прекрајање граница Сирије и Ирака, и исти такви дивљаци са севера Нигерије чији пут је посејан убиствима и пљачкама.

        Уосталом, ако су западном малограђанину већ успешно убризгали мисао да су рат против Хитлера добиле САД и Енглеска уз минимално учешће СССР, зашто не покушати и са постављањем огромне земље у исти ранг не са државама-паријама, већ са некаквим локалним бандама?

        Само, зашто ли међу мислиоце на убацише Петра Порошенка? Прорачунати лукаву трајекторију скока у председничку фотељу није било лакше него лет до комете Чурјумова-Герасименко.

        Зашто не сматрати мислиоцем Јацењука, тог украјинског Хамлета којег нико није схватао озбиљно док се није попут зеца ухватио за положај премијера?

        Дође ми - док гледам празнину на списку где морао да буде амбасадор САД у Кијеву Пајет, заједно са слатким паром Ештон-Филе који је много урадио за свргавање Јануковича - да чеховски крикнем „Заборавили сте човека“.

        Овако се испоставља да свих тих људи у Украјини као да није никада било, а као да је био Дугин који је (што је очито булажњење) тобоже давао инструкције Игору Стрелкову.

        На списку Foreign Policy увек су, по традицији, представници руске опозиције. На њему су били Јегор гајдар, Гари Каспаров, ителектуалке из Pussy Riot и Алексеј Наваљниј. Ево их и ове године: геј-активисткиња Лена Климова и еколог Јевгениј Витишко, само они су трећеразредне фигуре.

        Поменути су још само два грађанина Русије: Генадиј Тимченко, који је због улоге у руско-кинеском гасном пројекту, разврстан међу „магнате“ и Александар Пономарјов - један од аутора пројекта „Антарктопија“.

        Додуше, све су то детаљи унутар једне провокационе замисли.

        Изгледа да се морамо навикавати на то да међунардони рејтинзи, разни спискови и хит-параде - који ни досад нису блистали објективношћу, постају територија рата. Стога је озбиљно рачунање с њима исто што и позивати се 1942. године на радио-емисије Ханса Фрича.

        Топови ћуте, авиони су на аеродромима, али је пропагандистичка машина Запада мобилисана и спремна да све пред собом „пржи напалмом“. Пред њом је задатак да маргинализује Русију, да је сатера у паралелну реалност, у пећине Тора-Бора…

        Ипак се поцепани свет некада и негде мора саставити…