Америка спремна за договарање: то није Обамина заслуга, већ његов - крст

ВОДЕЋИ КОМЕНТАТОР ПРВОГ КАНАЛА РУСКЕ ДРЖАВНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ

МИХАИЛ ЛЕОНТЈЕВ У АУТОРСКОЈ ЕМИСИЈИ „ОДНАКО“

• Свет се мења. И Америка се мења. Ту избора нема. Пред нама је постепено, али незадрживо слабљење америчке моћи. Постепено схватање и постепена спремност за договарање - нећете веровати! - са противницима. Зато што се са савезницима и сателитима нема о чему договарати
• Баш политичар какав је Обама треба да буде председник америчког падања у провалију. И да преузме трошкове кризе. Зато се и појавио Ромни - карикатурни републиканац који није био способан да придобије ни једног разочараног демократског бирача
• Америка постаје спремна за договоре. Први пут у последње две деценије. Али, то неће бити Обамина заслуга - то је његов крст

        ОБАМА је победио. Ма, није могуће?! Америка је учинила судбоносни избор. Страшно је и помислити шта би се могло десити да је изборе добио Ромни - назадњак и мрачњак.

       „То није само избор између две партије или кандидата. То је избор између два пута развоја Америке“ - изјавио је Б. Обама.

       Па, наравно! Погледајте: на свим претходним изборима кандидати се нису разликовали само по политичиким паролама. Они, као да су створења разних пасмина, идеално су поделили имиџ. То је као са обожаваоцима мачака и керова. Америка се пред судбоносним избором управо тако и дели. На мачкаре и псетаре.

       Инсерт из филма „Пас на сену“:

       - Зашто на пример маркиз Рикардо, није одличан каваљер? И гроф није ништа гори. Ви их поново терате и сваки је горко неутешан...

- Један је будала, други је умоболник, а ти си обојици прилика.

       Ипак не треба разлике у имиџу схватати као при продаји робе која се међусобно разликује.

       Нема баш таквих разлика између мобилних телефона како их приказују у рекламним спотовима!

       Америка је велика светска држава коју треба поштовати. Било би увредљиво мислити да судбина Америке зависи од случајности изборног шоуа, од тога ко се боље осмехнуо или накашљао, од имиџа жена кандитата, њихове деце и кучића.

       Америчка политика је апсолутно предвидива и остаће тако све док Америка буде велика држава. Можда и због тога што је коридор могућности у условима нарастајуће кризе све ужи и ужи.

       Прва рунда такозваног „количинског смањења новца“, односно пресипања новца у економију и откупа „лоших“ дугова, лансирана је још за време Буша у новембру 2008. године, што је на крају било у износу већем од два билиона долара. Друго и садашње треће „смањење“ је пуштено за време Обаме - свако од по 60о милијарди долара. При том је државни дуг Сједињених Држава прешао 16 билијарди долара - 120 одсто од реалног БДП САД. А то је, на пример, више него у Грчкој.

       Управо те монетарне олакшице, гашење кризе новцем - то и јесте основни садржај америчке политике. У томе су републиканци и демократе апсолутно јединствени. Уосталом, шта ће, немају куд.

       Исто је и са напуштањем Ирака - лагано и тужно. Даље, напуштање Авганистана - још полаганије и тужније.

       И Буш и Ромни радили би исто то и истим темпом.

       Једина самостална активност Обаме је фамозна реформа здравственог система, са којом се демократе носе последњих 20 година. И, нашли су време и место.

       Реформа обухвата гарантовану државну медицинску помоћ читавом становништву Америке. Такво осигурање раније није имало 50 милиона Американаца. Али, пре Обаминих реформи обавазно државно осигурање шест пута је премашило обим акумулираних средстава.

       Што се тиче пензионог система САД, ту је текући дефицит више од 6,5 билиона долара. А провалија између обавеза из пензијског фонда и средстава намењених за њихову исплату већа је од 50 билиона долара.

       Инсерт из филма „Жестока романса“:

       - А да заложимо кућу?

       - Кућа је неколико пута заложена. Па од којих пара ми онда живимо?

       За ово је потребан управо Обама. Баш такав треба да буде  председник америчког падања у провалију. И да преузме трошкове кризе. А зато се и појавио Ромни - карикатурни републиканац који није био способан да придобије ни једног разочараног демократског бирача.

       Инсерт из филма „2012“:

       „Свет, каквог га ми знамо, ускоро више неће постојати“.

       Свет се мења. И Америка се мења. Ту избора нема. Пред нама је постепено, али незадрживо слабљење америчке моћи. Постепено схватање и постепена спремност за договарање - нећете веровати! - са противницима. Зато што се са савезницима и сателитима нема о чему договарати!

       Америка постаје спремна за договоре. Први пут у последње две деценије. Али, то неће бити Обамина заслуга - то је његов крст.

       Приредио: Горан Шимпрага