Ако падне Дамаск - Дераја може постати „предграђе Москве“

КОМЕНТАТОР ПРВОГ КАНАЛА РУСКЕ ДРЖАВНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ

МИХАИЛ ЛЕОНТЈЕВ О РАТУ У СИРИЈИ - ИЗ ПРЕДГРАЂА ДАМАСКА ДАРАЈА

• У Дераји већ више од три месеца траје чишћење утврђених бојовника. Овде нема цивилног становништва. Рат се води за сваку собу, за сваки метар. Ово је мини Стаљинград или Грозни
• Две трећине бојовника су странци: из Либије, Египта, Туниса, Саудијске Арабије, Авганистана, Пакистана, Бангладеша, а има и наших, из Русије
• Ако падне Сирија - сав овај олош и међународна багра довућиће се код нас. Њима је свеједно, немају више куд. Дераја у том случају више неће бити предграђе Дамаска, већ - предграђе Москве

         ВОДЕЋИ политички коментатор Првог канала руске државе телевизије - Михаил Леонтјев - своју последњу аналитичку емисију „Однако“ посветио је Сирији.

         Нимало случајно. Али, не само због значаја који отпор Сирије западно-џихадистичкој агресији има у међународним односима и релацијама.

         Леонтејв се огласио и као - сведок. Са лица места. Јер, посетио је јужно предграђа Дамаска - Дарају чији повратак под контролу регуларне сиријске армије има стратешку важност.

         Уосталом, читајте и гледајте. Ево опсервација и закључака Михаила Леонтјева:

         Ипак, здраво!

         КАД банда цивилизованих Европејаца групно силује несрећни Кипар - догађаји у Сирији одлазе у други план.

         Међутим, управо тамо се дешавају ствари које имају директну везу са будућношћу не само региона, већ и читавог света. И непосредно Русије.

         Ево, управо јуче је по стоти пут демантована информација да је Асад убијен. И да га је убио чувар - Иранац.

         Није било ни убиства, као што поред Асада не постоје никакви ирански чувари.

         Бујица апсурдних лажи о Сирији, која је чак и према стандардима савременог информационог рата без преседана, најбоље показују које су снаге и новац за то употребљени.

         У Дераји, једном од јужних предграђа Дамаска, већ више од три месеца траје чишћење утврђених бојовника. Овде нема цивилног становништва. Рат се води за сваку собу, за сваки метар.

         Ово је мини Стаљинград или Грозни.

         Две трећине бојовника су странци: из Либије, Египта, Туниса, Саудијске Арабије, Авганистана, Пакистана, Бангладеша, има и наших, из Русије.

         Овде, у Сирији се формира и прави мобилна, одлично обучена и наоружана армија фанатика за универзалну међународну примену. Како је песник рекао: „у јавном париском тоалету постоји натпис на руском језику“.

         „Смрт Русији“, „Данас - Сирија, сутра - Русија“, „Кавкаски батаљон“, „Путине, доћи ћемо у твој кремаљски дворац“.

Ко не разме: преведено на арапски и чак арапско-руски.

         „Асад и Путин - крвави шејтани“, „Тибете, устај на џихад“.

         Нема везе што ствари лоше стоје са џихадом код будиста. Ово је одраз проблема у образовању у нашој рођеној Чеченији. Генерално, остаје да пожелимо све најбоље интелектуалном нивоу белосветског олоша који је заврбован да дође у Сирију.

         Неки од њих су у потпуности убеђени да они ратују у Израелу. И није их могуће убедити у супротно. Уз то Израелци, на очиглед свих ове дегенерике лече и наоружавају.

         „Ми бранимо Сирију, ми ратујемо за јединствену Сирију. Ми желимо да Сирија остане целовита и сачувана. Ми не желимо поделу Сирије. Боримо се у Сирији са спољашњим непријатељем - са Израелом, Катаром и Саудијском Арабијом које подржавају тероризам. Наш циљ је победа. Повратићемо безбедност. Ма колико крви да пролијемо - победићемо“ - са увереношћу говори капетан Халед.

         А Халед је капетан у елитној бригади, један од најбољих сиријских тенкиста. Човек који није напустио свој погођени тенк, већ је наставио битку, што се и види на кадру. То је човек коме има смисла веровати.

         Узгред, он је сунита. Човек за чију је главу већ расписана награда и који нема шта да изгуби.

         Иначе, лица сиријских војника не треба приказивати, посебно сунита. Њихову родбину киднапују и убијају.

         Све у свему, „рат против терориста“ у Сирији није политичка формула. То је стварни тотални терор. Убијати и застрашивати, убијати и застрашивати.

         Практично су неисцрпни извори „људске сировине“ за прављење исламских фанатика, као и петродолари заливских монархија. То је фантастична и надреалистичка слика.

         Дивљи исламски деспоти финансирају, а цивилизовани Запад подржава, велича и наоружава руљу првобитних мрачњака и главосеча, уништавајући најтрпељивију земљу не само у арапском већ и у читавом свету.

         Сиријска привреда је издржала две године санкција, терора и системског уништавања инфраструктуре. Сиријска армија се за ове две године очистила и добила уникално борбено искуство. Сви који су могли - дезертирали су и побегли.

         Ако падне Сирија - сав овај олош и међународна багра довућиће се код нас. Њима је свеједно, немају више куд.

         Дераја у том случају више неће бити предграђе Дамаска, већ - предграђе Москве.

         Данас и сада сиријска армија зато ратује и крвари за нас. То није чест случај у нашој историји.

         Због тога јој треба рећи бар једно велико људско хвала. А боље би било и материјално је помоћи.

         Ипак, до виђења!

         Приредио: Горан Шимпрага