Двери су органски оријентисане на Русију и јединствена појава на Балкану
ПОЛИТИЧКИ ПОКРЕТ ЛИШЕН СВАКОГ ВОЖДИЗМА
- ОД РУСИЈЕ НЕ ТРАЖЕ НИШТА, ЧАК БИ И ДА ЈОЈ ПОМОГНЕ
Пише: Никита БОНДАРЈЕВ, виши научни сарадник РИСИ
- Двери нису партија лидерског типа, као што су сви „стари” покрети у Србији; Дверима управља сложна група истомишљеника, од којих нико не машта да постане „нови Коштуница” или „нови Шешељ”
- Двери своја идејна начела називају „светосављем”, то јест следовањем заветима Светог Саве српског, духовног просветитеља и учитеља вере, кога поштује и Руска Православна Црква, при чему православље за Двери (како је то у случају Образа, чији чланови носе велике крстове, па их и тетовирају), није спољашња атрибутика, него организациони принцип и њиховог политичког програма и личног живота
- Члан Старешинства, Зоран Радојичић: Двери своју политичку делатност не везују ни за Јељцинову, ни за Путинову Русију, него за Русију Светих Серафима Саровскога и Јована Кронштатскога, Достојевског и Толстоја, Берђајева и Ивана Иљина. Мада вам је с Путином кренуло, нема таквог политичара у свету...
ЈЕДАН од, за Русију принцпијелно важних, учесника политичког процеса у Србији је омладински православни покрет „Двери српске“. Без обзира на то што на прошлим изборима нису успели да пређу границу од пет посто, управо с тим покретом многи аналитичари, чак и либералног правца, везују будућност „почвеничке“ (у тле укорењене, нап. прев.) конзервативне идеологије у Србији.
Патриотске снаге у овој земљи сада се налазе у дубокој кризи. Најмногобројнија од партија десног, национално оријентисаног правца, ДСС бившег премијера Војислава Коштунице, тешко да ће освојити више од осам посто гласова. Друге доследно патриотске организације - СРС којом руководи „хашки утамниченик“ Војислав Шешељ, радикално националистички покрет Образ, као и Двери - налазе се на ивици цензуса од пет посто.
Ова ситуација настала је због чињенице да српски бирачи, с једне стране, више немају поверења у политичке ветеране типа Војислава Коштунице, а с друге стране, политичке партије и покрети, млади и по стажу и по чланству, немају приступа средствима јавног информисања због свесне опструкције садашњих власти.
У овом моменту, Двери су у спору с државним каналом РТС, који одбија да том покрету у етру обезбеди законом прописано време за кампању.
Зашто је за нас тако важан овај невелики ванпарламентарни омладински покрет?
„Двери српске” - то је јединствена појава на Балкану. Срж тог покрета су људи који се знају од ране младости, јер су сви били студнети Филолошког и Правног факултета Београдског универзитета и окупили су се око часописа православне студентске омладине, који се такође звао „Двери српске”.
Одатле прва разликовна црта Двери: то није партија лидерског типа, као што су сви „стари” покрети у Србији; Дверима управља сложна група истомишљеника, од којих нико не машта да постане „нови Коштуница” или „нови Шешељ”.
Недостатак препознатљивог партијског вође Дверима је стварао известан проблем, зато што је партијска делатност у Србији потпуно прожета духом „вождизма” и партијског мачизма. Морамо да устврдимо да је, у целини и начелно, покрет Двери успео да надиђе „вождистичке” тенденције српског политичког живота - у том покрету нема одмах препознатљивих лица, али постоји, јединствен за Србију, начин вођења кампање и пропаганде, који Дверима омогућује сталан пораст броја бирача.
Друга одликовна каквота покрета Двери јесте задивљујућа хомогеност, доследност и чистота идеологије.
Савремена Србија у великој мери живи у координатном систему успостављеном још у доба Слободана Милошевића, кад је главном чуварком конзервативних вредности и традиционалног начина живота себе прогласила Социјалистичка партија Србије (СПС).
За велики део становништва, нарочито у провинцији, социјалисти су донедавно били главни носиоци конзевративиног погледа на свет, и тек су преговори о Косову у Бриселу, на којима је Србију представљао лидер СПС-а Ивица Дачић, с разлогом поткопали ту репутацију.
Ништа мање синкретична није ни владајућа партија напредњака (СНС),која се својевремено отцепила од Шешељевих радикала - напредњаци су истовремено и за пријатељство са Русијом и за улазак у Европску унију, и за јаку војску и за улазак у NATO, и за Велику Србију и за признање независног Косова.
Двери своја идејна начела називају „светосављем”, то јест следовањем заветима Светог Саве српског, духовног просветитеља и учитеља вере, кога поштује и Руска Православна Црква, при чему православље за Двери (како је то у случају Образа, чији чланови носе велике крстове, па их и тетовирају), није спољашња атрибутика, него организациони принцип и њиховог политичког програма и личног живота - сви чланови Двери су углавном црквени људи, а неки чланови Старешинства покрета су и укључени у рад црквених одбора.
То су људи скромни, лишени агресивности, али непоколебиво уверени у исправност својих ставова.
Трећа особеност Двери - то је фактички прва у Србији „мрежна” партија, која се у политичкој борби не ослања толико на традиционална средства масовног информисања, него на друштвене мреже и интернет. Та стратегија је делимично изнуђена, али се показује као веома делатна.
Основни канал којим се Двери оглашавају је интернет радио, при чему је тај канал данас најслушанији интернет радио у Србији, чак ако се у обзир узму и чисто забавни канали. У припреми је и интернет телевизија.
Двери су активно присутне на свим социјалним мрежама, користећи за своје циљеве таква средства западног социо-културног инжењеринга каква су „Лајвџрнал”, „Фејсбук” и „Твитер”. Последица је то да је Дверима пошло за руком да заинтерсују део „освешћене” градске омладине, која уопште не гледа ТВ и не чита новине, сазнајући све новости са интернета.
На запрепашћење либералне јавности, међу систем-администраторима, веб-дизајнерима и свима онима које у Русији збирно зовемо „блогерима”, који својих гласовима традиционално хране левичаре и либертаријанце, нашло се доста српских родољуба.
Четврта уникална особина Двери је њихова органска, неизменљива оријентација ка Русији.
„У Србији има приличан број људи који се овако понашају - оду у руску амбасаду, и кажу: Ја сам русофил, волим Русију, волим Русе, дајте ми, молим вас, паре због тога, што више, то боље. Неке политичке партије се региструју надајући се да ће извући паре од „богатих Руса”. У таквој ситуацији је тешко доказати да ти од Русије не треба ништа, и да желиш, по мери својих снага, нечим да помогнеш Русији”, говори члан Старешинства Двери, Срђан Ного, о оном што га мучи.
Други члан Старешинства, Зоран Радојичић, каже: „Двери своју политичку делатност не везују ни за Јељцинову, ни за Путинову Русију, него за Русију Светих Серафима Саровскога и Јована Кронштатскога, Достојевског и Толстоја, Берђајева и Ивана Иљина. Мада вам је с Путином кренуло, нема таквог политичара у свету”...
Превод: мр Владимир Димитријевић
