Ево како је Џорџ Сорош вршљао и још вршља по Русији

„СОРОШЕВА МРЕЖА“ НА ЛИСТИ 12 СТРАНИХ НВО

КОЈИМА ЋЕ БИТИ ЗАБРАЊЕНО ДЕЛОВАЊЕ У РФ

Џорџ Сорош

• Сорошев Институт „Отворено друштво“ делује преко структура које је у Русији формирао, а то су: Московска виша школа социјалних и економских наука, Фондација за културу и уметност, Институт „Про Арте“ и непрофитни фонд Пушкинова бибилиотека за подршку издаваштву, образовању и новим информационим технологијама. Многе регионалне библиотеке су такође под покровитељством Сорош фондације
• ПРИМЕР: У регионалне библиотеке Сорош фондација шаље књиге страних аутора чији радови тумаче светску историју кроз призму Запада. Таква је и спорна књига Џона Кигана о Другом светском рату.Такође, на полице руских библиотека стигле су однедавно и књиге Кигановог ученика - британског историчара Ентонија Бивора у чијој је књизи „Пад Берлина. 1945“ Совјетска армија окарактерисана као „војска насилника“
• Године 2001. Сорош фондација је почела да отвара по Русији правне информативне центре који су 2013. године постали познати као „центри друштвено важних информација“. Представљани су као  центри за унапређење правне културе и правне свести становништва, у првом реду омладине и пензионера
• Сорошева мрежа у Русији нашла се на „патриотској стоп-листи“ коју је предложио шеф комитета Савета Федерације РФ за међународне односе Константин Косачев. На њој су стране невладине организације које се озбиљно мешају у унутрашњу политику Русије. Поводом појаве „стоп листе“, Косачов је рекао: „Након низа државних удара у Грузији, Украјини и другде и постављања лојалних режима - Американци и њихови савезници не скривају да смо ми, Русија, следећи“

        ИНСТИТУТ „Отворено друштво“ (Сорош фондација) је још 2004. године званично престао да даје донације руским организацијама, међутим структуре формиране у садејству са Сорош фондацијом активно функционишу до данашњег дана.

        Њихови пројекти обухватају Московску вишу школу социјалних и економских наука, Фондацију за културу и уметност, Институт „Про Арте“ и непрофитни фонд Пушкинова бибилиотека за подршку издаваштву, образовању и новим информационим технологијама.

        Према истраживању „Известия“, многе регионалне библиотеке су такође под покровитељством Сорош фондације.

        „Отворено друштво“, упркос чињеници да је 2003. године објавио прекид својих активности у Русији, створио је мрежу контролисаних или повезаних организација широм Русије које и дан-данас функционишу. Мрежа креирана уз подршку тог америчког Института покрива Смоленску, Московксу, Самарску, Свердловску, Кемеровску и друге области Русије.

        У регионалне библиотеке путем свог непрофитног фонда „Пушкинова библиотека“ - Сорош фондација шаље књиге страних аутора чији списи тумаче светску историју кроз призму Запада. На пример, библиотеци Смоленске области испоручена је књига Џона Кигана о Другом светском рату.

        А Киганови радови су још за његовог живота критиковани од стране војних историчара Бесфорда и Хауарда. Обојица су говорили, да је он у својим радовима profoundly mistaken (жестоко грешио).

        Амерички политиколог Ричард Бетс је рекао да је Киган био naïf about politics (наиван у политици).

        Такође, на полице руских библиотека стигле су однедавно и књиге Кигановог ученика - британског историчара, почасног доктора хуманитарних наука Универзитета у Кенту Ентонија Бивора. Његови радови из историје такође су изазвали низ притужби светских историчара, у првом реду руских. У Биворевој књизи, „Пад Берлина. 1945“ - Совјетска армија је окарактерисана као „војска насилника“.

        Немачки историчар Јохан Хелбек напомиње да Бивор у својој књизи „Стаљинград“, покушава да представи Стаљинградску битку као рат совјетских власти против сопственог народа, без провере гласина које противрече историјским документима. У принципу, „Стаљинград“ је, према оцени Хелбека, написан отворено са пронемачке позиције и „претпран је пропагандним стереотипима формираним још за време Трећег рајха“.

