Ако сада падне финансијски амероцентризам - разориће све највеће светске економије

КИНЕЗИ ПОЗИВИМА НА „ДЕАМЕРИКАНИЗАЦИЈУ“ ВРШЕ ПРИТИСАК НА ВАШИНГТОН, КОЈИ ИМ ДУГУЈЕ ПРЕКО БИЛИОН $, ДА СЕ УОЗБИЉИ

• Највероватније је да ће се Американци договорити унутар своје земље и у последњем моменту „одскочити“ од банкротства, у супротном - добиће такве проблеме који ће их коштати статуса највеће светске економије, ако не и више
• Слободе које се обично везују за САД - тамо никада није било. Отвореност америчких власти је - мит. Власти САД никада нису биле онакве какве су хтеле да изгледају спољашњем свету
• NSA је пратила телефонске позиве Американаца, прати их и пратиће их. То је редован рад за чију реализацију је поред осталог и основан тај орган
• Америчку обавештајну заједницу чини више од 15 специјалних служби и по њиховом броју САД су апсолутни лидер са којим се могао упоредити само СССР. Америчко друштво, у којем се пропагирају вредности слободе, налази се под значајном контролом специјалних служби

         КИНЕСКА државна агенција Синхуа позвала је читав свет на „деамериканизацију“.

         По мишљењу кинеских коментатора, настала буџетска криза у САД пружа другим земљама добру шансу да одбаце америчку хегемонију.

         Европска унија је у међувремену, упозорила да буџетски проблеми САД могу имати озбиљне последице за светску и европску економију. „Сада је веома важно да САД реше своје фискалне проблеме. У супротном, то може имати драматичне последице за светску економију и, наравно, негативан утицај на опоравак економије Европе“ - рекао је заменик председника Европске комисије, Оли Рен.

         Пре тога, у суботу, директор Светске банке, Џим Ен Ким, напоменуо  је да неспособност политичара у Вашингтону да постигну споразум о подизању „плафона“ државног дуга може постати узрок глобалне економске катастрофе.

         Да ли се заиста приближава време „деамериканизације“ у свету - о томе је у интервјуу за московски лист ВЗГЉАД говорио доцент факултета за светску политику Московског државног универзитета, Алексеј Пилко.

         ВЗГЉАД: Алексеј Васиљевич, кинеска медији су веома патетично позвали читав свет на „деамериканизацију“. Јесу ли они то озбиљно? Ако јесу, онда, није ли време да Кина почне од себе и изнесе своје девизне резерве из САД?

         ПИЛКО: Ти позиви изражавају страховања кинеске елите. Елита у Пекингу се плаши да Кина може претрпети озбиљну економску штету у случају било каквих потреса економског плана у Америци.

         Не мислим да ће се у Америци десити банкрот. Они су већ неколико пута долазили до те линије. Највероватније је да ће се републиканци и демократе договорити. Проблем је у томе што унутрашња нестабилност и политичке расправе све више утичу на светску економију. Кину то најболније погађа зато што је она највећи давалац кредита Америци, због чега и ситуације, посебно овакве као што су сада у време полемике због буџета, веома нервирају Кинезе, јер, шта да се нешто деси са њихових више од билиона долара?

         Тај позив је својеврсни начин притиска на САД, који је предузет да би тамо престали да се баве својим политичким расправама и да изазивају нестабилност.

         ВЗГЉАД: Теоретски, до банкрота су остало два дана. Чак и ако они успеју да се у последњем моменту договоре, може ли се такво понашање америчких политичара оценити већ као знак слабости државе?

         ПИЛКО: Понављам: постоји мала вероватноћа да ће се технички банкрот десити. Банкрот никоме није од користи - ни самим САД, ни другим државама. Сав проблем је у томе што је у оквиру постојећег Бретон-Вудског система, који је формиран још у време Рузвелта, глобални финансијски систем амероцентричан.

         Наравно, тај систем се већ може сматрати архаичним и време је да се тражи нешто друго, али у тренутку краха он ће разорити не само америчку економију него уопште све највеће светске економије. Почеће баш она „идеална бура“ о којој говоре неки економисти.

         Дакле, највероватније је да ће се Американци договорити унутар своје земље и у последњем моменту „одскочити“ од банкротства, иначе, добиће такве проблеме који ће их коштати статуса највеће светске економије, ако не и више.

         ВЗГЉАД: Због „искључења“ владе у САД заустављени су многи донаторски програми. Њихово деловање подржавају само прилози добротворних организација. Ипак, у низу држава такви програми су потпуно заустављени. Како ће се то одразити на поверење обичних Американаца у своју државу?

         ПИЛКО: Таква ситуација је била и у време Била Клинтона. Тешко да ће се то нешто посебно одразити на живот америчког друштва, које још није у пуној мери дотакнуто тим споровима. Видећемо шта ће бити. Али, мислим да данас има смисла да се говори о озбиљном подривању поверења Американаца у државу. Ипак, још је сувише рано за доношење закључака.

         ВЗГЉАД: Како бисте ви оценили закључке извештаја који је крајем прошле недеље објавила међународна Комисија за заштиту новинара? У том извештају се наводи да је у Америци приметан тренд да се отворено расветљавање рада владе назива „шпијунажом“...

         ПИЛКО: У том смислу не видим ништа ново. Ради се о томе да такве слободе, као што је од нас уобичајено да се мисли, у САД никада није било. У јавност је излазила тачно она информација коју је америчка држава сматрала да је потребно саопштити. Отвореност америчких власти је - мит. Власти САД никада нису биле онакве какве су хтеле да изгледају спољашњем свету.

         ВЗГЉАД: Ипак, у односу на САД таква мишљења се не сусрећу често. Чешће се за то приговара земљама у развоју или Русији...

         ПИЛКО: Још од времена рата читава америчка пропагандна машина радила је на стварању имиџа америчке државе као „отворене и народне“. У ствари, она није била таква. Ја не бих преувеличавао ниво отворености америчких државних органа у поређењу, чак ни са неким западноевропским државама.

         ВЗГЉАД: Шта мислите о одлуци, коју је у суботу донео суд у САД, према којој је одобрено NSA да и у будуће прати телефонске позиве Американаца? Према Сноуденовим подацима NSA је чувала мета-податке милиона корисника Интернета, који нису били осумњичени ни за какво противправно деловање...

         ПИЛКО: NSA је пратила телефонске позиве Американаца, прати их и пратиће их. То је редован рад за чију реализацију је поред осталог и основан тај орган. Америчку обавештајну заједницу чини више од 15 специјалних служби и по њиховом броју САД су апсолутни лидер са којим се могао упоредити само СССР. Америчко друштво, у којем се пропагирају вредности слободе, налази се под значајном контролом специјалних служби.

         А случај Соудена, за који су сви чули - пре је елемент унутар америчке борбе. Некоме је било од користи да све то преувеличава и тог аналитичара примора да бежи. Специјалне службе се формирају с тим да добијају информације како о спољним факторима, тако и о сопственим грађанима. То је јавна тајна.

         Превела Ксенија Трајковић