Да ли је Њемцов знао да га његови спремају за сакралну жртву?

УБИЦА ЈИЦАКА РАБИНА ЈЕ – ДОК ЈЕ ПУЦАО – УЗВИКИВАО „ПУЦАМ ЋОРЦИМА”...

• Њемцов је умро тако да му се може позавидети. Све је било као у филму! Ко би могао да тако нешто сними? Џејмс Камерон? Наш Звјагинцев сигурно не би. Он би изабрао сметљиште иза неког супермаркета (а не мост поред Кремља)
• Онај ко је припремио ово убиство – имао је добар однос према Њемцову. Убио га је – волећи га. Само што му јастук није подметнуо док је погођен падао
• Не мислим да је Њемцов који је волео живот свесно пошао на смрт – само да би напакостио Путину, али су га могли убедити да га неће убити. Да ће бити само рањен, да ће његова крв само обојити чисти бели снег поред Кремља, а да ће он већ следећи дан – леп и са завојима снежне белине – повести своје присталице на тај исти Кремљ
• Тиме се може објаснити његов недавни интервју у којем је говорио како се његова мама прибојава да би га Путин могао убрзо убити због његових јавних наступа. Он сам се прибојавао да га Путин може „убити или лично или преко посредника”
• Може се само нагађати: да ли су америчке специјалне службе стајале непосредно иза убиства (Њемцова), или можда њихови кијевски агенти, или евентуално московски изасланици Кијева и Вашингтона. Сматрам да се највероватније иза свега крије Вашингтон – политичку Москву не одликује крвожедност
• Ко год да је био режисер – све је било исувише квалитетно. Код нас не умеју тако...

         Пише: Исраел ШАМИР

         НЕ МОГУ да не позавидим покојноме (Борису Њемцову).

         Тако лепа погибија, на мосту поред Кремља, под лаким чудним снежићем, поред младе блондинке-Кијевљанке. Од метака испаљених из белог аутомобила који пролеће. Све као у филму!

         Ко би могао да тако нешто сними? Џејмс Камерон? Наш Звјагинцев сигурно не би. Он би изабрао сметљиште иза неког супермаркета.

         Истина, сиже је јако прост: директно из инструкција Џина Шарпа „Како подићи револуцију”, али је фактура на чудесан начин одабрана: место право, време идеално – баш уочи великих демонстрација, на самом почетку викенда. А још и блондинка...

         Онај ко је припремио ово убиство – имао је добар однос према Њемцову. Убио га је – волећи га. Само што му јастук није подметнуо док је погођен падао.

         Мост поред Кремља још дуго ће обилазизи фоторепортери.

         Ово је био добар крај за јучерашњег политичара без икаквих посебних шанси...

         Лепота места и време гарантују да ћемо још много пута видети то убиство.

         Одлични глумци ће играти Њемцова. Ја, међутим, мислим да би прави за ту улогу био Бернар-Анри Леви. Он ће умети да долети на сахрану и да заталаса погребни митинг.

         Ни једна обојена револуција без Бернара-Анрија није протекла. Он је и кијевски Мајдан раскарикавао, и оно што се догаађало у либијском Триполију. Москва га чека. Не сумњам да ће долетети – уколико добије визу.

         Али, да ли је сам Њемцов знао да се његове колеге, пријатељи и спонзори спремају да га убију?

         Веома је могуће. Не мислим да је он који је волео живот свесно пошао на смрт – само да би напакостио Путину, али су га могли убедити да га неће убити. Да ће бити само рањен, да ће његова крв само обојити чисти бели снег поред Кремља, а да ће он већ следећи дан – леп и са завојима снежне белине – повести своје присталице на тај исти Кремљ.

         Тиме се може објаснити његов недавни интервју у којем је говорио како се његова мама прибојава да би га Путин могао убрзо убити због његових јавних наступа. А он сам се прибојавао да га Путин може у најскорије време „убити или лично или преко посредника”.

         Такве ствари се говоре само кад је провокација већ спремна, али жртва још не схвата да ће се пуцати озбиљно. Ми смо се са тиме већ суочавали у Израелу: тако је убијен премијер Јицак Рабин.

         Убицу је пропустило обезбеђење, убица је узвикивао „Пуцам ћорцима”, али су меци били прави, а провокација се завршила смрћу.

         Тешко да ћемо видети живе оне који су устрелили Њемцова. Сетите се кенедијевог убиства: прво су убили онога који је њега убио, а потом убицу убице...

         Може се само нагађати: да ли су америчке специјалне службе стајале непосредно иза убиства (Њемцова), или можда њихови кијевски агенти, или евентуално московски изасланици Кијева и Вашингтона. Сматрам да се највероватније иза свега крије Вашингтон – политичку Москву не одликује крвожедност.

         У САД политичаре убијају чешће него у било којој земљи Старог Света, укључујући Русију. Опозициони политичари  калибра Њемцова тамо ( у Америци) обично гину при паду хеликоптера.

         Само, у случају Њемцова не вреди да се жали, њему пре треба завидети.

         Он је веровао да иде на мали ризик, да иде путем славе и умро је брзо, лепо и елегантно.

         Он је лепо живео, летео на Сејшеле, уживао у сопственом успеху, није се пропио, није се удебљао, а и лепо је умро. Можда и превише лепо ради достизања циља.

         Јер, тешко је подићи талас негодовања поводом нечега што изазива и усхићење.

         Да ли је то рад режисера МекФола? Или Даме са кексом? Или Џина Шарпа?

         Ко год да је био режисер – све је било исувише квалитетно. Код нас не умеју тако...