        Сорош фондација је почела да шири свој утицај у Русији још  90-их година, помажући донацијама, књигама и предавањима руске библиотеке, универзитете и музеје. Донације су се у раним 1990-им годинама кретале од 4 хиљаде до 10 хиљада долара.

        У јуну 1994. године, уз подршку програма „Исток-Исток“, Сорош фондације и Светске федерације истраживања будућности, отворена је прва школа младих научника „Будућност Балтичког региона - будућност Русије“ у Старом Петергофу.

        У њој су почели да функционишу месечни семинари о политичким наукама и о проблемима регионалног развоја.

        Од 1997. године, фондација је обезбедила сталну везу са интернетом Ермитажу, Руском музеју, Књижевно-меморијалном музеју Достојевског, Руској народној библиотеци, Библиотеци Мајаковског, највећим универзитетима и водећим медицинским установама. Фонд је купио опрему, организовао приступне хостове и преузео на себе све трошкове интернет саобраћаја.

        Године 1998. Муромски музеј је победио на конкурсу Сорош фондације „Отворени музеј у отвореном друштву“ и као награду добио донацију већу од 8 хиљада долара.

        Од 1999. године, специјалисти Фонда повезали су научне библиотеке за интернет-наставу и увели интернет, у потпуности плаћајући све трошкове. Тако је, на пример, 2001. године, отворена Читаоница архива ВОЛСНХ (Слободно друштво љубитеља писмености, наука и уметности) уз помоћ пројекта, који је такође финансирала Сорош фондација.

        Уз подршку института „Отворено друштво“ у многим регионима при универзитетима су отворене електронске читаонице, центри усмене историје, телекомуникациони центри, веб- лабораторије, предавања доступна на интернету.

        Многе библиотеке су почеле штампање великих тиража књига за слепе и слабовиде у оквиру пројеката подржаних од стране Сорош фондације, као и библиотеке Санкт-Петербурга.

        У 2002. години, сарадници програма „Право“ института „Отворено друштво“ држали су правне семинаре за адвокате из градова који су учествовали у другом програму фонда - „Мали градови Русије“.

        У периоду од 2000. до 2003. године, запослени у универзитетским библиотекама организовали су рад Томског тренинг-центра, опет уз подршку Фонда. Одржано је 13 курсева - у укупном трајању 100 школских часова.

        Године 2001. Сорош фондација је почела да отвара по Русији правне информативне центре који су 2013. године постали познати као „центри друштвено важних информација“. Представљани су као  центри за унапређење правне културе и правне свести становништва, у првом реду омладине и пензионера.

        У ствари, под окриљем добротворности, просвећења и образовања - Сорош фондација активно уводи потребну идеологију.

        А преко изграђеног система наводно доброг института „Отворено друштво“ груписала је руске библиотеке, у првом реду школске и универзитетске.

        Активност овог и других сличних страних фондова је одавно позната руским властима. Међутим, тек ове године је Савет Федерације (горњи дом руског парламента) одлучио да направи „патриотску стоп-листу“, која је обухватила 12 страних непрофитних организација, укључујући и Сорош фондацију.

        Прављење зог списка подржале су све парламентарне странаке.

        Како је рекао лидер Комунистичке партије РФ Генадиј Зјуганов, такав списак је требало направити још одавно. А секретар ЦК Комунистичке партије Сергеј Обухов сматра да прва на овој стоп-листи морају бити филијале Сорош фондације.

        - Потпуна је срамота да по земљи шетају страни изасланици, под разним изговорима и дају новац за подривање наше националне безбедности, за подмићивање званичника, који се, у ствари, извршавајући наређења својих обавештајних служби и влада, односе према нашој земљи апсолутно непријатељски - наглашава Зјуганов.

        Стварање „патриотске стоп-листе“предложио је шеф комитета Савета Федерације за међународне односе Константин Косачев, због чињенице да су стране невладине организације почеле да се озбиљно мешају у унутрашњу политику Русије.

        - Након низа државних удара у Грузији, Украјини и другде и постављања лојалних режима, Американци и њихови савезници не скривају да смо ми, Русија, следећи - рекао је Косачев.

        По његовом мишљењу, Запад не преза од коришћења свих могућих средства. Креирање стоп-листе, по мишљењу Косачова, омогућиће ограничавање дејства усмерена на слабљење Русије инострних НВО које раде у корист других држава.

        Превео: Срђан Ђорђевић