Донбас је сидро за прозападну Украјину и тачка окупљања проруске Украјине
ЗБОГ ЧЕГА СЕ ДОЊЕЦКА И ЛУГАНСКА РЕПУБЛИКА НЕ БОРЕ САМО ЗА СВОЈ СТАТУС И ОПСТАНАК?
- Москва и Донбас приморавају Кијев, окупиран бандеровцима и Американцима, да узму у обзир руске интересе и интересе самог Донбаса који остатку Украјине не дозвољва да потпуно побегне од Русије
- Донбас угрожава сам политички пројекат „Украјина није Русија“, главни принцип унитарности и саборности свесно-украјинског народа, то јест, принцип да сви грађани Украјине једнинствено мрзе Русију и постају нацисти
- Мисија Донбаса је компликована и захтева огроман напор - будући да ће Новоросија, постати пример за Малорусију и модел нове, ослобођене од нациста, Украјине. До тога се може доћи како војним путем, тако и мирним, економским
- Засад је на снази војна варијанта. Али, прекомпоновање Украјине зависи од исхода глобалног сукоба између Вашингтона и Москве, САД и Русије, Запада и не-Запада
Пише: Едуард БИРОВ
СВАКИ пут, када руска власт у оквиру посткримске стратегије у Украјини говори о излазу из сукоба кроз „консолидацију јединственог украјинског народа“, намеће се природно питање - а шта је са Новоросијом? За шта се бори Донбас - за Новоросију или за јединствену Украјину?
Ово питање активно користе манипулатори у патриотском политичком сегменту, одмах започињу познату песму о „издаји Кремља“ и „предаји Новоросије“. Међутим, чак и без провокатора у руском народу долази до чуђења, заснованог на лажном размимоилажењу Новоросије и остатка украјинске земље. Наводно, је л’ ми у Донбасу бранимо Новоросију или јединство украјинског народа?
Међутим одговор је једноставан и очигледан: Донбас се бори за Новоросију и - шире - за проруску Украјину, а у коначном смислу - за Русију и руски свет против агресије Запада.
То су само различите фазе истог процеса.
Новоросија, проруска Украјина, Русија и Белорусија, Руски свет - велика многоделна бабушка, где су сви елементи - делови једне целине. Ми се боримо за сваки део те целине, не супростављајући их један другом. Нама није претња Украјина као таква, са територијом и народом, већ Украјина као западни политички пројекат, у ствари Бандерија, са својом нацистичко-олигархијском елитом.
Географска Украјина, ослобођена русофобске пропаганде, може и треба да буде део Руског света са одређеном фолклорно регионалном посебношћу. Они, који се залажу за присилну денацификацију Украјинаца, у ствари, доприносе још већој „нацификацији“ и отуђењу од Русије.
Да, привремено смо изгубили умове тамошњег руског и малороског становништва. Али, стратешки они и даље остају наши. Запад ће се поиграти - искористити их и одбацити, а за Руски свет, ове земље ће заувек остати колевка. Зато је немогуће супротставити Новоросију и географску Украјину.
Не постоји ништа чудно, када руско руководство усмерава пажњу час на Новоросију, час на украјински народ - у зависности од потребе. То је нормална геополитичка игра: када се, без угрожавања принципа и интереса, користе различите комбинације за њихово остваривање.
У условима, када је Запад искористио марионете за одвајање украјинске земље од Русије, на тај начин како не би био директан учесник у фашизацији Украјине, већ само „посредник у промени власти“, Русија је такође била приморана да поступа посредно - помажући борбу дела украјинског становништва у Новоросији за своје интересе и принципе. На тај начин се супроставља бандеровцима-евроинтеграторима који су хтели да самељу Донбас и учине га свесно-украјинским.
Сада, када су Кијев и Запад после вишемесечних борби поломили зубе на војсци Новоросије, када су схватили да не могу силом сломити Донбас, а одвојити га од себе још им је скупље, Русија присиљава Кијев да призна Донбас за пуноправног субјекта на свеукрајинској територији, а Донбас - да уђе у квази-државну творевину у заједничким границама, али као посебан центар моћи.
