Американци су увођењем санкција признали Русију за другу суперсилу

ВАШИНГТОН ЈЕ МОСКВИ ОБЈАВИО РАТ - НИЈЕ СЛУЧАЈНО ШТО ЈЕ НА УДАРУ ЗАПАДА РУСИЈА, А НЕ КИНА КОЈЕ ЈЕ ДРУГА ЕКОНОМИЈА СВЕТА

• Чим је постало јасно да „московског мајдана” неће бити, а пошто не може бити ни директне агресије против нуклеарне државе, САД су управо у разарању руске економије виделе начин да се ослободе конкурента и да сачувају политичку хегемонију која Вашингтону обезбеђује економски просперитет
• Русији се могу приредити велике непријатности, Русија може бити присиљена да одложи реализацију неких пројеката (на пример: да у наредних десет година у светским океанима најмање има формације ратних бродова око носача авиона), а могу се ограничити и њене могућности у социјалној сфери уз пољуљавање позиција рубље, али се руска економија не може уништити
• Све у свему, економско оружје које су САД потегле против Русије било би ефикасно када би руска елита била слаба као, на пример, украјинска и спремна да капитулира при првом наговештају да ће бити прочешљани њени офшорни рачуни. Тада би Американци имали наду – кад већ не могу победити земљу – да могу оборити режим
• САД су покушале да накратко ограниче учешће Русије у светској трговини – да би смениле руску власт и измениле политику Русије. Парирајући, Русија је продемонстрирала спремност да прихвати нова правила игре и да ограничи своје учешће у трговини са Западом, али – на дугорочној основи
• У Русији није могућ преврат под претњом економског оружја из истог разлога због којег није могућ преврат ни помоћу информативног оружја – пета колона је разбијена, а њени остаци поуздано блокирани

         Пише: Ростислав ИШЋЕНКО, председник Центра за системске анализе и прогнозе

         ГЛОБАЛНИ конфликт између САД и Русије постао је видљив „голим оком”.

         Вашингтон већ пола године или сам уводи санкције против Русије или дави на своје савезнике да их уведу. Многи експерти су већ уочили да би санкције, иако се формално везују за украјинску кризу, биле уведене чак и да те кризе уопште нема. Самим тим: и да неће бити укинуте – чак и ако Москва поводом поводом Украјине испуни све захтеве САД.

         Америка је фактички објавила рат Русији...

         Али, започевши рат против Русије (макар и „само” информативни, дипломатски и економски) – САД су Русију де факто признале за другу суперсилу. Јер, са киме се може ратовати годинама, напрежући све снаге, а не достижући видљивог успеха (конфликт је прешао у отворену фазу за време рата 08. 08. 08, а прави рат до уништења постао је током сиријаске кризе) ако не са равноправним противником?

         Е, овде почиње оно најинтересантније, оно што не оставља камен на камену од тврдњи либералних економиста: неупоредивост руског и америчког друштвеног бруто-производа наводно не омогућава Москви ни да помишља на успшно супротстављање САД.

         Штета је, наравно, што Хуни, који су темељни разбили Кину и Рим, који су у оно време производили готово 100 одсто светског бруто-производа, нису били упознати са погледима тих економиста. Али, отада се ништа није променило.

         Обим БДП игра битну, али не и главну улогу у одређивању међународне тежине ове или оне државе. У САД то јако добро схватају. Зато и нису напали Кину, другу економију света, која само што није постаала прва, већ Русију – шесту светску економију која по обиму БДП још заиста има да расте и расте да би стигла САД.

         Од обима БДП важније су структура једне економије, њена ресурсна база и способност за самосталну производњу целе номеклатуре производа, укључујучи високотехнолошке (нарочито у сфери одбране). Јер, нико још није укинуо улогу оружаних снага у светској политици. Топови су – као што су и били – и данас ultima ratio regis.

         Од једне економије се не тражи да престигне опонента по БДП, већ способност да задовољи потребе оружаних снага и да при том одржава животни стандард становништва на потребној висини.

         Руска економија успешно решава оба та задатка. И више од тога. С обзиром на њену обезбеђеност природним ресурсима,  економија Русије је у стању да сасвим успешно функционише и као затворен систем. Уосталом, то је потврдило и искуство СССР који је – налазећи се прву пут у потпуној, а други пут у делимичној блокади са стране Запада – не само потпуно обновио све што је било разрушено за време Грађанског рата и озбиљно доведено у питање током Великог Отаџбинског рата, него и да успешно конкурише са Западом. Ово, наравно, не значи да би аутархија за економију Русије била корисна, али сигурно не би била смртоносна.

         Због чега управо овоме посвећујем оволико пажње? Зато зато што су Американци у борби против Русије тежиште пренели на економско оружје.

