Нејасно: кога од кога треба спасавати у „Српском Вотергејту“

ПРВИ КАНАЛ РУСКЕ ДРЖАВНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ О ПРИСЛУШКИВАЊУ У СРБИЈИ

- У УДАРНОМ ТЕРМИНУ ЦЕНТРАЛНОГ ДНЕВНИКА „ВРЕМЈА“

• Кад председник једне државе јавно јадикује да је наводно упао у „змијско легло“, онда је природно да прво помислите - „човека треба спасавати“. Проблем је, међутим, у томе што је нејасно - ко треба да га спасава и од кога
• Постоје две стране које су за то могле да буду заинтересоване. Прво - то је бивша водећа владајућа Демократска странка у савезу са западним службама, у првом реду америчким. Тадић и његова партија желели су да сачувају политички и економски монопол у Србији. А америчке и западне силе су желеле да буду уверене да ће опстати режим који су подржавале од октобра 2000. године. Дакле, то су две главне снаге које су одговорне за незаконито прислушкивање у Србији“ - рекао је за „Времја“ политиколог Александар Павић
• Почев од 5. новембра, председник Србије мораће, на овај или онај начин, доказивати „ко је газда у кући“, позабавити се цурењем информација, самим прислушкивањем и настојањима - оних које иследници у одређеним фазама истраге обично називају „неидентификованом групом лица“ - да утичу на државне интересе“

        ПРВИ канал руске државне телевизије емитовао је у ударном термину главног вечерњег дневника „Времја“ прилог о „Српском Вотергејту“ у трајању 3 минута и 45 секунди.

       Прилог је емитован под насловом „Телефон српског председника прислушкиван током неколико дана“, а Факти његов садржај преносе у целини:

       „Велики скандал у Србији. Испоставило се да је полиција прислушкивала телефонске разговоре председника државе Томислава Николића и првог заменика председника владе Александра Вучића.

       Ко је наручио сакупљање компромитујућег материјала о државном руководству?

       Постоји неколико верзија: под сумњом су и неке политичке снаге и неке западне структуре и српски тајкуни.  

       - Упали смо у змијско легло. Око нас се налазе људи који злоупотребљавају своја службена овлашћења. Они су веома дрски јер слушају моје телефонске разговоре и Александра Вучића. Тога не сме да буде у нашој земљи“ - говори председник Србије Томислав Николић.

       Кад председник државе јавно јадикује да је наводно упао у „змијско легло“, онда је природно да прво помислите - „човека треба спасавати“. Проблем је, међутим, у томе што је нејасно - ко треба да га спасава и од кога.

       Чак су и министра одбране Александра Вучића, који је и први заменик председника владе, такође прислушкивали.

       Тираж београдских новина Вечерње новости 4. новембра продавао се боље него иначе због Вучићевих открића, која су више изгледао као излив емоција:

       „Многима сам се замерио и многе сам закачио и на тај начин свој живот и живот моје деце претворио у пакао. Али, немам страха. Немам кога да се плашим и од чега да се кријем. Једино због чега се бринем јесте да се не осрамотим пред народом“ - каже Вучић у изјави Вечерњим новостима.

       Српски политиколози говоре да је ово што је избило на површину само врх леденог брега.

       „Нису само прислушкивали председника и потпредседника владе. Стотине прислушних уређаја откривено је на некаквим метеоролошким станицама по Србији. Помоћу њих су прислушкивали армију и обавештајне службе. Те уређаје нису могли да поставе без знања предходних српских власти. У Србији се нелегално слушају телефони стотина хиљада грађана. Постоје две стране које су за то могле да буду заинтересоване. Прво - то је бивша водећа владајућа Демократска странка у савезу са западним службама, у првом реду америчким. Тадић и његова партија желели су да сачувају политички и економски монопол у Србији. А америчке западне силе су желеле да буду уверене да ће опстати режим који су подржавале од октобра 2000. године. Дакле, то су две главне снаге које су одговорне за незаконито прислушкивање у Србији“ - рекао је политиколог Александар Павић.

       Уколико је ово заиста ттачно, онда је откривено прислушкивање - које је организаовао један од делова српске полиције - добар повод да се схвати ко реално контролише ситуацију у баш независној и баш сувереној Србији.  

       „Више пута смо упозоравали да сва активност мора бити заснована на поштовању полицијских овлашћења и овлашћења специјалних служби. Али, ако је било прекорачења овлашћења, ако је било злоупотребе, сви кривци ће, наравно, бити позвани на  одговорност. Желим само да истакнем да министар унутрашњих послова нема овлашћења у оперативној полицијској активности и не потписује никакве налоге за прислушкивање“ - каже министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић.  

       Генерално, министар унутрашњих послова се технички „опрао“ од скандалозног прислушкивања. А у таквој ситуацији мишљење „непрофилног  министра“ - који чак не припада „безбеносним структурама“ - министра енергетике, изгледа као откровење које објашњава под којим колностима је то постало могуће.

       „У последњих 10 година сличне афере у Србији су постале пракса, али до сада, нико није конкретно одговарао. Мислим да је дошло време да сазнамо ко стоји иза овога“ - каже министар енергетике Србије Зорана Михајловић.   

       Од 5. новембра почиње званични део истраге о афери коју већ називају „Српски Вотергејт“.

       За сада се у штампи чују претпоставке да иза свега што се десило стоје представници неких тајкунских структура.

       Помиње се и недавно хапшење бившег саветника премијера Србије Зорана Ђинђића убијеног 2003. године, као и губици и крађе стотина хиљада евра и могуће затворске казне које се мере десетинама година.

       Међутим, све су то претпоставке. Почев од 5. новембра председник Србије мораће, на овај или онај начин, доказивати „ко је газда у кући“, позабавити се цурењем информација, самим прислушкивањем и настојањима оних које иследници у одређеним фазама истраге обично називају „неидентификованом групом лица“ да утичу на државне интересе“.

       Приредио: Горан Шимпрага