Америка је Обамине „комуникационе услуге“ и писце говора плаћала $100.000 недељно

PR-СЛУЖБА БЕЛЕ КУЋЕ ИМА 66 САРАДНИКА - ПИСЦИ ГОВОРА, ПОРТПАРОЛИ

И ЊИХОВИ ПОМОЋНИЦИ...

• Барак Обама је изигравао „кул типа“, а није то био. На крају је мехур пукао, и сви су видели да Обама није паметан, није стручан, није прибран, чак и да је лош глумац, који не може да глуми чак ни тог „кул типа“
• Покушавао је да се постави и као „главни професор у земљи“, и као „главни проповедник“, и као „главни отац“ - као главни у свему. И то је, по процени магазина New York Magazine, била главна одлика његове владавине
• Према подацима америчке организације Accuracy in Media, само се за раднике службе за односе с јавношћу Беле куће издвајало безмало пет милиона долара годишње
• У Обаминој администрацији је радила и специјална група од 13 људи (чије су плате годишње износиле 1.090.200 долара годишње), која се бавила организацијом различитих јавних догађаја (event management). Ради поређења: у време Џорџа Буша тиме се бавило троје људи чије су плате износиле 335.500 долара годишње
• Не треба бити психолог да би се схватило да је све напред наведено доказ истовремено и дубоког комплекса ниже вредности Барака Обаме и његове крајње уображености и сујете. Он се све време осећа несигурно. Управо тиме се могу објаснити грчевити потези Обамине администрације везани за непрестано увођење нових санкција Русији, форсирање антируског допинг скандала у међународном спорту

Пише: Игор ПШЕЊИЧНИКОВ, саветник директора РИСИ, за РИА Новости

        БАРАК Обама ће, поред свега осталог, ући у историју као најнапреднији председник САД у области public relations, који је сарадњу са медијима учинио темељем свог деловања.

        „Већина људи ће се сложити да је председник Обама мајстор комуникације. Обама је заиста прва јавна личност у САД која умешно користи пуну моћ свих модерних средстава јавног информисања. Тај председник користи како традиционалне, тако и нове могућности у области јавног информисања како би се његове поруке шириле брзо и свуда“.

        Овако је рад Обаме и његовог тима за односе с јавношћу оквалификовао директор познате PR компаније Kwittken Арон Квиткен, чије је седиште у Њујорку, а представништва - у Лондону и Торонту.

        PR подразумева информативно праћење неке стварне делатности. Ако таква не постоји, или су уместо ње све сами дебакли, онда PR постаје димна завеса за те дебакле. PR се претвара у мехур од сапунице, који не може да расте бесконачно. Једном мора да пукне.

        Са Обамом се управо то и догодило. Обама је изигравао „кул типа“, а није то био. На крају је мехур пукао, и сви су видели да Обама није паметан, није стручан, није прибран, чак и да је лош глумац, који не може да глуми чак ни тог „кул типа“.

„Отац нације“

        Још и не ступивши на дужност, Обама је почео да се појављује на различитим јавним манифестацијама. Почело је бесконачно позирање пред камерама у Белој кући и ван ње. Обама се појављивао и с поводом и без њега - те овде, те тамо, а свуда са одушевљењем које није било у складу са конкретним догађајем.

        Већ у августу 2009. године, осам месеци пошто је сео у председничку фотељу, амерички новинари су приметили да је стигао да се појави на 15 састанака у скупштинама градова. За то време PR тим Беле куће објавио је више од 800 снимака с председником, он је одржао четири велике конференције за медије (његов претходник Џорџ Буш млађи одржао је исто толико током два мандата).

        Уз допуштење Обаме, његови PR стручњаци су му стварали имиџ „оца нације“. Обама је све време хтео да буде први и једини у свему.

        Покушавао је да се постави и као „главни професор у земљи“, и као „главни проповедник“, и као „главни отац“ - као главни у свему. И то је, по процени магазина New York Magazine, била главна одлика његове владавине. 

        „Такве су медијске навике председника. Дошло се до тога да су сви очекивали да га чују и виде сваки дан. Он је у медијском бизнису готово исто колико и у политици“ - написао је New York Magazine, наводећи речи Еда Гилеспија, бившег председника Републиканског националног комитета и саветника Џорџа Буша млађег: „Овај председник је као провајдер садржаја“.

        Не треба бити психолог да би се схватило да је све напред наведено доказ истовремено и дубоког комплекса ниже вредности Барака Обаме и његове крајње уображености и сујете. Он се све време осећа несигурно. Управо тиме се могу објаснити грчевити потези Обамине администрације везани за непрестано увођење нових санкција Русији, форсирање антируског допинг скандала у међународном спорту, и сталне промене мишљења о проглашавању-непроглашавању џихадиста у Сирији за терористе или „умерену опозицију“.