У ствари, Москва и Донбас приморавају Кијев, окупиран бандеровцима и Американцима, да узму у обзир руске интересе и Донбас јер дотиче остатак Украјине и не дозвољва јој да потпуно побегне од Русије. Штавише, угрожава сам политички пројекат „Украјина није Русија“, главни принцип унитарности и саборности свесно-украјинског народа, то јест, принцип да сви грађани Украјине једнинствено мрзе Русију и постају нацисти.
Наравно, отворена и све израженија у борба за „уски свет у Украјини пожељнија је од садашњих посредних акција руске државе. И руска застава заједно са заставом Новоросије и симболима проруске Украјине над војском која ослобађа територију до Љвова, била би куд и камо ближа срцу руском народу и патриотама.
То је истина, и могуће је разумети незадовољство патриота садашњом стратегијом.
Само, морамо схватити да Русија не може тако отворено деловати, јер још увек није ступила у директан сукоб са САД и NATO. Штавише, мора да чини све да одложи тај сукоб и подели јединствени западни фронт који је Вашингтон формирао. И, судећи по недавним акцијама Француске и Немачке, а да не помињемо Чешку, Грчку и Аустрију, то је постигнуто.
Директна жестока конфронтација са консолидованим Западом у условима када је доларскии систем и даље прилично јак, превише би била несмотрена и исхитрена. Време ради за Русију.
Али, ако је тако, опонирају противници, шта је онда са Кримом? Зашто се он разликује од Донбаса? Да ли је Крим више руски од Донбаса?
Наравно да није. Није ствар у степену рускости, то је генерално вештачки питање - поређење вредности Крима и Донбаса. Зар нису Краматорск и Славјанск, Иловајск и Горловка, проливајући крв у борбама против казнене експедиције, показали своју рускост, доказали преданост Руском свету боље од било кога другог?!
Разлика Крима је само у једном - у јединственом географском положају и војном статусу.
Због руске војне базе и обзиром да је полуострво, Крим се могао безбедно одвојити од Украјине, затварајући перекопско сужење на северу.
Враћање Крима није довело до губитка целе Украјине за Русију. Крим је за бандеровце и онако био као пета нога псу - тешко да се одсече, а ничему не користи. Али, кључни моменат је било присуство руске војне базе.
У случају да смо дозволили америчким марионетама да заузму Крим и протерају руску флоту, она би стратешки за Русију била изгубљена.
После тога би се слободно могло говорити о катастрофалном поразу Русије у Украјини. Али, то се није десило управо захваљујући кримској операцији. У томе и лежи „посебност“ Крима, у томе је геополитички значај његовог враћања.
Са Донбасом је потпуно другачиjа ситуација - тако безболно и прецизно, као Крим, одвојити га од Кијева било је немогуће. По свим војним сценаријима, ако уводите војску у Донбас, мора се ићи барем до Дњепра: а са сваким новим километром ка западу фронт се толико шири и распростире од Црног мора до белоруских шума. Зато Кремљ није одмах након Крима, када је био најпогоднији моменат за такву акцију, после мерења свих „за“ и „против“ није пошао тим путем, а сада је то још мање могуће.
Изабран је други пут: Донбас као сидро за прозападну Украјину и тачка окупљања проруске Украјине.
Мисија Донбаса је компликована и захтева огроман напор - будући да ће Новоросија, постати пример за Малорусију и модел нове, ослобођене од нациста, Украјине. До тога се може доћи како војним путем, тако и мирним, економским.
Засад је на снази војна варијанта, коју, на огромну жалост, прате жртве међу цивилним становништвом. За превођење на мирну варијанту потребно је примирје са стварним прекидом ватре, за које се залаже Москва преко минских споразума.
На крају крајева, морамо схватити да прекомпоновање Украјине зависи од исхода глобалног сукоба између Вашингтона и Москве, САД и Русије, Запада и не-Запада.
Ударна игла Запада су долар и финансијски колонијализам.
Ако то пропадне - биће ослобођена Украјина, Сирија, Авганистан...
Цео свет ће се променити, до непрепознатљивости.
Превод: Срђан Ђорђевић