         Чим је постало јасно да „московског мајдана” неће бити, а пошто не може бити ни директне агресије против нуклеарне државе, САД су управо у разарању руске економије виделе начин да се ослободе конкурента и да сачувају политичку хегемонију која Вашингтону обезбеђује економски просперитет.

         Американцима баш политичка хегемонија која се држи на бајонетима – а не способност штампања долара у неограниченим количинама – и омогућује да живе на рачун остатка света.

         Само, кад неко преноси тежиште на било какво оружје – било би добро да оцени његову убојитост..

         А управо упоређивање руског и америчког економског система (њихових традиција, принципа рада, могућности и резерви) сведочи да би санкције – какве Запад уводи Русији – биле ефикасне против САД јер би довеле до брзог смањивања америчке економије.

         Економија САД је заснована на кредитима, живи од трговине и потребна су јој тржишта у сталном успону. Зато свако смањивање спољних могућности доводи до панике и практично моменталног самоуништења.

         Са Русијом није све тако просто. Наравно, 25-30 година форсиране, а не увек оправдане и системски осмишљене интеграције у глобални економски систем, интеграције оријентисане на САД и функционишуће у интересу САД – јесу повећалерањивост руске економије, али су њене праве могућности још увек веома високе.

         Русији се могу приредити велике непријатности, Русија може бити присиљена да одложи реализацију неких пројеката (на пример: да у наредних десет година у светским океанима најмање има формације ратних бродова око носача авиона), а могу се ограничити и њене могућности у социјалној сфери уз пољуљавање позиција рубље, али се руска економија не може уништити.

         Штавише, Русија ће током примене санкција постајати све довољнија сама себи, дакле – све нерањивија. Од Русије се могу украсти њени долари, али се не могу отети природна богатства, а долари без нафте, гаса и других крајње неопходних руда – ништа не вреде.

         Све у свему, економско оружје које су САД потегле против Русије било би ефикасно када би руска елита била слаба као, на пример, украјинска и спремна да капитулира при првом наговештају да ће бити прочешљани њени офшорни рачуни. Тада би Американци имали наду – кад већ не могу победити земљу – да могу оборити режим.

         Међутим, унутар руске елите одавно постоји консензус који подразумева признање важности постојања јаке државе као јединог гаранта неприкосновености бизниса и капитала. Са овим су сагласни сви, чак и они чији новац се налази на Западу, а деца им тамо иду ушколе или и живе.

         Сви су схватили да је јака држава у стању да одбрани интересе свог бизниса. Односно: да ће и најбогатији- остане ли један на један са туђом државом – бити опљачкан (онако како су САД опљачкале Беби Дока хаићанског и Фердинанда Маркоса филипинског).

         У Русији није могућ преврат под претњом економског оружја из истог разлога због којег није могућ преврат ни помоћу информативног оружја – пета колона је разбијена, а њени остаци поуздано блокирани.

         САД су покушале да накратко ограниче учешће Русије у светској трговини – да би смениле руску власт и измениле политику Русије. Парирајући, Русија је продемонстрирала спремност да прихвати нова правила игре и да ограничи своје учешће у трговини са Западом, али – на дугорочној основи. Међутим, управо је Западу потребно увлачење свих економија у глобални трговинско-економски систем који њему обезбеђује једностране предности. То је разлог што је Запад утеровао у „слободну трговину” цео свет, чак и помоћу ратних бродова.

         Запад може некога – да би га казнио – накратко искључити из тог система (још боље: припретити му искључењем). Али, за Запад је смртно опасно ако искључени покаже спремност и способност да живи изван система.

         Када то демонстрирају С. Кореја или Иран – њих је могуће објавити паријама и правити се да проблем не постоји. Али, када се ради о шестој кономији света, која успева да очува и да даље развија везе са незападним економијама – то је за Запад заиста смртно опасно. Јер, из глобалног система не испада само економија која у размену не уноси доларе већ сасвим конкретне материјалне ресурсе – то је већ формирање алтернативе западном систему која такође претендује на глобалност.

         Није случајно што је Путин недавно подвукао да је Запад –увођењем санкција против Русије – нарушио све могуће норме Светске трговинске организације. Јер, ако се норме те организације крше како коме падне на памет – тада нема смисла ни у самом постојању те организације. А СТО је један од темеља западног глобалног економског модела. Наравно, тешко да ће Русија иступити из СТО, али – ако нешто могу да раде САД, онда то могу да раде и други. А ако сви крше правила СТО – онда те организације, у суштини, и нема.

         Да сумирам: направивши грешку при избору оружја – САД нису нанеле удар толико по Русији, чији су оштећени краткорочни и нестратешки интереси, колико по самима себи. Зато што су довеле под удар сав систем своје глобалне (више не политичке, него економске) доминације.