        Тиме се може објаснити и то што је Обамин тим издејствовао да му буде додељена Нобелова награда за мир 2009. године, то јест у години његовог ступања на дужност председника.

        Због којих заслуга?

        Већ сам више пута писао да Норвешки Нобелов комитет ни близу није самосталан орган, какав је, вероватно, био у свитање свог постојања. Данас свемоћној америчкој администрацији није никакав проблем да „наговори“ „непоткупљиве и независне“ чланове тог комитета. Међутим, свима је била толико очигледна неправичност и пристрасност одлуке о додељивању Обами Нобелове награде за мир, да је чак и секретар Геир Лундестад морао касније да изјави: „Барак Обама није оправдао наде које су у њега полагане“. Било како било, Нобелову награду су Обамини пиар-мајстори ставили на свој конто.

Ко плаћа банкет?

        Обамина жеља да буде увек присутан у јавности и да „брзо и свуда“ шири своје поруке коштала је амерички буџет прилично скупо. Према подацима америчке организације Accuracy in Media, само на почетку Обамине владавине - рачуни за „комуникационе услуге“ и услуге писаца говора америчког председника износили су више од 100 хиљада долара недељно. И само се за раднике службе за односе с јавношћу Беле куће издвајало безмало пет милиона долара годишње. Не рачунајући услуге различитих такозваних „нових медија“ попут друштвених мрежа на интернету.

        Accuracy in Media је израчунао да је 66 сарадника на овај или онај начин учествовало у PR активностима Беле куће. То су портпароли и њихови помоћници, стручњаци за комуницирање са јавношћу, стручњаци за „нове медије“, писци говора, као и 11 радника новоформиране, у оквиру система председничке администрације, „Канцеларије за јавно ангажовање“ (Office of Public Engagement).

        Осим тога, у Обаминој администрацији је радила специјална група од 13 људи (чије су плате годишње износиле 1.090.200 долара годишње), која се бавила организацијом различитих јавних догађаја (event management). Ради поређења: у време Џорџа Буша тиме се бавило троје људи чије су плате износиле 335.500 долара годишње.

        У Бушово време се само двоје људи бавило „новим медијима“, тј. сајтом Беле куће. То су били уредник сајта с платом од 84.000 годишње и његов помоћник са платом од 34.000. Око Обаме се већ вртело девет сарадника из сфере „нових медија“ с укупним примањима од 700.000 долара годишње. Њихове функције су биле назване овако: „директор нових медија“, „креативни директор нових медија“, „помоћник директора за видео и имејл садржаје и дизајн“ итд...

        По називима тих функција је јасно чиме су се бавили ти људи. Они су „обухватали“ цео интернет, користили су све његове могућности. „Обамин PR тим бавио се прављењем онлајн видеа, водио је блогове, бавио се другим интерактивним активностима, уз чврсту контролу градских управа, стварајући на тај начин информативно-пропагандни микс“ - истиче Accuracy in Media.

        Међутим, да ли је то помогло Обами?

А цар је - го

        Обама је све време хтео да изгледа као неко и нешто, зато је и ставио акценат на PR. Он није схватио древну мудрост: треба бити, а не изгледати. Обамино стављање акцента на „причање прича“ довело је до жалосних последица како у унутрашњој, тако и у спољној политици.

        Што се тиче нашироко рекламиране реформе здравства - главног „достигнућа“ Обамине администрације, познатог као Obamacare - она је била један од фактора због којих је присталица те реформе Хилари Клинтон изгубила изборе.

        Генерално, Обамина унутрашња политика, на чију информативну подршку су потрошени милиони долара пореских обвезника и коју је намеравала да настави Клинтонова, није издржала тест на председничким изборима.

        Што се тиче Обамине спољне политике, њене резултате одликује, пре свега, драстично погоршање односа с Русијом и довођење света на ивицу трећег светског рата. Зар је случајно што се већина становништва САД и Западне Европе прибојава почетка трећег светског рата? Шта је узрок те масовне панике на Западу? Ко је довео свест западног човека у слепу улицу?

        А шта тек рећи о хистерији са непрестаним доношењем нових антируских санкција у последњим месецима Обамине владавине! То је хистерија несрећника, која се не може назвати никаквим обликом међународних односа.

        Свест барем половине Американаца, који су гласали за Трампа, још није помрачио информативно-пропагандни микс који је преко медија ширила по целом свету Обамина администрација.

        Мехур од сапунице је пукао. Обамин PR тим је за њега имао исту ону улогу као кројачи и царска свита у бајци Ханса Кристијана Андерсена „Царево ново одело“. Преваранти-кројачи су лагали великодостојнике, а они су лагали цара да је одело предивно. А одело нико није ни шио, одело није постојало.

        У случају Обаме, улогу превараната-кројача и свите одиграли су људи попут напред поменутог Арона Квиткена, који је уздизао Обамине PR способности. Али, Обама, изгледа, није читао Андерсена.