Американцима NATO није потребан толико против Русије колико против Европе

АМЕРИЧКИ ЛИСТ THE NATIONAL INTEREST ОБЈАВИО ДА ЈЕ NATO „СМРТНО БОЛЕСТАН“ - ШТА СЕ ИЗА ТОГА КРИЈЕ?

• Уредник тог листа Тед Гален Карпентер тврди да ће „последњи ексер у мртвачки сандук“ западне војне алијансе укуцати победа човека који симпатише Владимира Путина - Доналда Трампа
• Појављивање оваквог чланка у листу који воде лидери конзервативаца као што су Роберт Такер, Грејем Фулер и бивши министар одбране САД Чак Хејгел, треба схватати у светлу предизборне борбе представника Републиканске и Демократске странке за место председника Сједињених Држава
• Веровали или не, али америчку елиту најмање брине безбедност Европе. Разумним људима с обе стране Атлантика одавно је јасно да Русија не намерава никога да напада на Старом континенту: ми у последњих 25 година, за разлику од САД и NATO, никога нисмо нападали и нисмо бомбардовали ниједну престоницу у Европи (и не само у Европи)
• Крокодилске сузе које је пролио The National Interest поводом „самртног стања NATO“ - то није плач за безбедношћу која би могла да буде угрожена уколико се у Белу кућу усели Доналд Трамп, већ плач за самом Европом, која би без NATO могла да се отргне америчкој контроли            

Пише: Виктор ЛИТОВКИН, војни коментатор агенције ТАСС

        СЈЕДИЊЕНЕ Државе су у паници. Магазин Никсоновог центра The National Interest објавио је чланак свог уредника Теда Галена Карпентера, у којем се тврди да је „NATO смртно болестан“.

        Озбиљним знаком да Северноатлантска алијанса вене Карпентер сматра одбијање појединих чланица NATO да спроводе заједничку оштру политику према Москви.

        А „последњи ексер у мртвачки сандук“ те организације, по ауторовом мишљењу, могла би да укуца победа човека који симпатише Владимира Путина - Доналда Трампа.

        Треба признати да неки аргументи господина Карпентера делују веома утемељено и објективно. На пример, он пише да унутар алијансе постоје различита мишљења о томе како би NATO требало да се понаша према Русији.

        Већина источних чланица алијансе захтева јачу конфронтацију са Москвом. Оне сматрају да ће и најмање показивање слабости учинити Кремљ „још ратоборнијим“. И команда алијансе дели тај став.

        То потврђују мноштво вежби које се изводе у последње време на граници с Русијом, размештање у балтичким земљама и Пољској четири батаљона моторизоване пешадије, а код Варшаве још и америчке тенковске бригаде, као и формирање шест командних центара у земљама Источне Европе.

        Али не деле све чланице алијансе тај непријатељски однос према Москви. Министар спољних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер назвао је војне вежбе NATO у Источној Европи „контрапродуктивним“ и упозорио своје савезнике да не звецкају оружјем и позивају на рат.

        Одређено неслагање с таквом политиком изразиле су и Мађарска и Чешка.

        Да је конфронтација с Москвом неприхватљива истакли су на последњем самиту NATO у Варшави премијери Грчке и Италије. Недавно помирење Русије и Турске, које се догодило пред очима свих, такође би могло да наруши консензус о „агресивној политици“ према Москви.

        Међутим, „најтамнији облак на хоризонту“ NATO прете да буду председнички избори у САД, уверен је Карпентер. Хилари Клинтон је привржена идеји очувања статуса кво када је у питању улога САД у NATO, а Доналд Трамп није. Он је потегао питање финансирања организације и учинио је то „прилично јетким и неувијеним тоном“.

        Трамп је довео у сумњу рационалност америчке привржености испуњавању својих обавеза у оквиру алијансе.

        Он је не једанпут назвао NATO „застарелом“ организацијом, изражавао дивљење Владимиру Путину и изјављивао да жели пријатељскије односе са Москвом, набраја аутор Трампове „грехе”.

Доналд Трамп

        Тако би долазак Доналда Трампа на место председника САД могао забити „последњи ексер у мртвачки сандук NATO“. Његова администрација ће готово сигурно желети велике реформе у алијанси, а није искључено да ће Трамп чак размислити и о изласку САД из NATO, страши своје читаоце Тед Гален Карпентер.

        Појављивање овог чланка у магазину, који воде лидери конзервативаца као што су Роберт Такер, Грејем Фулер и бивши министар одбране САД Чак Хејгел, може се и треба схватати у светлу предизборне борбе представника Републиканске и Демократске странке за место председника Сједињених Држава.

        Циљна публика The National Interest су у првом реду интелектуалци. И покушај да се застраши елитни гласач има само један циљ: да се не дозволи победа Доналда Трампа у председничкој трци, јер би он могао да сруши стереотипе америчке спољне политике. Између осталог, о NATO.

        И уопште не због тога што би нестанак Северноатлантске алијансе или њена суштинска реформа довели до значајног слабљења заштићености европских савезника САД од „руске војне претње“ (пре 30 година то је била „совјетска војна претња“).

        Веровали или не, али у конкретном случају америчку елиту најмање брине безбедност Европе.

        Разумним људима с обе стране Атлантика одавно је јасно да Русија не намерава никога да напада на Старом континенту: ми у последњих 25 година, за разлику од САД и NATO, никога нисмо нападали и нисмо бомбардовали ниједну престоницу у Европи (и не само у Европи“.

        Уосталом, то одлично знају и Европљани - управо зато и не журе да плаћају алијанси два одсто БДП колико се тражи од њих.

        Приче о јачању NATO ради заштите од „руске војне агресије“ нису ништа друго до наметљиво пропагандно прикривање.

        Северноатлантска алијанса је потребна САД да би држале на узди европске савезнике и управљале њима у сопственом интересу.

        Примера за то је подоста: санкције које су Европљани увели Москви на захтев Вашингтона нанеле су Европи штету од 100 милијарди евра, а САД их практично нису осетиле. Оне и даље тргују са Русијом у високотехнолошким областима, радо купујући ракетне моторе, нуклеарно гориво за нуклеарне централе, титанијумске делове за „Боинг“, а такође шаљу пилоте те компаније на обуку код нас.

        Губитак полуга управљања Европом преко NATO - то је оно што највише плаши Вашингтон. Тим пре што није први пут да се у ЕУ, коју намерава да напусти Велика Британија (још један канал утицања на Стари континент), говори о стварању сопствене армије, вероватно и да би се ослободила од америчког диктата преко Брисела.

        Вишеградска четворка, коју чине Пољска, Чешка, Мађарска и Словачка, готово се у потпуности приближила реализацији те идеје.

        Крокодилске сузе које је пролио The National Interest поводом „самртног стања NATO“ - то није плач за безбедношћу која би могла да буде угрожена уколико се у Белу кућу досели Доналд Трамп, већ плач за самом Европом, која би могла да се отргне америчкој контроли.

        Истина, тешко да ће се на Старом континенту наћи озбиљни политичари који ће моћи да упуте изазов америчкој хегемонији.