Девет од десет америчких црнаца убију - амерички црнци

ИДЕАЛНА БУРА: ФЕРГУСОН ПРЕПЛАВИЛЕ ПРИСТАЛИЦЕ

РЕВОЛУЦИОНАРНЕ КОМПАРТИЈЕ САД И „НОВИ ЦРНИ ПАНТЕРИ“

• Према попису из 2012. године, Афроамериканци чине око 13,5 одсто становништва САД. Међутим, према подацима Министарства правде, на њих отпада око 50 одсто свих насилних кривичних дела   
• У великим градовима, као што су Њујорк, Чикаго и Бостон, црнци почине око 60 одсто кривичних дела. При том су Афроамериканци најсиромашнија расна група у Америци
• Истина је: доста црнаца гине на улицама америчких градова, али је у 2013. години, према подацима FBI, 91 одсто њих погинуло од руке тамнопутих Американаца, и то у највећем броју случајева - у криминалним обрачунима
• На кризи у Мисурију на све начине покушава да прикупи поене, које свакодневно губи, лево крило Демократске партије. Гневни незапослени Афроамериканци представљају одличан изборни материјал, али тешко да се неко озбиљно брине због њихове судбине

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИЈ, писац

         АМЕРИЧКЕ унутрашње вести обично нас не збуђују превише. Међутим, трагични инцидент у градићу Фергусон, у државаи Мисури, и протести црних Американаца који су уследили за њим, па се претворили у масовне нереде, привукли су велику пажњу и у Русији.

         Током хапшења 18-годишњег Мајкла Брауна, под још увек неразјашњеним околностима, полицајац Дарен Вилсон пуцао је неколико пута и усмртио Брауна на лицу места. Црна заједница изашла је на улице и тражила „правду за Мајкла“.

         Град кључа већ више од недељу дана. У општој гужви почеле су пљачке продавница и кућа. Полиција је увела полицијски час, који је прекршен исте ноћи. Снаге реда и мира употребиле су сузавац, штитове и пендреке. Према полицији су летели камење и Молотовљеви коктели. 

         То је оно што је код нас познато онима који прате вести преко океана. Главне телевизије и новине углавном су се сконцентрисале на два детаља: колико често америчка полиција користи оружје и убија афроамериканце и колико жестоко гуши побуну црне заједнице. Али, то није цела прича. Јер, лекције из Фергусона заслужују да их научимо - на туђим грешкама.

         Када је била сазвана велика порота ради доношења одлуке о кривичном гоњењу полицајца Вилсона, град се умирио на један дан. Ал' не лези враже. Укупно расположење у медијима, генерално оптужујуће према полицији, променило се након приказивања снимка са сигурносних камера локалне продавнице. На снимку се тачно види како Браун - неколико минута пре кобне пуцњаве - са својим пајташем пљачка продавницу.

         И Фергусон је поново експлодирао. Чувари реда су изгубили контролу над градом, без обзира на пристигло појачање у виду државне полиције.

         Тада је гувернер позвао у помоћ националну гарду. У граду су се појавила лака оклопна возила, снајперисти на крововима и гардисти у војничкој опреми с аутоматским оружјем.

         Али, нереди нису престали. У град су почели да пристижу, са телевизијским екипама, друштвени активисти, тамнопуте естрадне звезде и представници верских организација.

         До тада су се грађани Фергусона већ прилично забринули за будућност града, па су се на улицама појавили људи који су покушавали да спрече даље сукобе масе и полиције. Међутим, град су већ биле преплавиле присталице такозване Револуционарне комунистичке партије САД и екстремисти из организације „Нови црни пантери“.

         Запаљива смеса! А шибицу је принео нико други до свештеник. Познат по својој борби за права црнаца, велечасни Ал Шарптон изјавио је у локалној цркви да се „Америка тренутно налази на суђењу“ и да „браћа“ то више неће трпети. 

         Шта неће трпети? 

         Изгледало је да је одговор на то питање очигледан. И многе руске телевизије су приказале историју расних немира у САД и „дугу историју“ насиља белих полицајаца над црнцима. Треба рећи да је та слика генерално била у складу с оним што су либерални амерички медији говорили у првим данима протеста. 

         Међутим, поглед на чињенице и статистику даје сасвим другачију слику. 

         Никаквог система у чињењу насиља над црнцима нема.

         У Америци се годишње изврши око 12 милиона хапшења, а само 400 хиљада уз примену оружја, тј. нешто више од три одсто. Осумњичени буде убијен у само 0,1 одсто случајева.

         Заиста доста црнаца гине на улицама америчких градова, али у 2013. години, према подацима FBI, 91 одсто њих погинуло је од руке тамнопутих Американаца, и то у највећем броју случајева - у криминалним обрачунима.

         Према попису из 2012. године, Афроамериканци чине око 13,5 одсто становништва САД. Међутим, према подацима Министарства правде, на њих отпада око 50 одсто свих насилних кривичних дела. У великим градовима,као што су Њујорк, Чикаго и Бостон, црнци почине око 60 одсто кривичних дела. При том су Афроамериканци најсиромашнија расна група у Америци. 

         Уз све то, САД имају црног председника и црног државног тужиоца, који је, узгред, био послат у немирни округ да руководи истрагом, како би код нас рекли, на највишем нивоу. У чему се састоји неравноправност, и коме се суди? 

         Ево једне занимљиве чињенице. До тренутка писања овог чланка, због изазивања немира ухапшено је 78 људи. Од њих су само четворо људи грађани Фергусона. Остали су, испоставља се, активисти са стране. Значи, треба судити људима као што је Шарптон, као и онима који се проглашавају за следбенике терориста из „Црних пантера“. Није мала одговорност ни либералних медија, који су почели да оптужују полицајца, а да нису сачекали ни да се објави његово име. 

         Разуме се, чињеница да је црна заједница тако брзо „запаљена“ показује да расно питање у САД није до краја решено. Ако се оно уопште и може дефинитивно решити.

         КПСС је у своје време саопштио да је национално питање у СССР потпуно решено, али је пракса показала да су то биле само лепе жеље. 

         Што је мање уређен живот заједнице, утолико је ефикасније изазивање расних и националних осећања ради провоцирања насиља, с обе стране океана. 

         На кризи у Мисурији на све начине покушава да прикупи поене, које свакодневно губи, лево крило Демократске партије. Гневни незапослени Афроамериканци представљају одличан изборни материјал, али тешко да се неко озбиљно брине због њихове судбине. 

         Тамнопути лекар и друштвени делатник Бен Карсон позвао је Американце да пусте пропаганду и да се усредсреде на оно што је најважније - на квалитет живота и посла грађана.

          „Има нас свега 320 милиона, а конкуренти у свету су нам нације које су већ пребациле милијарду“ - казао је он. 

         Ја бих послушао доктора Карсона. Нас у Русији има 140 милиона. А већ смо доживели Кондопогу, Пугачов и Бирјуљево. И тамо је главни узрок био низак квалитет живота и потпуно пропадање економије! У Пугачову су викали: „Исељавајте!“. Добро да су само то! У Мисурију траже главу Дарена Вилсона, и то буквално.

         Догађаји у далеком Фергусону дају нам слику идеалне буре, која настаје моментално, чим лагани поветарац дуне у водама социјално неуређеног друштва, које се лако заталасају. Ту буру треба унети у политичке уџбенике. И не само у америчке.